Rezultati PISA testiranja za 2025. godinu, objavljeni pre nekoliko dana, ponovo su pokazali da učenici u Srbiji zaostaju za prosekom OECD zemalja – i to još izraženije nego u prethodnim ciklusima. Iz naučne pismenosti, koja je bila centralna oblast ovogodišnjeg testiranja, naši petnaestogodišnjaci su u proseku osvojili 429 poena, naspram OECD proseka od 482. Slična slika je i u čitalačkoj pismenosti (415 prema 461) i matematici (417 prema 463). Rezultati su niži ne samo u odnosu na prethodni ciklus iz 2022. godine, već i u odnosu na 2018. i 2012. godinu, a gotovo polovina učenika ne dostiže ni nivo funkcionalne pismenosti u ova tri predmeta.
O tome šta stoji iza ovakvih rezultata, da li je moguće preokrenuti trend i šta bi promena zahtevala, razgovarali smo sa Dragicom Pavlović Babić, psihološkinjom i istraživačicom na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja se dugo bavi analizom obrazovnog sistema i međunarodnim testiranjima poput PISA.
Kako kaže Pavlović Babić za naš portal, uzroci su višestruki i ne nalaze se samo u školama.
”Ovaj rezultat ima uzroke i u širem društvenom kontekstu od kojeg se očekuje da razume značaj obrazovanja za budućnost pojedinca, ali i budućnost i prosperitet zemlje u celini, kao i da kreira uslove koji omogućavaju visok kvalitet obrazovanja. Rekla bih da je u ovom trenutku dominantno osećanje u vezi sa obrazovanjem generalna malodušnost i demotivisanost. Sve u vezi sa školom i obrazovanjem se odvija rutinski, bez energije i entuzijazma glavnih aktera.” – objašnjava Pavlović Babić.
Ta demotivisanost, dodaje ona, karakteristična je i za učenike koji ne vide smisao ovako formatiranog školovanja, kao i na nastavnike koji su potcenjeni i nedovoljno prepoznati u društvu.
Na pitanje možemo li da zaustavimo trend sve lošijih rezultata, naša sagovornica odgovara pozitivno.
”Svakako, a to vidimo i po primerima zemalja koje uspevaju da unaprede svoja postignuća. Crna Gora je najsvežiji primer, njihov obrazovni sistem je zabeležio veliki napredak u svim testiranim oblastima. Ne smemo zaboraviti i da su rezultati crnogorskih učenika, i pored napretka, i dalje u zoni niskih, ispodprosečnih postignuća. Nadam se da sistem ima kapaciteta da gradi kompetencije učenika i kada su u pitanju viši, složeniji zahtevi.” – objašnjava Pavlović Babić.
Dodaje i da bi promene u obrazovnom sistemu i, posledično, u rezultatima trebalo da se dese u različitim aspektima i segmentima sistema i na svim obrazovnim nivoima, počevši od predškolskog, a ne samo na uzrastu koji se testira.
”Dakle, potrebne su mnoge i velike promene, ali je još važnije da te promene budu pametno postavljene, dobro planirane i dosledno sprovedene.” – kaže naša sagovornica.
Školama je, dodaje, potrebno malo vetra u leđa.
”Jedan deo te energije dolazi od samih učenika i odgovornosti škola i nastavnika za njihovu dobrobit. Ali, jedan deo energije mora da dođe iz sistemskih rešenja koja bi trebalo da uvaže značaj obrazovanja i daju mu ono mesto u društvu koje zaslužuje.”
A na pitanje šta dalje nakon ovakvih rezultata, Pavlović Babić kaže da je ”loptica u dvorištu onih koji imaju moć, ali i odgovornost da donose odluke u vezi sa obrazovanjem”.
”Oni bi trebalo da odgovore na ovo pitanje. Kao analitičari, mi možemo da damo preporuke na osnovu podataka i da se nadamo da će te preporuke i analize koje im prethode biti uvažene. Ono što je sigurno dobra polazna osnova je činjenica da naš obrazovni sistem (još uvek) ima dovoljno stručnog i obrazovnog kadra da iznese promene koje su nam, očigledno, neophodne.” – zaključuje Pavlović Babić.