Promene nesporne od 1. septembra

mart 23, 2017

Novi nastavni plan i program za peti razred, čiji je predlog pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ne predstavlja dodatno opterećenje za učenike već rasterećenje.

Od petog razreda predviđeno je uvođenje samo jednog novog predmeta – informatike i računarstva, o čemu je Danas prvi pisao. Pojedini mediji objavili su da će učenici petog razreda od iduće školske godine imati tri nova predmeta, što Ministarstvo prosvete demantuje.
Kako je naš list već izvestio, dva postojeća predmeta će promeniti ime, uz manje izmene u programima: tehničko i informatičko obrazovanje ubuduće trebalo da se zove tehnika i tehnologija, a iz njega će biti izbačeni informatički sadržaji, dok će fizičko postati fizičko i zdravstveno vaspitanje, s obzirom da će u njega biti “ugrađene” teme o uticaju fizičkog vežbanja na zdravlje i razvijanje zdravih životnih navika kod učenika.
Predlog novog nastavnog plana predviđa da đaci u petom razredu imaju 24 časa obaveznih predmeta: pet časova srpskog jezika, četiri matematike, po dva stranog jezika, likovnog, muzičkog, fizičkog, biologije i tehnike i tehnologije, a po jedan istorije, geografije i informatike i računarstva. Postojeći obavezni izborni predmeti drugi strani jezik i građansko vaspitanje i veronauka u novom planu imaju status izbornih, ali je zadržano pravilo da su obavezni za svakog đaka.
U predlogu novog nastavnog plana sadašnji treći čas fizičkog vaspitanja – izabrani sport se ne nalazi u tabeli obaveznih predmeta. Umesto njega se uvodi 1,5 čas nedeljno obaveznih vannastavnih fizičkih aktivnosti, kojima “pripada” 54 časa na godišnjem nivou. Te aktivnosti će dakle biti obavezne za sve učenike, a školama je ostavljena mogućnost da svoji školskim programom i godišnjim planom rada definišu na koji način će se realizovati. To može da bude jedan čas nedeljno, plus još jedan svake druge nedelje ili plus dva časa mesečno (ako se pomenutih pola časa računa kumulativno). U grupi obaveznih vannastavnih aktivnosti je i čas odeljenskog starešine, koji se održava jednom nedeljno.
Predloženi nastavni plan za peti razred razlikuje se od aktuelnog i po tome što su izbačeni izborni predmeti šah, svakodnevni život u prošlosti, crtanje, slikanje, vajanje, hor i orkestar… Zadržan je samo maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, koji učenik pripadnik nacionalne manjine koji sluša nastavu na srpskom može da izabere, ali nije u obavezi.
Pomenute izborne predmete škole će ubuduće ponuditi kao slobodne aktivnosti, što praktično znači da će ih učenici birati ako žele. Za njih je predviđeno između 36 i 72 časova godišnje, odnosno u proseku jedan do dva časa nedeljno, s tim što škole imaju slobodu da planiraju njihovu realizaciju u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
Upravo ova novina otvorila je pitanje da li će nastavnici koji sada predaju izborne predmete ostati bez fonda časova, ali nadležni iz Ministarstva prosvete uveravaju da se to neće desiti.
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja podsećaju da su slobodne aktivnosti i sada predviđene školskim programom, koji je širi dokument od nastavnog plana i programa, te da angažovanje nastavnika u tim aktivnostima ulazi u 40-časovnu radnu nedelju, a ne samo broj časova neposrednog rada sa učenicima. Postojeći pravilnik o pedagoškoj normi nastavnika datira još z 90-ih godina, a izmenama tog dokumenta koji donosi Ministarstvo prosvete moguće je rešiti sve nedoumice, navode za Danas u Zavodu. Ukazuju i da sadržaji predmeta, njihov definisani broj časova (nedeljni i godišnji) i način realizacije nastave mora biti u skladu sa potrebama učenika, a ne svakog stručnog društva pojedinačno. Ministar prosvete Mladen Šarčević više puta je govorio da će “uskoro otvoriti nepopularnu temu 40-časovne radne nedelje”, upravo zbog sadašnje prakse po školama da mnogi nastavnici radni dan završavaju kada ispune normu iz rasporeda časova.
Promene nesporne od 1. septembra
Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta će se o predlogu novog plana i programa za peti razred izjašnjavati 11. aprila, s obzirom da je donošenje tih dokumenata u njihovoj nadležnosti. Ako predlog ne dobije zeleno svetlo, ministar prosvete Mladen Šarčević je najavio da će iskoristiti zakonsko pravo i sam ih usvojiti, kako bi promene startovale od 1. septembra. Đaci koji su sada peti, šesti i sedmi razred završavaju školovanje po sadašnjem programu.
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Promene nesporne od 1. septembra

  1. Ma, no problem kaže:

    Nije problem ispuniti 40 sati u školi sa kojekakvim aktivnostima, pošto svima to bode oči, ali neka mi niko ne pominje pisanje i pripremanje i ocenjivanje kod kuće. Ni pet minuta. Za koje pare?

    1. Da, ali kako? kaže:

      Nije lepo što ministar, koji je dugo radio u nastavi, kaže da “mnogi nastavnici završavaju radni dan kada ispune normu iz rasporeda časova”. Neki to sigurno rade. Ali većina nas nastavlja svoj radni dan kod kuće i to radeći sledeće: pripremajući se za nastavu za sutrašnji dan, pregledajući kontrolne i pismene zadatke, baveći se administracijom, vodeći učenike na sistematske preglede…
      I da se razumemo:meni nikako ne bi smetalo kada bih veliki deo tih poslova mogla da obavljam u školi, koja je najbolje mesto za to. Ali kako? Radim u velikoj gradskoj školi u kojoj se nastava odvija u dve smene. Kada završimo sa nastavom pre podne, u naše učionice odmah nakon 10 minuta ulazi sledeća smena. Zbornica se puni nastavnicima koji dolaze na nastavu. Mi fizičko nemamo prostor u kome možemo da boravimo (mislim na nastavnike iz obe smene) a kamoli da se pripremamo za sutra. To da nemamo tehničkih uslova ne treba ni spominjati. Svi mi kod kuće koristimo svoje računare i štampače za potrebe nastave i škole.
      Ne znam kakve promene ministar ima u vidu kada najavljuje otvaranje ove “nepopularne” teme, ali ja jednostavno ne vidim fizički izvodljivo rešenje.

      1. Marija kaže:

        Kupujem flomastere,hamer papir,lepilo…Plaćam štampanje listića.Krečim učionicu sa roditeljima,šijemo zavese,krojimo panoe.Nosim sopstveni laptop u školu.Do pre dve godine i cd plejer.Nosim sintisajzer za časove muzičke kulture.Često me kreativnost u nastavi mnogo košta pa se pitam “Ko je ovde lud?”Neko reče;”Prosvetni radnik je onaj što krade stvari iz svoje kuće i nosi ih na posao”

  2. Drina kaže:

    Ministar će sam da usvoji novi Nastavni plan i program. Pa, čemu onda služi NPS i ostali zavodi?! 40-časovna radna nedelja jeste trn u oku onima koji ne znaju koje su nam sve obaveze. Redovna nastava, dopunska,dodatna, sekcije, odlazak u pozorište, muzeje i sajmove, takmičenja, smotre, bazari, dobra priprema u power point-u nije ispod 3 sata, pa tako za 5,6,7,8 razred za svaku lekciju i sekciju i takmičenje.a, onda roditelji, dolaze kada im padne na pamet, pa pedagoška dokumentacija i ima toga još.Tu je još i godišnji popis (proslavih 10 godina na čelu popisne komisije, naravno bez dinara i bar hvala). zatim završni ispit, priprema dokumentacije o svakom učeniku za ministarstvo i neograničeno dopisivanje sa njima dok se ne završi upis (opet bez dinara) i bilo kakvog slobodnog dana. I tako, sednem i sračunam, te zaključim da imam oko 300 sati prekovremenog, neplaćenog i nenagradjenog dana.

  3. Besna kaže:

    Kada ce se pozabaviti normom matematicara i srbista koji mogu da imaju ili 89% ili 111% u osnovnoj skoli. Naravno preko se ne placa. I kako ce 40 casovnu radnu nedelju organizovati za procentase , jer neki rade u 4-5 skola, a ima i ljudi koji imaju casove u tri skole u istom danu…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama