Пример реализације инклузивне наставе

мај 5, 2019

Сви који раде у школама знају шта је инклузија, али да ли баш тачно знамо шта она значи?

Инклузија представља укључење сваке особе у друштвени живот заједнице на свим нивоима и то је једно од основних људских права. Инклузивно образовање је само сегмент друштвеног укључивања особа и када то поменемо, обично помислимо на укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Међутим, инклузивно образовање представља обавезу школе да обезбеди адекватно образовање сваком детету, без обзира на његову различитост, да уважи личне карактеристике и да креира једнаке услове заједничког учења.

Инклузивно образовање није ствар добре воље појединца, већ је део Конвенције УН о правима детета (1989), на основу чега је постало и саставни део Закона о основама система образовања и васпитања Републике Србије (2010) и Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на Индивидуални образовни план (ИОП).

Да је неопходно да се као друштво бавимо овом темом, говоре подаци УНИЦЕФ-а (2001) у којима се наводи да чак 85% деце са тешкоћама у развоју није укључено у образовни систем и не проводе своје детињство са вршњацима у школи, у учењу и дружењу, ускраћени су да одрастају онако како свако дете заслужује. Да је ситуација и даље неповољна, упркос томе што је донет закон, говоре тренутни подаци УНИЦЕФ-а да у Србији завршава основну школу само 66% деце која живе у условима сиромаштва, а само 15% девојчица из ромских насеља похађа средњу школу. Ово је разлог зашто се помињу деца из маргинализованих група када се говори о инклузивном образовању, јер су баш они ти који не остварују своја права. Разлози за то су различити – од неприступачности школе, неприхватања средине, непоседовања средстава за рад до неспремности наставника.

Улога наставника

Истраживања говоре да су ставови и оспособљеност наставника често пресудни, јер значајно утичу на стварање слике о себи и на мотивацију деце да наставе образовање. Инклузивна образовна политика може да се оствари само ако наставници верују у њу. Оспособљавање наставника за инклузивно образовање је важно, како због савладавања техника рада, тако и због промене ставова према деци са сметњама у развоју и то треба да буде континуиран процес, да би наставници пружали подршку у учењу свима којима је потребна. Оно што одговара деци са сметњама у развоју одговара и осталим ученицима, а то су наставне методе које су прилагођене различитим стиловима учења, повезивање новог са познатим градивом, илустративне и манипулативне методе, рад у пару или малој групи, занимљива настава, разноврсан наставни материјал и сл. Од велике је важности креирање позитивне климе у учионици у којој ће се свако дете осећати прихваћено и где ће владати позитивни вршњачки односи.

Важно је нагласити да увођење инклузивног образовања не значи оспособљавање ученика да се снађу у образовном процесу који је непроменљив, већ је фокус на томе да се наставни рад, планови и програми, наставници и њихова подршка прилагођавају потребама деце типичног развоја, деце са тешкоћама у развоју и надарене деце. Највећи број ученика има просечне способности, па им је потребна минимална подршка, али је велики изазов за наставника да током једног часа креира задатке који ће бити прилагођени различитим могућностима ученика, као и подршку која је веома значајна, али која треба да буде дискретна и одмерена. Осим тога, наставник треба да прати напредовање својих ученика и у односу на то да планира даљи рад, проверава знања, прати поштовање правила понашања и да моделује односе између ученика, што је заиста свеобухватан задатак.

Уколико неки ученик, из било ког разлога, битно заостаје у односу на остале и потребан му је већи ниво подршке од уобичајеног, за њега се израђује ИОП. То је документ који је продукт тимског рада: наставника, родитеља и стручних сарадника, и то све у циљу пружања подршке ученику у природном окружењу – у учионици, међу вршњацима. Потребно је да циљеви наставе буду реалистични, достижни и оствариви, да буду изражени у малим корацима. Важно је да, када их одређујемо, имамо у виду животну перспективу детета, да предвиђамо учење које ће му бити значајно у будућности. Препорука је да активности које осмишљавамо на часу буду што више налик онима које реализују остали ученици.

Како то остварити?

Пример реализације инклузивне наставе

У одељењу 4. разреда двоје деце напредује по ИОП-у, са различитим нивоима постигнућа.

Ученица 1

Јаке стране: упорна, марљива, заинтересована, мотивисана, пажљива на часу, посвећена задацима
Област деловања: читање и писање
Циљ: савладавање писања писаних слова ћирилице

Ученик 2

Јаке стране: лепо црта, боји, ужива у ликовном изражавању, радо сарађује са другима, уредан, вредан
Област деловања: читање и писање
Циљ: читање и писање двосложних и тросложних речи штампаним словима ћирилице

Наставна јединица:

Мали Принц и лисица, одломак, А. С. Егзипери

Тип часа: обрада
Методе рада: разговор, рад на тексту, писани радови ученика
Облици рада: фронтални, рад у пару, индивидуални
Наставна средства: Читанка, стр. 72-77.

Циљ и задаци часа за ученике који напредују по редовном плану: развијање способности доживљавања књижевног дела; развијање осећаја за лепоту уметничког казивања; самостално писмено изражавање

АКТИВНОСТ

Разговор на тему пријатељства, у паровима:

Шта је то пријатељство?
Зашто је важно имати пријатеље?
Како се негује пријатељство?
Ко је твој пријатељ? Како си га изабрао?
Ученици који напредују по ИОП-у су у пару са другом кога су одабрали, воде спонтани разговор, ученици им помажу потпитањима да би одговори били потпунији.

АКТИВНОСТ

Читање текста
Деца читају текст наглас, а ученици који напредују по ИОП-у слушају и ређају припремљене сличице према редоследу дешавања.

АКТИВНОСТ

Разговор о тексту, фронтално

Где се догађа радња?
Ко је главни лик?
Кога је срео Мали Принц?
Шта је тражио?
Ко је постао пријатељ Малом Принцу?
Шта би питао Малог Принца?
У овом делу разговора равноправно учествују и ученици који напредују по ИОП-у.
Зашто се пријатељство не може купити?
Како разумеш реч припитомити?
Наведи пример у коме ћеш показати да је стрпљење важна особина како би се изградило пријатељство.
Зашто је лисица рекла да је Мали Принц одговоран за оно што је припитомио? На коју одговорност се то односи?
Да ли си ти некада некога припитомио? Испричај тај доживљај.

(На ова питања одговарају даровити ученици са вишим постигнућима.)

АКТИВНОСТ

Самостални стваралачки рад (за ученике који напредују по уобичајеном плану):

Писмено препричавање текста, уз самостално настављање приче: Шта је било после?

Ученица 1

Одговара у свесци писаним словима целовитим реченицама на припремљена питања на која је већ чула одговоре. Као помоћ користи словарицу на којој су написана писана и штампана слова (она која зна).

Где се догађа радња?
Ко је главни лик?
Кога је срео Мали Принц?
Шта је тражио?
Ко је постао пријатељ Малом Принцу?

Ученик 2

Добија унапред припремљен листић са речима исписаним штампаним словима (оне које се помињу у тексту).

лисица ружа
пријатељ ловац
Мали Принц кокошка
Као помоћ користи сликовну словарицу.

Задатак је да до краја реда испише сваку реч и да нацрта ове појмове на папиру (најбоље се сликовно изражава).

АКТИВНОСТ

Читање и анализа радова

Ученици читају оно што су написали и вршимо заједничку анализу.
Ученица 1 чита само одговоре које је написала (без постављених питања), па је и њен рад врло сличан осталима, јер представља концизно препричан текст.
Да чујемо које су биле кључне речи у тексту…
Ученик 2 покаже своје цртеже и именује шта је нацртао (веома задовољан, јер изузетно црта).

Аутор: Гордана Јосимов, професор разредне наставе, ОШ „Руђер Бошковић” Београд, добитница награде Најбољи едукатори Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама