Систем образовања у Србији је из године у годину упропаштаван и тако срозан на ниво са кога ће моћи да се уздигне само уз много новца, залагања, енергије и воље, посебно оне политичке, како би поново постао један од темеља друштва, констатовано је у дебати коју су организовали Уједињени грански синдикати “Независност”.
Округли сто “Просвета на поправном испиту“ окупио је 30. августа у београдском Медија центру представнике репрезентативних синдиката, родитељских удружења као и медицинске и педагошке стручњаке. Модераторка расправе новинарка Љубица Гојгић усмеравала је еминентне учеснике у дебати на теме као што су статус и квалитет образовања у српском друштву, функционисање школа током безмало три године пандемије и материјални положај запослених.
Учесници су указали, између осталог, на то да је и пре пандемије систем образовања патио од многих болести, међу којима су хроничне – лош материјални положај и унижавање угледа просвете и њених кадрова, слаб квалитет наставног процеса, неадекватни техничко-технолошки услови за функционисање “школе 21. века”, незадовољство наставног особља, неповерење ученика и њихових родитеља, лоша комуникација (“имитација социјалног дијалога”) са надлежним државним институцијама… Тим проблемима, како је речено, треба додати демотивацију и дезоријентацију просветара, а онда и њихових ђака који из школа излазе са све мање знања и вештина, а често и функционално неписмени. Лошу дијагнозу образовања пандемија ковида 19 је само додатно погоршала.
Весна Војводић Митровић је подсетила да се у овом тренутку не зна ко ће бити министар просвете, али да је многима јасно да то није ни битно, зато што је ресор образовања лишен реалне моћи и као такав веома непривлачан.
Додајући да су очекивања просветних радника од наредне школске године и будућег министра “ниска као никада раније”, уводничарка је упозорила на то да и за то постоји црвена линија: “То мора бити човек чије су дипломе и образовање неупитни, да се врло критички и јавно односи према плагијаризму и академској нечасности, као и да коначно укључи наставнике у креирање образовне политике и социјални дијалог“, истакла је Весна Војводић Митровић.
Професор Филозофског факултета, психолог Александар Бауцал оценио је да стварни статус система образовања у Србији показује и питање да ли ће уопште бити дискусије о томе ко ће у новој влади водити тај ресор.
„Ако нам је то важно као друштву, онда ће то бити једна од главних тема у коалиционим преговорима, а видећемо какав је статус и по томе ко ће бити особа постављена на ту функцију“, нагласио је Бауцал.
Говорећи о унутрашњим слабостима образовног система, Бауцал је напоменуо да, на пример, пандемија није искоришћена за одговарајуће наставно градиво. Упркос стручним тумачењима о трансформацији вируса корона та сазнања нису преточена у наставу “о вирусима, који су, за разилику од људи веома предвидљиви”. Психолог је казао и да “у српском образовању има много актера који у суштини само одрађују своје улоге”, и да је данас “веома тешко покренути образовне политичаре, наставнике, децу, родитеље…” Додуше, Бауцал види “одскочну даску” у сазревању уверења грађана да нам је образовање велики ресурс. Међутим, насупрот тој шанси је веома низак друштвени статус образовања. Примера ради, поменуо је Енглеску у којој је министар образовања четврти по престижу међу члановима владе. Код нас се та функција код састављања владе обично користи за подмиривање најмање задовољних коалиционих партнера.
За председника Форума београдских гимназија Александра Маркова нема дилеме да је последњих деценија власт највећи кривац за веома тешко стање у систему образовања, али, додао је, ни наставници нису безгрешни: “Није проблем министра просвете и власти што су очекивања просветних радника од њих тако ниска”.
Експерт за вештачку интелигенцију Срђан Вербић, бивши министар просвете, приметио је да то ко ће водити нови ресор образовања “вероватно не зна ни тај (будући) министар“, који ће када буде именован на располагању имати само „три дана“ да осмисли како да организује кабинет и који ће му бити приоритети.
Епидемиолог др Зоран Радовановић оценио је да школску годину треба почети на класичан начин, јер је вирус очигледно ослабио, али и да треба пратити развој епидемиолошке ситуације и, уколико буде потребно, предузимати адекватне мере у конкретном одељењу, школи или граду.
“Највећа жртва ове пандемије је образовање, пошто су три генерације осакаћене дефектном наставом“, оценио је Радовановић.
Координатор Међународне организације рада за Србију Јован Протић навео је да је та специјална агенција УН обавештена о неким одлукама институција у Србији које су негативно утицале на материјални положај радника у образовању. Синдикална жалба на одлуку Врховног касационог суда да су накнаде за топли оброк и регрес за годишњи одмор “теткица” у школама већ урачунате у минималну цену рада, колико иначе износе њихове плате, прослеђена је надлежном телу МОР-а које ће о томе свакако зрећи свој став.
Представница удружења Родитељ Гордана Племић указала је да се наставници и родитељи школске деце често у медијима смештају у конфликтне приче, иако им је, заправо, несумњиво заједнички циљ – унапредити стандарде и, уопште, квалитет образовања у Србији.
Унија синдиката просветних радника Србије већ је најавила да ће штрајком почети школску годину, а председница те организације Јасна Јанковић указала је да су кадрови један од кључних проблема у просвети. „Све мање људи жели да ради у просвети, због ниских плата, односа државе и великог броја деце у разредима. Нема подмлатка у просвети, а бојим се да ћемо доћи до тога да младих у том сектору неће ни бити“, казала је Јанковић.
Она је оценила и да је образовање у “трајној дезоријентацији” у из које ће бити веома тешко ићи напред, јер најбољи ђаци не желе у просветаре. С тим у вези, поменула је “скоро невероватну ситуацију” да је ове године на београдском Природно-математичком факултету за 50 буџетских места за образовање наставника математике конкурисало само троје средњошколаца. Такво поражавајуће интересовање за наставничка звања евидентирано је и на смеровима биологије, хемије, физике… “Деца нам у широком кругу обилазе школовање за наставнике јер немамо шта да им понудимо”, констатовала је Јанковић.
Отварајући скуп, председница УГС “Независност” Чеданка Андрић напоменула је да је образовање изузетно важна тема за све грађане, запослене и синдикате, независно од гране или врсте посла.
С.Р.