Најчешће грешке којима кочимо развој интелигенције сопствене деце

октобар 3, 2015

Немој ово, немој оно, немој сада, немој онда, пази – пашћеш, пази – немој… Колико само често у једном дану на овакав начин коримо своју децу? Вероватно много пута јер не желимо да нам се деца ударе, да падну, да заплачу … а тиме не само да им не дамо да буду деца већ им не допуштамо да развијају своју интелигенцију!


Реч је о најбалнијим дечјим поривима – када се попну на кревет деца би да скачу. „Не, немој да скачеши – пашћеш, уништићеш кревет, одмах сиђи!”

Деци је досадно и баш би се радо мало вртела око своје осе. „Види мама, ха ха, вртим се, јеее” … „Престани одмах, завртеће ти се, пашћеш”… И скачемо одмах на њих да их зауставимо, и наравно, одвртимо!

Један од примера је и онај када родитељи шетају са својим дететом уз цесту, а оно упорно одлази на руб и балансира, упркос свим силним упозорењима како би га могао згазити ауто.

Или – дете отупљено седи у фотељи испред телевизора, па почиње лагано да лупа ногом по рубу, па још, па јаче и још јаче. И наравно, одмах га неко опомиње. „Зашто лупаш ногом, немој то да радиш, молим те”.

Или још горе, дете у фотељи почиње да се љуља и лупа главом у наслон. Досадно му је, а родитељ на такву акцију већ помишља да дете можда није баш своје. Да није нормално, јер ко би нормалан лупао главом у наслон све јаче и јаче! А оно заправо само замишља неку своју имагинарну линију и одбија се од ње да би је опет досегнуло. Када му досади, оно своју линију помери мало више и почиње ударати још јаче. У том тренутку у дететовом телу се активирају сви мишићи и то не само физички, већ те радње ради мозак који помиче и контролише мишиће што је додатна стимулација за развој неурона у мозгу. Неурона који се, узгред речено, најбрже развијају до седме године живота.

И ту лежи читава фама, а појашњење смо нашли код најпаметнијих стручњака – чланова Менсе.

Интелигенција наиме не зависи само од броју неурона – односно, она није узрокована само генетским потенцијалом већ и важним везама између неурона – такозваним синапсама које се развијају само до дететове седме године живота. Развијањем неурона, одржавајући неуроне живима, и стварајући нове везе између њих повећава се сама интелигенција детета. Другим ријечима – мозак који је стимулисан природним дечјим „несташлуцима” не дозвољава изумирање неурона!

Дакле, када мозак има више неурона, логично је и да је паметнији од оног чији неурони изумиру. А они изумиру уколико се мозак не тренира – уколико се остави испред телевизора, таблета, монитора, да полако упија информације без икакве физичке (ре)акције. И то је цело објашњење (не)интелигенције!

Постоји и читав низ других примера типичних грешака модерних родитеља и верујемо – волели бисте да знате где још грешите. Па споменимо још неке најбаналније.

Пре него што се беба роди, уређује се његова/њена собица или кутак у којем ће првих неколико месеци беба боравити. Бирају се боје – нежно плаве, нежно розе… А заправо, како кажу у Менси, беби у том раздобљу треба шаренило! Нежне боје не само да неће приметити (посебно оних првих пар недеља када још ни не види добро) и таква досадна слика у бебином мозгу неће стимулисати ништа јер нема никаквог контраста!

Беба расте па мама и тата почињу све више да је дижу – уз обавезно држање главице тако да беба често нема ни милиметар простора да је помакне уназад. А то је исто велика грешка јер би главица требало држати скроз лагано како би беба имала могућност да јача мишиће и развија важне неуронске везе у свом мозгу. Код тако малих беба, што је такође велика грешка, мама углавном пази да бебу диже нежно и љуља је нежним покретима и сва се узнемири када тата то ради мало грубље и мало жешће. А управо је то начин да беба (наравно, не треба је трести и бацати у ваздух) почиње да учи активније покрете како би њен мозак почео брже да ствара синапсе и прилагођава се покретима какве ће и сама ускоро почињати да прави.

Родитељи јако често греше и ако својој беби не дају да пузи по неравним теренима (искључиво у стерилно чистој соби!) јер беба својим длановима опипава и тиме развија важне центре у свом мозгу. Након тога следи гегање, ходање, скакање, вртење – покрети који стварају гомилу нових синапси. Па тако опет долазимо на почетак ове приче.

Знате ли да се ротација око своје осе сматра једним од најкомпликованијих покрета и да дете том радњом од које се модерни родитељи толико грозе, не ствара само нове синапсе већ и једну сасвим нову перцепцију света. Није лако завртети se и притом не пасти, или пасти pa се одмах покушати оријентисати у простору. Деца тако развијају свој мозак да истовремено одржава равнотежу, укључује све мишиће у телу и још помаже да дете брже перципира и препознаје свет око себе те брже размишља и брже закључује!
Код овог примера можемо истаћи и оно фамозно превртање и качење наглавачке, када немали број родитеља скаче мислећи да ће се детету слити сва крв у мозак и онда ће… Шта? Онда ће дијете лепо мало перципирати свет наглавачке, па мало нормално.

Уместо најновијег таблета, купите им удобне патике за трчање!

Сви ови примери говоре у ствари само једно – пустите своје дете да се само снађе и да само измисли што комплицираније радње. Тако ће развијати свој мозак, само докучивати колико може и шта све може и немојте га спречавати у радњама за које ВИ мислите да не може извршити. Деца су дорасла многочему, само их управо родитељи најчешће коче у томе мислећи да дете то једноставно – не може. Пада ли икоме на памет да не пошаље дете у школу мислећи да оно никада неће научити разломке јер је сада тако мало? Сигурно да не.

Хоћете ли пустити своје једноипогодишње дете да се само пење тобоганом? Не? Да? – Да! Степеницу по степеницу! Оно то може, али му дајте да само гура своје границе. Тако ће најбоље и најсигурније научити.

Зато уместо таблета или телевизора уз чију ће помоћ деца можда раније научити нека слова, дајте им простора, изведите их напоље где ће мозак боље радити и развијати синапсе. Дајте им удобне патике да трче, скачу и врте се и тако ће њихов мозак с навршених осам, девет, десет година имати боље могућности разумевања и закључивања па ће слова и разломци бити много лакше запамћени и схваћени.

Јер након те фамозне седме године, кажу Менсовци, већ ће бити помало касно.

Извор: index.hr

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама