Као и сваки пут кад се нешто у образовном систему и плану и програму наставе мења, постоје они који промене дочекају са узбуђењем, али и они који су скептични. Тако је било и када је одлучено да се предмет Дигитални свет уведе као обавезан предмет за ђаке од првог разреда. Увођење иде поступно, па је тако ове године на реду трећи разред.
Припрема уџбеника за предмет који раније није постојао и приближавање појма дигитализације и света технологије ученицима од првог до четвртог разреда, велики је изазов.
За издавачку кућу Едука, уџбенике за овај предмет припремале су Катарина Вељковић, једна од добитница награде за Најбољег едукатора, иноватор у настави и професорка која технологију користи у својој учионици од првог дана и Катарина Алексић, запослена у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Центар за образовну технологију и добитница бројних награда из сфере методике наставе информатике.
Повод нашег разговора са двема наставницама и ауторкама је управо излазак уџбеника Дигитални свет за трећи разред основне школе.
После две године од увођења предмета Дигитални свет, какав је ваш утисак? Да ли је увођење овог предмета било добар потез?
Увек је добро увести предмет који ће деци разјаснити, тачније приближити свет у коме заправо живе. Школа више није место које ексклузивно нуди нове садржаје. Данас о било којој теми свако од нас може да сазна јако брзо. То јесте једна врста површног информисања, међутим сасвим је довољна за одлуку да ли је то нешто што нас интересује или нас не интересује. Значи, ако желимо да разумемо и сазнамо нешто што се налази у сфери нашег интересовања, ми смо онда мотивисани да заронимо дубље, истражимо даље, учимо више, са више напора и преданости. А, уколико је то нешто заиста на нивоу на ком је потребно само да будемо информисани, онда школа збиља губи трку и смислу ексклузивитета.
Дакле, наставник није тај код кога је знање, посебно чињенично, тако да школа у том смислу и губи своју традиционалну улогу и помера је у једно ново подручје. А, чини нам се да предмет Дигитални свет заправо помаже ученицима да добро разумеју у каквом су се то свету нашли. Јер, тај свет у коме ми тренутно живимо нужно није баш по мери ни родитеља наших ученика, а о бакама и декама да и не говоримо.
Да, мислимо да је то добар потез што је предмет уврштен у Програм наставе и учења за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, и мислимо да је његова концепција таква каква је заправо одговарајућа, јер много тога што се учи у Дигиталном свету је базирано на хеуристичком разговору, на ономе шта ученици доносе у школу из свог свакодневног искуства и ономе што наставник има да им понуди као аргументацију због чега је нешто евентуално опасно, због чега нешто није тачно и слично.
Колико је било тешко креирати уџбенике за предмет који се тек уводи?
Увек је изазовно писати уџбенике који се тичу дигиталног, зато што папир и екран никако нису баш у природној корелацији. Уџбеници који се тичу дигиталног увек треба да буду ту да задрже онај хуманизован прилаз учењу.
Кад отворите уџбенике које смо нас две креирале, видећете да се ту дете много пита, да се за сваку ствар некако окрећемо ка локалној средини и томе шта дигитална технологија у овом тренутку може да допринесе, како би се унапредио живот у заједници. Наравно да не очекујемо од деце тог узраста да направе велика дела у смислу побољшања квалитета живота, али рачунамо на то да могу да направе некакву покретну слику, да та покретна слика буде релевантна за то где живе, да може да укаже, рецимо, на дивље депоније, на смеће које треба да одлажемо тамо где је предвиђено, или било шта слично томе.
То су те неке ствари које кроз она знања која су стекли на часовима дигиталног света могу тренутно да примене. Наравно да је потребна помоћ одраслих, али дете мора да буде тај иницијатор, покретач промена, јер је код деце заправо дигитални свет онај који познају и у коме живе.
Шта је био највећи изазов приликом рада на уџбеницима за предмет Дигитални свет?
Уџбеници за предмет Дигитални свет су од великог значаја. Пре свега, када наставници мисле на дигитално, њима су у фокусу дигиталне вештине, али не и дигиталне компетенције, као скуп знања, вештина и ставова. Њихов фокус је заправо на оном делу који се односи на то како се дете или одрасла особа вешто сналазе у коришћењу дигиталних уређаја. Зато су уџбеници изузетно важни, јер они померају тај фокус са вештина на знање и ставове. Ставови су посебно важни.
Увек слушамо и кроз сервисе јавног информисања да многе опасности вребају у дигиталном свету. Међутим, није пропорционално заступљено и промовисање оног доброг и позитивног што дигитални свет нуди. Мало се пише и говори о томе како можемо да зарадимо за живот, зашто је дигитална економија другачија од традиционалне економије, зашто су нови послови у свету у сфери дигиталног, зашто дигитално толико утиче на све професије и у значајној мери их мења.
Још једном подвлачимо: уџбеници су веома важни зато што сигнализирају пре свега наставнику да је дигитални свет, свет који ми сада, овог момента обликујемо и да од наших ставова, вредносних судова и онога шта сматрамо да јесте за нашу добробит можемо да имамо утицај.
Који је прави начин да дигитално описменимо децу? Многи верују да деци треба давати приступ уређајима врло рано, како би расли у складу са временом у ком ће живети. Да ли је баш тако?
Тешко ћете научити дете да вози бицикл уколико на бицикл не седне. Немамо утисак да је реално и могуће да некаква знања, вештине, ставови везани за дигитални свет могу да буду споља донети, а да дете нема никакав додир или искуство у вези тога.
Постоје бројне публикације о томе колико деца треба да буду испред екрана, колико рано деца треба да дођу у додир са дигиталним уређајем. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је пре пар месеци објавио пет приручника по називом „Време испред екрана“, где се за различите узрасте јасно приказује колико времена је довољно провести у коришћењу дигиталних уређаја. Дакле, овде није у питању то да ли је потребно дати детету дигитални уређај јер дете живи окружено дигиталним уређајима. Јако је важно ставити их у контекст једног живота који од дигиталне технологије узима оно због чега се дигитална технологија користи као позитивна сила, а не као нешто што „једе“ време те деце. Не верујемо да је могуће учити о дигиталном свету, а да се не користе дигитални уређаји, да се прича са неке превелике дистанце. Али, свакако мислимо да је јако важно да интеракција деце са дигиталним уређајима буде временски ограничена и дубоко смислена, таква да она показује ученицима да то што уче је заправо њима корисно сада у овом тренутку у свету у коме живе.
Колико важним сматрате употребу дигиталних алата у настави?
Технологија у наставу може да буде интегрисана на три различита нивоа. Онај који је најчешће заступљен јесте традиционална настава обогаћена технологијом. То је употреба некаквих интерактивних игара, квизова и слични програми који се користе у учионици за време трајања традиционалне наставе.
Понекад, то што је тако сјајно, шарено, шљашти или се приказује веома привлачно, може да буде један озбиљан дистрактор, може да одвоји ученика од сазнајног процеса.
Дакле, употреба технологије мора да буде мудра у корист ученика и у школском контексту мора да буде јасно окренута према конструкцији знања.
Други вид интеграције дигиталне технологије у процес наставе и учења јесте онлајн настава, али то нема никакве везе са ковид искуством, одмах да направимо дистанцу. Оно што је научно заснован принцип онлајн наставе није нигде у свету спроведено током ковида, тако да јасно желимо да комуницирамо да не постоји знак једнакости између онога што је квалитетна онлајн настава и онога што се у пракси наше планета дешавало током пандемије. Али, морамо такође рећи да је технологија употребљена као медијум помоћу кога се заправо образовање на даљину реализовало. Овај други модел, није препоручен модел у доуниверзитетском образовању јер је његова најслабија карика заправо тај социјални конструкт, који изостаје у оној мери колико је добар за тај развојни момент младих људи.
Трећи облик је хибридна настава, то је онај правац у коме савремени образовни системи расту. Дакле, то је оно што се дешава када комбинујете онлајн учење и традиционалну наставу. То је један флексибилан модел наставе и учења који доприноси повећању квалитета наставе, који доприноси досезању исхода и који заправо омогућава да ученици имају једно озбиљно савремено, добро, пуно образовно искуство.
Сматрамо да је изузетно важно да школа поседује образовању намењен систем за управљање учењем, попут Мудла, а не да користи некаква решења која су спроведена на брзину из бизнис окружења. Дакле, треба да користи један ваљан алат и да у оквиру тог алата заправо гради једну солидну, добру подршку учењу, која ће ученицима увек бити доступна.
На крају, да ли припремате и уџбенике за Дигитални свет за трећи разред?
Уџбеник за трећи разред предмета Дигитални свет је у финалној фази израде. Он прати структуру какву су имали уџбеници за први и за други разред. Много тога је окренуто активном размишљању, много тога је у уџбенику у преиспитивању ситуација из свакодневног живота. Кроз уџбеник подстичемо ученике да дигитална технологија буде њима на корист, а не да буду робови дигиталне технологије. Учимо их да мудро бирају, раде ствари које доприносе квалитету живота. Кроз уџбеник изграђују саморегулацију у учењу. Захваљујући искусном илустратору, веома смо задовољне како наши уџбеници изгледају, а надамо се да су у исто време задовољни и ученици и њихови наставници.