Пројектна настава је, може се тако рећи, у српским школама већ увелико заживела. То међутим не значи да су нестале све недоумице које се тичу овог образовног метода или да су сви учесници образовног процеса прихватили овај начин рада као равноправан традиционалном (или чак бољи).
Како се пројектна настава реализује, које су предности, како треба да изгледа један пројекат, како се оцењује његова успешност, као и о другим питањима на која наставници не могу лако да пронађу одговоре, разговарали смо са Зораном Гаврићем, професором разредне наставе, педагошким саветником и аутором приручника Пројектна настава у издању издавачких кућа „Клет”, „Нови Логос” и „Фреска”.
Пројектна настава је у нашој пракси и даље релативно нов појам, иако се примењује већ читаву школску годину. Наставници су много пута чули дефиницију, али шта пројектна настава значи у пракси?
Појам пројектне наставе није нов. Наиме, сви који су кроз школовање имали педагогију или дидактику, сусрели су се бар кроз теорију са овим појмом. Тридесетих година 20. века у литературу и образовну праксу уведен је израз пројектна настава, коју алтернативно називају и образовање искуством кроз увођење истраживачке методе у наставу. Џон Дјуи, зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма да наука и знање морају да буду у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а на основу личних афинитета деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).
У основи пројектне наставе је интердисциплинарни рад. Оваква настава је усмерена на интересовања ученика и има оригиналан приступ реализацији садржаја. Тимски рад ставља ученике у равноправан положај, чиме се повећава њихова лична одговорност за учење, као и динамика рада – коришћење савремене технологије, учење изван школе и сл.
Пројектна настава је усмерена на развијање виших сазнајних способности, социјалних вештина и вредности.
С обзиром на то да се том темом активно бавите, да ли је пројектна настава у овој првој школској години заживела на прави начин?
На то питање могу одговорити искључиво као аутор приручника, дакле, пре са теоријског аспекта. За практични аспект пројектне наставе биће потребно времена и праксе, научних истраживања, испитивања јавног мњења… Претпостављам да је већина колега приступила одговорно организацији пројектне наставе, јер је она обавезни део Програма наставе и учења.
Ефекат пројектне наставе постоји и када нису остварени дефинисани циљеви или када непланиране тешкоће ометају реализацију пројекта. Мање успешан пројекат може бити подстицај и смерница за унапређивање даљег рада. Према томе, потребно је да имате вољу, иницијативу, да сагледате с ким можете да радите и да их покренете да раде. Резултат неће изостати.
Једино морам да признам да у мору идеја које су људи приказали и поделили није све права пројектна настава, него је више креативних радионица, нарочито ако је реч о тзв. мини-пројектима. Пројектна настава треба да има своје фазе, истраживање и опипљиве продукте рада.
Ево примера пројекта преузетог из приручника Пројектна настава, З. Гаврић.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Много је наставника који су заговорници традиционалног начина рада. Иако пројектна настава свакако неће заменити класичне методе, шта је то што она пружа, а што се у традиционалној настави не може добити?
Пројектна настава, пре свега, доноси партнерски однос у настави – сараднички однос наставника и ученика, развијање комуникацијских и организацијских способности ученика, интердисциплинарност у учењу и проактивност ученика, отвореност у решавању проблема, креативност и хеуристички приступ проблему.
Ја бих рекао да од пројектне наставе очекујем изазов.
Она се заснива на уравнотежености сазнајног учења, развоја мануелних способности, емоционалног и социјалног искуства. Ученици уче у групи решавањем проблема и учењем путем открића. Вредност овакве наставе се налази у чињеници да ученици током реализације пројекта неке садржаје уче спонтано, без притиска, и на тај начин овладавају сазнајним и социјалним вештинама.
Пројектна настава обавезује школу да буде „отворена” и да се у већој мери повезује са средином која је окружује.
Аутор сте два приручника за учитеље у издању издавачких кућа „Клет”, „Нови Логос” и „Фреска” – Пројектна настава и Пројектна настава 2. Како су они конципирани и на који начин ће помоћи учитељима да буду успешни у реализовању пројеката са својим ђацима?
Писање оваквих приручника је био велики изазов за мене. Почео сам са прикупљањем литературе из које бих се детаљно информисао о пројектној настави. Морам да признам да се то углавном сводило на разматрање теоријских аспеката ове наставе, што мора бити полазна основа сваком наставнику, па је и мој приручник конципиран тако да у уводном делу упознаје наставнике са свим неопходним теоријским знањем, како би успешно креирао, усмеравао и вредновао овај вид наставе. Онда сам схватио да теоријских књига о пројектној настави има поприлично, али да нашим наставницима треба нешто опипљиво, конкретно пружити, што је с једне стране добро, али не би требало да буде деградирајуће за оне који желе другачије, боље, више. У том смислу сам један од пионира.
Наиме, написао сам два приручника – први се више односи на употребу у првом, а други у другом разреду, мада сваки од ових приручника има димензију општег. Један колега, члан ФБ групе Велика зборница и наставник у средњој школи, питао ме је да ли је приручник употребљив и за средњу школу. Одговорио сам му да може да користи сваком ко жели да се упути у израду пројекта или да га иницира. Оба приручника имају први део који је теоријски, али сам настојао да други буде продужетак приче из првог приручника. Тако се у првом приручнику говори о појму, етапама пројектне наставе, а у другом је акценат на улогама учесника и вредновању процеса пројектне наставе.
Оба приручника су конципирана на сличан начин, имају исте делове. У првом постоји подсетник наставницима како ће децу обучавати основним дигиталним компетенцијама које су им неопходне у истраживачком раду и приказивању резултата рада.
Наиме, почетна идеја увођења пројектне наставе јесте да буде подршка дигиталном описмењавању ученика.
Други део у оба приручника односи се на практичну примену. То су прикази детаљно разрађених пројеката са доста идеја, фотографија које би требало да наставнике и ученике подстакну да осмисле своје активности. Поред детаљно описаних пројеката, понуђене су скице пројеката на прегледан начин, табеларно, са основним идејама које се могу разрађивати по нахођењу.
Оба приручника имају планер – предлог годишњег плана рада, предлог тема, део за писање и вођење пројекта, као и прилог – игре, задатке, енигматске садржаје и предложену додатну литературу.
Приручници су добро опремљени, штампани у колору, па се у том смислу захваљујем уредницима, без чије подршке и ангажовања ове књиге не би биле овакве. Велику помоћ као стручни консултант пружила ми је и госпођа Весна Картал.
Ко су учесници пројекта и ко планира и бира теме пројекта? Шта је улога наставника, а шта ђака?
Пројектна настава за почетнике је настава у првом разреду. Како стасавају, ученици су све самосталнији, па им и улога у свим фазама пројектне наставе постаје значајнија. Наставник је ту да иницира пројекат, али и прати, усмерава, вреднује, подстиче… Наравно, у почетку наставник даје идеје, али настоји да анимира ученике, укључи родитеље, раднике школе и непосредну околину.
Пројектна настава подразумева рад у групама. На који начин се формирају групе да би се остварио најбољи резултат?
Нема обрасца за формирање „најбољег тима”. Сваки тим је добар. Најбоље је формирати групе на основу интересовања, али и искуства из раније фазе сарадње. Заправо, пројектна настава може у неким фазама рада да подсети на интегративну наставу, егземпларну, проблемску и неке друге.
Да ли се и како приступ извођењу и планирању пројектне наставе мења како деца прелазе у више разреде?
Свакако, то сам већ напоменуо. Што је узраст старији, ученици су равноправнији са наставником, од почетне идеје, па до привођења пројекта крају.
Вредновање је један од најтежих задатака за наставнике. Како вреднујете пројекат као целину, како групу, а како у групи поједине ученике?
У пројектној настави је добро што постоји како вредновање, тако и самовредновање резултата рада, и то у свим фазама пројекта. Реч је о праћењу пројеката. Улога наставника је ту нарочито драгоцена, јер може помоћи око прављења инструмената за праћење и вредновање резултата рада. Ту су различите чек-листе, скале процене, упитници и други инструменти. Добро је да ученици имају пројектни портфолио, а на нивоу одељења се може водити и структурни портфолио (наставник, ученици).
Иако имамо још много питања, верујемо да се одговори на њих налазе у приручнику који наставници могу набавити ако желе стручну подршку у извођењу пројектне наставе. Доносимо и један пример пројекта из приручника.
Нагласићу да у приручнику Пројектна настава 2 има 10 разрађених пројеката, као и 12 скица пројеката, скоро двоструко више него у приручнику Пројектна настава.
Интервју водила: А. Цвјетић
Зоран Гаврић живи у Београду где је завршио најпре Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе, а потом и Учитељски факултет. Ради као професор разредне наставе – педагошки саветник у Основној школи „Јосиф Панчић“ у Београду. Аутор и коаутор више од 20 уџбеника, наставних листова и приручника за учитеље, као и збирки песама за децу и бајки. Одржао више од 30 књижевних сусрета у београдским школама. Прегледач свих ТИМСС истраживања у Србији. Аутор задатака за портал „Маша и Раша“ ИК «Кlеtt».