Проф. Ковач Церовић: Министарство да се уозбиљи и скине терет с леђа наставника

16 априла, 2021

Професорка у пензији Филозофског факултета Тинде Ковач Церовић каже да “нема никакве сумње да ће бити нижа постигнућа основаца на завршном испиту ове године, то је очекивано и то је светски тренд, о томе почињу да излазе резултати у САД и Европи који показују да ова генерација која је имала застој у школовању има много слабија постигнућа него претходне генерације”. Додаје да према предвиђанима међународних организација деца ће свуда заостати у образовању, а на Западном Балкану скоро једну годину или девет месеци. “Важно је да се у последња два месеца до завршног испита систем односно Министарство просвете уозбиљи, да преузме терет са леђа наставника”.

Крајем прошле недеље, у складу са одлуком Министарства просвете, у свим основним школама у Србији одржани су пробни завршни испити. Мада нема свеобухватних резултата јер Завод за квалитет образовања не ради пробне завршне испите, директори појединих школа кажу да су резултати испод очекивања.

Упитана да ли је то било очекивано Ковач Церовић потврђује да јесте и да се бројне међународне организације баве предвиђањем колико ће деца због онлајн наставе условљене пандемијом коронавируса у претходних годину дана заостати у образовању, што ће у случају Западног Балкана бити девет месеци.

„Оно што је занимљиво, Западну Европу то брине, а Западни Балкан не брине, тј. нисам видела неки јасан глас из области која руководи образовањем који каже ‘ајде да видимо шта можемо да урадимо да би то било стварно боље’“, поручује Ковач Церовић у Дану уживо на ТВ Н1.

Истиче да су се за време пандемије појачале руптуре које већ постоје у образовном систему у Србији.

„Пад постигнућа биће сразмеран (не)сналажењу у онлајн окружењу и образовању на даљину, многе земље су се веома добро снашле. Ја се бојим да је код нас наставницима и родитељима остављен превелики посао. Квалитативна истраживања докторанада на Филозофском факултету показују да су се и наставници и деца и родитељи ужасно много нарадили. Оно што се видело је да је непотребна та врста оптерећења наставника, ако систем може да им помогне, а на почетку им је помогао наставом на РТС“, указује професорка, која је и некадашња државна секретарка у Министарству просвете.

Истиче да се боји да ћемо имати лош резултат на завршном испиту „не зато што су нам лоши деца и наставници, већ јер систем није урадио базичну ствар“.

Пробни завршни испит добра пракса

Указује да је пробни завршни испит добра пракса, која служи да се припреме за завршни испит и наставници и ђаци.

„Није била идеја да се анализирају постигнућа на пробном испиту, он служи за школе да виде како да повећају постигнућа, да ли могу да утичу у последња два месеца на то да деца боље савладају неке области којима није посвећена довољна пажња. То треба оставити на децентрализованом нивоу, и омогућити да наставници видевши како деца одговарају на питања, усмере своју енергију на оно што нису довољно обрадили“, наводи професорка.

Додаје да су „постигнућа на завршним испитима она која треба да нас забрињавају, и последњих година су доста слаба, просек је прилично слаб и истовремено нико није о томе озбиљно разговарао, и тај низак просек није утицао на то да се побољша настава, прилагоде уџбеници, то је парадокс“.

Додаје и да наставници нису могли да стекну довољно знања како радити у онлајн систему, нити је од њих неко тражио формативно оцењивање, које је, према њеним речима, „најјачи механизам учења, дидактика која то укључује на сваком часу даје наставнику информацију о томе на којем је нивоу дете, то је један од механизама који би у онлајн систему могао јако много да помогне деци и превенира велики пад да се одрадило на време“.

Часови анализе пробног теста за основце биће 17. априла на РТС.

Извор: Н1 инфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама