Predmet tehničko obrazovanje, kako smo ga nekad zvali, prošao je prilično trnovit put da bi opstao u obrazovnom sistemu. Njegov značaj ogleda se u mnogim stvarima i to je tačno ono čega nam u školama nedostaje i na mnogim drugim poljima. Iako uče nervni sistem kišne gliste, deca danas ne umeju da zasade šargarepu koju jedu svakog dana.
Kroz predmet Tehnika i tehnologija, kako se danas zove, deca upravo uče važne praktične stvari, kaže za naš sajt Zoran Lapčević, nastavnik za ovaj predmet, član Nacionalnog prosvetnog saveta i autor udžbenika za Tehniku i tehnologiju u izdanju IK Eduka.
“Realizacijom praktičnog rada u okviru konstruktorskog modelovanja učenici pored psihomotorne sposobnosti razvijaju i kreativnost, originalnost, upornost, istrajnost, stvaralačko i kritičko mišljenje, stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad.” – kaže prof. Lapčević.
S njim smo razgovarali o značaju predmeta, o tome zašto veruje da je usko povezan sa informatikom i šta je to što bi trebalo menjati da bi se bolje uklopio u potrebe današnjeg obrazovanja.
Svojevremeno ste se zalagali da tehnika i informatika u osnovnoj školi ostanu zajedno u okviru jednog predmeta Tehničko i informatičko obrazovanje, ali su oni ipak razdvojeni na dva posebna predmeta. Kako danas vidite to odvajanje informatike od tehnike?
Posle četiri godine od odvajanja informatike od tehnike i dalje tvrdim da je to bilo potpuno neprirodno i samim tim nepotrebno. Živimo u vremenu automatike, robotike, mehatronike i veštačke inteligencije, gde je stepen sveukupnog razvoja došao do tačke u kojoj su tehnika/tehnologija i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postale neraskidivo međuzavisne. Nema više tehničkog uređaja u koji nije ugrađena i informaciona tehnologija. Zbog toga su informatički sadržaji morali da se nađu uz tehničko-tehnološke, u okviru jednog predmeta. Bez poznavanja tehnike i tehnologije nema razvoja IKT-a i njihovog uspešnog korišćenja. IKT nije jednako tehnika, niti informatičko obrazovanje može biti zamena za tehničko-tehnološko. Naprotiv, oni su neraskidivi i komplementarni. Nelogičnost jednog ovakvog razdvajanja je pokazala i četvorogodišnja implementacija novih programa u okviru oba predmeta. Skoro svi sadržaji u okviru predmeta Tehnika i tehnologija su jednim delom vezani za IKT-e. Nastavnici Tehnike i tehnologije su npr. primorani da kod praktičnog stvaralaštva, mimo važećih programa, učenicima dodatno objašnjavaju informatičke sadržaje kako bi sklopljeni model bio u funkciji. To se najbolje vidi na primeru robotike i interfejs tehnologije.
Kakav je danas novi predmet Tehnika i tehnologija?
Tehnika i tehnologija je predmet sa savremenim Programom nastave i učenja orijentisan ka ostavarivanju ishoda, nastao na osnovi dostignuća psihološko–pedagoške prakse i tehničko–tehnološkog razvoja. Zbog toga je koncepcijsko opredeljenje ovog predmeta, pored upoznavanja učenika sa najsavremenijim tehnikama i tehnologijama, dalji razvoj veština i motorike (senzomotorike, psihomotorike, fine motorike), tehničkog stvaralaštva, kreativnosti i preduzetničkog duha kod učenika. Program se realizuje u formi predavanja (teorijska nastava) i vežbi. Povezanost teorije i prakse postiže se kroz jedinstvo teorijskih sadržaja i vežbi koje se u realizaciji prepliću i dopunjuju. To je jedini predmet u osnovnoj školi koji kroz obavezan praktičan rad učenicima pruža tako važna funkcionalna znanja koja imaju veliku primenu van škole, u realnom životu.
Veoma bitna uloga predmeta Tehnika i tehnologija funkcionalizovana je i sa aspekta profesionalne orijentacije učenika, posebno sa stanovišta uvođenja dualnog obrazovanja u srednje stručne škole. Izučavanjem trenutno aktuelnih tehnika i tehnologija (od arhitekture i građevinarstva, mašinske tehnike, elektrotehnike do robotike, mehatronike i veštačke inteligencije), kroz praktičan rad, učenici upoznaju osnovne elemente svakog zanimanja, a nastavnici kod njih otkrivaju sklonosti i izražene sposobnosti prema određenim granama tehnike i usmeravaju ih u tom pravcu kako bi što lakše i uspešnije izabrali svoj budući poziv. Značaj pravom usmeravanju učenika osnovne škole kroz predmet Tehnika i tehnologija je još veći ako uzmemo u obzir dobro poznati podatak da oko 75% učenika osmog razreda upisuje srednje stručne škole.
