Profesor doktor Miodrag Zec predavao je Osnove ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govoreći, jednom prilikom, o svojoj profesorskoj karijeri, on je kazao da nikad nije bio zadovoljan kad student dođe i ponovi mu ono što je on rekao na predavanjima.
Kao glavni problem našeg školstva naveo je to što ono nije personalno podešeno.
”To sam video u Americi, nije tamo ništa bolje školstvo, ali oni mogu da ga personalizuju pojedincu. Suština školstva je, kao i svakog sistema, da iz svakog čoveka izvuče maksimum. E, naš sistem to ne radi. On želi jednu uranilovku, želi da svakog prisili da sve što je propisano da nauči – da on nauči. I tako se može desiti da ne možete imati dobar uspeh ako ne znate da pevate. Ja nisam bio vukovac, imao sam četiri iz fiskulture i narodne odbrane. Jer je problem kad je on profesor fiskulture, a hoće da bude vlast. A vlast su profesor matematike, istorije, latinskog, fizike i to što mi volimo, to su glavni bili profesori. Onda, na fakultetu – narodna odbrana. Došao neki pukovnik i džabe tebi politička ekonomija, teorija cena, monetarni sistem… ma njemu je narodna odbrana glavna.” – priseća se profesor Zec svog školovanja.
Upravo taj problem je, kaže, sistem koji postoji u američkom školstvu prevazišao.
”Tamo ti možeš da kombinuješ. Da maksimiziraš to što hoćeš da učiš i praviš kombinacije. Kod nas nema kombinacija, kod nas je teorija šimšira. Čim neko malo štrči – odmah sečeš glavu.” – priča prof. dr Zec u podkastu PC Press-a.
Kao drugu stvar koju američki obrazovni sistem radi bolje od našeg, on navodi to što zapadni sistem prepoznaje kvalitete i grana ih i raspoređuje, nastojeći da time unapredi sistem i izvuče maksimum.
”Zato imamo košarkaše koji idu u NBA ligu i zato su im i univerziteti visoko kotirani. Kod nas je potpuno drugi sistem. Kod nas se ti baviš onim ko ne može, umesto da favorizuješ onoga ko može. Ti se najviše baviš onima koji beže sa časova, jer ovo je diktatura loših đaka i nastavno-naučno veće zaseda da bi popravljalo ocene. Ne sastaju se da vide koju će stipendiju preporučiti nekom đaku da proba da dobije, gde će ih slati na treći semestar, letnji, nego da poprave loše ocene.” – kazao je dr Zec.
On smatra da je nizbrdo prvo krenulo u osnovnim, pa u srednjim školama, a tek onda i na fakultetima.
”Roditelji i učenici samo što ne tuku nastavnike. Jer, sad oni više neće dva. Sad hoće peticu. I na kraju su svi vukovci. I sad je krug zatvoren, a sledeći ideal je da svi budemo u penziji. To je ta logika i to su slabosti našeg školstva.” – kazao je dr Zec.
Priseća se i situacije kad je ne tako davno boravio u Podgorici i sreo mlade ljude na ulici koji su ga prepoznali, pa su započeli razgovor.
”Pitam ih ja koje vode protiču kroz Podgoricu, on uzima telefon, otvara i kaže – ukupno šest. Ja sam znao samo za tri. Ali oni sad veruju da im je znanje sve vreme tu, da je dostupno i džabe. A šta ćeš ako neko počne da ruši ove satelite? Pa pola ljudi u svetu neće znati da se vrati svojim kućama kad im isključe GPS. Ti se više ništa ne pitaš, auto ti sam određuje maršrutu. On se vraća, računa… Ako to slučajno nestane, a može se desiti… I čije je to uopšte, gde su serveri koji upravljaju svim tim? U stenovitim planinama? Gde su serveri automata za bankovne kartice? I zamislite, ubacite karticu i bankomat je proguta. Nema. To se može desiti. Suverenitet pojedinca i njegovo je samo ono što je u glavi, u znanju i ono što se može poneti. Jevreji svoje bogatstvo drže u dijamantima, znaju oni zbog čega.” – uveren je profesor Miodrag Zec.