Прво ћутање у знак одавања поште погинулима испод надстрешнице, па напад на студенте који стоје и ћуте, па блокаде факултета, па обуставе наставе у средњим школама, а онда и у основним. У једној реченици, тако је изгледао образовни систем Србије претходна четири месеца. И те обуставе нису биле спорадичне, већ масовне.
Наставници и професори од тад су означени као политички активисти који су политику унели у учионице, а децу извели на улице. Средњошколци и студенти добили су епитет заведених и изманипулисаних.
Професорка српског језика у Математичкој гимназији, Анђелка Петровић, сматра да они који су их тако представили у јавности нису у праву, али и да не познају најбоље значење термина ”политика”.
”Ја бих, за почетак, препоручила да прочитају речник и да направе разлику између речи ’политика’ и ’политиканство’. Они мисле на политиканство, односно оно чиме се они баве. А што се тиче политике, политика је кад, на пример, моје одељење и ја одлучујемо на коју ћемо породичну представу да идемо. Да ли то свима одговара? Да ли тематика одговара? Шта ће да буде са оним дететом које је из Обреновца, може ли да се врати аутобусом? Да ли нам свима одговара цена карте? Можемо ли да добијемо попуст? То је политика. Дакле, дебата, одлучивање о једној важној теми. У овом случају, то је мала, одељенска тема, али врло важна за нас. С друге стране, ја се јако добро сећам када смо ми позвали родитеље у школу да им објаснимо да, пре свега, бринемо за безбедност наших малолетних ученика, који желе да уђу у блокаду.” – казала је Анђелка Петровић.
Додаје да је било родитеља који су се јако наљутили, али да их она разуме.
”Наљутили су се зато што њихову децу не доживљавамо као мислеће особе. И то је заиста јако добра опаска јер они их и шаљу у школу да постану мислеће особе. Јер, ако се подсетимо опет политике и старих Грка, они су идиотима именовали људе који су уздржани, односно људе који немају никакав став. А истинско образовање иде у правцу формирања критичког мишљења.” – објаснила је професорка Анђелка.