Разговори о сарадњи, емпатији, толеранцији, којима је по замисли Министарства просвете почела нова школска година, изгледа да у неким школама не дају резултате у борби против насиља.
Како пише Данас, само у последњих неколико дана у медијима су забележени драстични случајеви вршњачког насиља, а јавност је у шоку након што се појавила информација о наводном снимку сексуалног односа двоје ученика сурдуличке ОШ „Вук Караџић“, који је предмет истраге полиције и тужилаштва.
После много одуговлачења, Скупштина Србије је пре месец дана усвојила измене сета просветних закона који, по обећању надлежних, треба да унапреде превенцију и реаговање на насиље у образовним установама, а у школама кажу да се тек упознају са новим решењима и да их у овом кратком року од доношења нису још увек применили.
Изменама су скраћени рокови за дисциплински поступак, насилници више не могу да се током тог поступка преместе у другу школу, уведене су новчане казне за родитеље, а владање се уводи као бројчана оцена од другог разреда, пише Euronews Srbija.
Међутим, једна од новина је удаљење са наставе ако ученик учини тежу повреду обавеза, најкраће на пет дана, а најдуже до окончања дисциплинског поступка.
Док једни сматрају да је удаљење ученика са наставе право решење како би се смириле тензије у школи, други пак сматрају да је то награда за преступника.
Опомене и укори више нису довољне казне за ђаке који у школу унесу алкохол, дрогу или оружје, већ ће такви инциденти бити разлог за удаљење са наставе. Такву меру закон не препознаје као казну, јер су казне само васпитне и васпитно-дисциплинске, а просветни радници кажу да је могуће да је ни ученици неће тако доживети.
„Неки кажу да ће одлазак на суспензију заправо бити награда, неки да је казна. Можда није најбоље решење. Јесте решење за школу која ће тог тренутка моћи да физички склони дете које је направило проблем, али га неће трајно решити“, каже за Euronews Srbija Снежана Романдић из Уније просветних радника.
Из Друштва директора Србије кажу да удаљење представља подршку ученику и појачан васпитни рад и даје школи времена за праведно поступање. Док је удаљење на снази, родитељ ученика и сам ученик дужни су да прате наставу, а школа да доставља материјал.
„Самим тим уважена су права ученика на наставни процес, те се удаљење ученика, односно његово одсуство не сматра неоправданим изостанцима. Његово одсуство третира се као учење на даљину, односно, онлајн настава. Ова мера је превентивног карактера која у тешким ситуацијама даје време школи за праведно и законско поступање, а самом ученику да укаже на важност поштовања правила у школи и испуњавања обавеза ученика“, кажу из Друштва директора Србије.
Проф. Драгица Павловић Бабић са Филолошког факултета каже да прво треба говорити какве ефекте ће дати те мере, а онда колико ће то бити брзо.
„Не видим да те мере доприносе успостављању било какве комуникације родитељ-преступник-школа. Мислим да ће овде све три стране бити у забуни шта да раде. Сви ће се осећати лоше, повређено. Не видим да ће ефекти ићи у правцу у ком је законодавац желео да иде. Не мислим да је намера лоша, али мислим да је мера неприпремљена“, рекла је Павловић Бабић.
Додаје да се искључење на недељу или две може сматрати наградом и казном, зависно како то интерпретира ученик.
Појашњава да је тешко средњошколца, који је под негативним емоционалним набојем, фокусирати на наставна питања. Додаје да родитељи остају сами са проблемом без вођења, подршке и са повишеном одговорношћу.
„Намера је била добра, али је реализација трапава. Мислим да ће ефекти бити различити од школе до школе, ситуације до ситуације. Боље је да овакве ствари регулише сама школа него законодавац одозго. Да казнене мере буду у складу са школском климом и шта школа може да подржи“, навела је она.
А у међувремену – Министарство просвете спроводи анкету
С друге стране, Министарство просвете спроводи анкету међу запосленима у школама, члановима савета родитеља и ученичких парламената, како би добило одговоре да ли смернице за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у школској 2023/2024. години дају резултате.
Упитник за запослене у школи попуњавали су директор, стручни сарадници, руководиоци стручних и одељењских већа и тимова за обезбеђивање квалитета и развој установе, а посебно су рађене анкете за чланове савета родитеља и ученичких парламената.
„Упитници Министарства, дописи, администрација се на крају сведу на јалов покушај да се изађе на крај са проблемом насиља или што је још горе да се остави утисак да они којима је задатак да брину о просвети, нешто и раде. Сваки пут кад папирима покушамо да сакријемо одређене појаве оне нам се као бумеранг врате у још горем облику“, коментарише Александар Марков, председник Форума београдских гимназија за Данас.
Он напомиње да се дуго година насиље као такво толерисало и гурало под тепих и сада је немогуће зауставити спиралу.
„Да ствар буде гора, немам утисак да је било ко у држави данас спреман да се бори са овом појавом која се не односи само на школе, већ и на читаво друштво. Стиче се утисак и да мере које Министарство доноси долазе са закашњењем од неколико година, што је случај и са последњим законским изменама, које су последица трагедије која нам се догодила, уместо да смо се благовремено борили са узроком“, сматра Марков.
Извор: 021.rs