Стрепњу да ће просвета, као и многи ђаци којима се прогледа кроз прсте, бити само преведена у наредни разред у наступајућој школској години, да ће образовање у новој влади водити министар који би могао с пола срца и с пола воље да управља системом који се додељује тек кад се сви други страначки апетити подмире, исказали су учесници јуче одржаног округлог стола под називом „Просвета на поправном испиту”, у организацији Уједињених гранских синдиката „Независност”.
– У овом тренутку не можемо да знамо ко ће бити министар просвете, али многима је јасно да то чак није ни битно зато што је ресор образовања лишен реалне моћи, новца, веома непривлачан за било кога ко би могао ту да управља. По свој прилици следи нам неко ко би с пола срца, с пола воље, с пола мозга, с пола ентузијазма могао управљати овим системом, али не на начин да се излече и зацеле муке, невоље и ране које су нас довеле до незавидне ситуације у којој је статус образовања вишедеценијска тема о којој се суштински не размишља – разјаснила је Весна Војводић Митровић, портпарол Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност”, отварајући дискусију.
Она је као црвену линију истакла да ресорни министар мора да буде човек чији су образовање и дипломе неупитни, који се врло критички јавно односи према плагијаризму и академској нечеститости и који ће коначно у креирање образовних политика и закона укључити запослене у школама да социјални дијалог више не буде пука имитација.
На питање зашто је министар просвете министар с пола срца, зашто је то позиција за поткусуривање партијских кадрова, бивши шеф просветног система Срђан Вербић (министар просвете од 2014. до 2016. године) најпре је потврдио да је реч о најмање цењеном месту у влади, а онда рекао и да га не чуди што та позиција није вреднована и што од ње беже професионални политичари.
– Разлог су углавном ствари које би требало да се реше негде другде, на пример новац, здравствени услови, признавање нелегално стечених диплома – а ово последње би требало да реши правни систем. То се не решава у просвети као што се реформа образовања не ради у једном кабинету у Немањиној улици. Реформа образовања је став владе да хоће да промени друштво. Оно што се дешава у школи, то је слика друштва. До сада смо имали Стратегију развоја образовања коју нисмо испунили и ником ништа није зафалило због тога. Не знамо ни шта ту пише и као друштво немамо намеру да то испунимо и нико неће поцрвенети због тога – рекао је Вербић.
Истини за вољу и он је био министар када је требало спроводити прву стратегију образовања која је важила до 2020. године, а исте године када је ступио на функцију првог човека образовања, почела је и афера „Докторати”, оптужбама да су појединци на истакнутим државним функцијама плагирали докторске дисертације.
Већ 20 година упорно и стално имамо показатеље да квалитет нашег образовања не прати потребе друштва, 40 одсто наших ђака петнаестогодишњака функционално је неписмено, а последице тога су озбиљне, подсетио је психолог проф. др Александар Бауцал.
– Ушли смо у пандемију с тим проблемом, а пандемија га је још више увећала. Велика је демотивација система. Имамо много актера у образовању који само одрађују своје улоге. Стално се прича о томе да је образовање једина друштвена шанса и најбољи ресурс који имамо. Статус образовања ових дана видећемо по томе када ће уопште почети да се дискутује о томе ко ће бити нови министар или министарка просвете. У земљама у којима је образовање јако важно то је једна од главних тема у коалиционим преговорима, код нас је то до сада било последње, најнезадовољнији добијали су Министарство просвете – указао је Бауцал.
– Током пандемије, која још траје, код нас доминира наратив „ниједан час није изгубљен, просвета је адаптибилна”, што су две најчешће изјаве министра просвете. У том квантитету је изгубљен квалитет. Пропустили смо прилику да унапредимо наставу у датим околностима. Ко је крив? Они који креирају образовну политику, али су криви и наставници. Објективно, сви смо помало криви и они који креирају програме и они који их реализују и они који контролишу како се планови наставе и учења спроводе – закључио је Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Извор: Политика