Programom nastave i učenja Tehnike i tehnologije učenici se navode na algoritamski način razmišljanja kroz sopstvene mini-projekte „od ideje do realizacije“, gde u potpunosti mogu da iskažu svoje praktično stvaralaštvo i kreativnost. Kroz ovakav vid nastave učenici izgrađuju osnovne preduzetničke kompetencije: od stvaranja ideje budućeg proizvoda, izrade tehničke dokumentacije, izrade proizvoda, marketinga – do manjeg finansijskog izveštaja i prodaje proizvoda u okviru školskih manifestacija.
Ipak, ima li nečega što u implementaciji ovog predmeta nedostaje ili može predstavljati problem u budućnosti?
Tehnika i tehnologija, kao i svi ostali predmeti u osnovnoj školi, prolazi kroz brojne izazove savremenog školstva. Ono što trenutno nedostaje kako bi mogla da se ostvari potpuna implementacija novog Programa nastave i učenja iz Tehnike i tehnologije jeste opremanje kabineta savremenim nastavnim sredstvima. Prošle godine je objavljen novi Normativ opremanja osnovnih škola nastavnim sredstvima. Međutim, na tome se stalo, škole nemaju para, lokalne samouprave i MPNTR-a ćute i tu nema pomaka. Pored toga, veliki problem je nedostatak stručnog kadra za izvođenje nastave Tehnike i tehnologije. Naši strukovni fakulteti u Čačku i Zrenjaninu godinama unazad, zbog male zainteresovanosti, upisuju veoma mali broj studenata ili ih uopšte ne upisuju na studijske programe za profesore Tehnike i tehnologije. Taj višegodišnji problem sam više puta isticao na sastancima sa čelnicima MPNTR-a i tražio donošenje određenih stimulacija kao motivacionog sredstva za buduće studente ovih studijskih programa, poput dobijanja stipendija, zagarantovanog radnog mesta po završetku studija i dr.
Pre početka naredne školske godine očekujemo konačno objavljivanje obrazovnih standarda za naš predmet što će svakako unaprediti nastavni proces.
Nastojaćemo da ispravimo dugogodišnju nepravdu prema našim učenicima koji se takmiče iz Tehnike i tehnologije, u tri nivoa od školskog do republičkog, a da za postignute rezultate na republičkom takmičenju ne dobijaju bodove koji im se priznaju pri upisu u srednju školu, kao što je slučaj iz svih ostalih predmeta. To bi svakako dodatno motivisalo učenike da se takmiče iz ovog predmeta.
Autor ste udžbenika za Tehniku i tehnologiju u izdanju izdavačke kuće „Eduka“. Šta vam je bio glavni cilj dok ste pisali udžbenike i kako se oni razlikuju od prethodnih izdanja?
Posle dugogodišnjeg stručnog i istraživačkog rada, velikog broja objavljenih radova u raznim časopisima, stručnim publikacijama, na domaćim i međunarodnim konferencijama, tridesetogodišnjeg staža u nastavi, pisanje udžbenika mi nije predstavljalo neki poseban problem već, naprotiv veliko zadovoljstvo. Ove godine sam zaokružio izdavački ciklus udžbeničkog kompleta (udžbenik, radna sveska i materijal za konstruktorsko modelovanje) iz Tehnike i tehnologije od 5. do 8. razreda.
Glavni cilj pri pisanju udžbenika svakako mi je bio da oni budu prilagođeni uzrastu učenika, da sadržaji u njima podstaknu radoznalost učenika i motivišu ih da ih što više koriste i time zavole tehniku. Upravo zato udžbenici čiji sam autor sadrže mnoštvo različitih naloga koji kroz razne zanimljivosti, radne zadatke, manje istraživačke radove, savete i vežbe, učenike od pasivnog čitaoca pretvaraju u aktivne učesnike u sticanju funkcionalnih znanja.
Aktuelni udžbenički kompleti, od onih koje sam pisao pre deset i više godina, razlikuju se koncepcijski, samim tim što su sadašnji Programi nastave i učenja zasnovani na ostvarivanju ishoda, a ne sadržaja. Pored toga, današnji su udžbenici savremenije oblikovani, sa QR kodovima koji upućuju učenike na dodatne sadržaje. Mnoštvo već pomenutih naloga, pouzdano vodi i usmerava učenike ka aktivnom učenju i ostvarivanju predviđenih ishoda. Tu su i neizbežni, pažljivo oblikovani, multimedijalni digitalni udžbenici koji još više učenike čine aktivnim u nastavi iz Tehnike i tehnologije. Takođe, struktura teksta, ilustracija i predviđenih vežbi u udžbenicima odgovara trenutno važećoj metodologiji tehničkih nauka, zasniva se na savremenim dostignućima i aktuelnim podacima.
Materijali za konstruktorsko oblikovanje čine sastavni deo udžbeničkog kompleta i namenjeni su izvođenju praktičnih radova učenika. Vežbe su osmišljene tako da učenici kroz praktičan rad primenjuju naučeno, razvijaju stvaralaštvo i stiču praktična znanja iz oblasti tehnike koja će im koristiti u svakodnevnom životu.
Radne sveske sadrže naloge koji su primereni razvojnim mogućnostima i saznajnim sposobnostima učenika, logički su povezani sa sadržajem, jasno su formulisani, precizni i realno izvodljivi. Njihova osnovna funkcija je samoprovera naučenog, ali i povezivanje, primenjivanje i utvrđivanje stečenog znanja. Diferencirani su po složenosti i primereni su različitim nivoima znanja, sposobnostima i veštinama učenika.
Zašto je za decu i njihov razvoj važan predmet Tehnika i tehnologija?
Izučavanjem Tehnike i tehnologije učenici stiču osnovne tehničke kompetencije razvijajući preciznost, urednost i odgovornost. Upoznaju primenu prirodnih zakonitosti u praksi, formiraju svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome živimo. Realizacijom praktičnog rada u okviru konstruktorskog modelovanja učenici pored psihomotorne sposobnosti razvijaju i kreativnost, originalnost, upornost, istrajnost, stvaralačko i kritičko mišljenje, stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad.
Jedan od zadataka izučavanja Tehnike i tehnologije jeste da kod učenika razvija svest o tome da primena stečenih znanja i veština u realnom okruženju podrazumeva stalno stručno usavršavanje i celoživotno učenje, kao i da je razvijanje preduzimljivosti i orijentacije ka preduzetništvu jedan od važnih preduslova ličnog i profesionalnog razvoja.
Izučavanje Tehnike i tehnologije je važno za učenike i iz bezbedonosnih razloga. U svim oblastima gde je to bilo neophodno, težište je na bezbednom ponašanju učenika (bezbednost učenika kod korišćenja kućnih instalacija, električnih aparata i IKT uređaja, bezbednost u saobraćaju i bezbednost na internetu).
Šta smatrate najvećim ličnim doprinosom kada je u pitanju nastavni predmet Tehnika i tehnologija?
Sve što je do sada postignuto na unapređenju Programa nastave i učenja i samog predmeta Tehnika i tehnologija rezultat je timskog rada. Ipak, ono na šta sam posebno ponosan je moj skroman doprinos na očuvanju statusa predmeta u trenucima kada mu je pretila mogućnost smanjenja fonda časova, pa i potpunog ukidanja u 5. i 6. razredu, zatim ozakonjenja podele odeljenja na grupe u nastavi Tehnike i tehnologije zbog praktičnog rada učenika, kao i koautorstvo pri izradi Programa nastave i učenja.
Trenutno sam član Nacionalnog prosvetnog saveta ispred Društva pedagoga tehničke kulture Srbije, čime sam posebno počastvovan, jer je to prvi put u dugogodišnjoj istoriji ovog predmeta da ima svog predstavnika u najvišem telu obrazovnog sistema Srbije. To svakako za mene predstavlja veliku obavezu i odgovornost ispred nastavnika Tehnike i tehnologije koji su mi poverili tu ulogu.
Na kraju moram da istaknem da sve navedeno ne bih postigao da nisam imao sreće da, na početku mog autorskog rada na pisanju udžbenika, upoznam sjajnog profesora Boška Vlahovića, doktora pedagoških nauka, inače glavnog i odgovornog urednika izdavačke kuće „Eduka“ od koga sam naučio sve što bi trebalo da krasi jednog autora savremenih i nadasve kvalitetnih udžbenika.
Zoran D. Lapčević, prof. TIO/TiT