Аустралија је забранила коришћење друштвених мрежа за млађе од 16 година, Турска до 15. Док неке европске земље појединачно раде на томе, ЕУ расправља о “Кидс акту“ којим се планира регулисање употребе друштвених мрежа за адолесценте. По том предлогу мреже би у ЕУ биле забрањене деци до 13. године, тинејџерима до 15. године би био ограничен приступ на сат времена дневно, а после 15. дозвољен.
Истовремено, прва истраживања дигиталног регулатора интернета “ИСејфти” показују да је осам од 10 аутралијских тинејџера наставило да користи друштвене мреже и три месеца након ступања закона на снагу, јер технолошке компаније нису ефикасно спровеле проверу старости.
Да ли су забране најбоље решење, колико су ефикасне и шта би могло да буде оптимално решење за портал Н1 прича Добринка Кузмановић, психолог и професорка на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
”Само увођење забране коришћења је релативно лака и политички популарна мера. Не само да није најбоље решење, забрана уопште није добро решење.” – тврди проф. Кузмановић.
Појашњава и због чега је тог става, те да је оваква забрана подсећа на познату анегдоту о пијанцу који тражи изгубљене кључеве испод уличне светиљке. Када га пролазник пита да ли је баш ту изгубио кључеве, он одговара да није, али да их ту тражи зато што је ту светло.
”Чини ми се да нешто слично радимо и када покушавамо да проблем безбедности деце на интернету решимо забраном приступа друштвеним мрежама. Решење тражимо тамо где га је најлакше спровести, а не тамо где се налази суштина проблема. Склањањем деце са друштвених мрежа не отклањамо узроке ризика. Такав приступ дугорочно не решава проблем” – каже ова професорка.
Истраживања процењују да активност особа млађих од 18 година генерише око 11 милијарди долара годишњег прихода од оглашавања за главне платформе само у САД, што младе људе чини једним од највреднијих тржишта друштвених медија.
”Ако забранимо деци употребу мрежа до њихове 16. године, одложили смо штету. Када напуне 16. они поново улазе у тај свет који их систематски излаже ризицима. Плус, ако смо се ослањати искључиво на забране, деца неће поседовати одговарајуће дигиталне компетенције, јер им нисмо омогућили да постану дигитално резилијенти.”
Поставља се и питање зашто се као граница узима управо 16 година. Развој деце не одвија се истим темпом, а хронолошки узраст није једини показатељ њихове зрелости и способности да се безбедно сналазе у дигиталном окружењу. Нека деца могу имати развијеније компетенције са 14 година него друга са 16.
Србија: Готово половина броја деце од девет до 11 година користи мреже сваки дан
Србија предњачи у броју деце млађе од 13 година која користе друштвене мреже, јер 45 одсто њих узраста од девет до 11 година користе друштвене мреже свакодневно, док је у Немачкој свега 11 одсто, наводи се у анализи иницијативе „Храбри и безбедни“ из 2024. године
Проф. Кузмановић упозорава да апсолутна забрана није одрживо решење.
”Реална искуства показују да забране које је релативно лако могуће заобићи не остварују свој циљ. Суштина је у томе да разумемо које потребе деца задовољавају коришћењем друштвених мрежа. Не можемо им нешто узети, а да заузврат не добију нешто што би им задовољило потребу.” – појашњава она.
Како се понашају деца у земљама где је већ забрањено коришћење друштвених мрежа?
Прва искуства, нарочито из Аустралије, која је у децембру 2025. године увела збарану поседовања профила друштвеним мрежама за децу млађу од 16 година показује да за сада имају ограничену делотворност.
Упркос уклањању и деактивирању милиона налога, многа деца и даље успевају да приступе овим платформама. Према једном истраживању, спроведеном само четири месеца након ступања забране на снагу приближно сваки четврти тинејџер узраста 14-15 година поштовао је забрану.
Цео текст: Н1