Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
„Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc.“
Jedan slucajni prolaznik, igrom slučaja stručnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića.
Savio se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog
čoveka zapažajući da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića
i novčanica.
Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i
šta je to mogao napisati.
Našta će prolaznik odgovoriti:
„Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji način“, nasmeši se i izgubi u gužvi.
I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:
„Danas je proleće … a ja ga ne mogu videti“.
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće
i videćeš da će se pre ili kasnije okrenuti na bolje.