Просвета у доба короне или Како Перица прави Динарске планине
Готово је извесно да ће и школска година која је пред нама (пред родитељима, наставницима и децом), бити у околностима ове корона пошасти, само није још извесно хоће ли по свему личити на ову школску годину. Судећи по већ виђеном, нама (родитељима и наставницима) биће грђе, деци све веселије (читај: нерадно, лењо, мозгоишчезавајуће), а министарству неснађујуће урнебесно и усхићено еурекасто!
И док родитељи већ уздишу у нелагоди молећи се чуду за које унапред знају да не бива, док министар најављује усхићење околних земаља могућношћу коришћења праксе просветних постивнућа наших мученика, док једни на друштвеним мрежама вичу да деца памте само прочитано с папира, а други спремају мотке да тепају ове прве јер узимају лебац информатичарима и победнички осмех дигиталних заљубљеника, ја ћу се усудити да наљутим све и у маниру Перице који прави Динарске планине од динара, приупитам просто питање:
Да ли после короне желимо памет или радну снагу?
Ако нам је циљ да ови дани, који по свему подсећају на пад Западног Римског царства, донесу повећање броја радника, тј.упосленика новоотворених фабрика страних фирми, пристали на већ виђену,,наставу на даљину“ или на нови модел наизменичног рада који подсећа на југословенску штедњу, или на неки трећи модел о коме просветари расправљају у циљу очувања живота, а родитељи преводе у смислу – опет изводе да не раде, постављени циљ биће остварен. Радна снага на штолу, шинко!
Ако, пак, циљ буде функционално писмено дете с елементима креативности – богами, биће тешко!
С обзиром да министарство ни не разматра могућност смањења наставног градива и свођење курикулума на најбитније што би било избацивање бар 60% суштински непотребних елемената, стручна друштва и групе наставника и да желе да дају смислене предлоге, немају моћ да се за њих изборе, драге колеге родитељи, памет у главу и борба за памет сопствене деце, јер…
1. традиционална настава није превазиђена!
Да је тако не би запослени Гугла и Мајкрософта децу слали у школе без телефона, таблета и компјутера, са модерним скамијама и менторским радом у малим групама.
2. наша деца нису паметнија од нас у истом узрасту!
Људска лобања вековима није се променила, те ни мозак није претрпео промене побољшања и усавршавања, већ психолози тврде да мозак наших потомака све спорије ради. Мање активности у раном дечјем узрасту, мање покрета, мање синапси, нижа интелигенција.
3. знање је моћ, али не чини га бубање!
Иако многи од нас родитеља основношколске деце припадају генерацијама које су морале да бубају број оваца у Аустралији у односу на број становника или просечну потрошњу никла у Зимбабвеу, ипак нас је живот у сталним кризама научио да је битно смислено знање, а то још увек није освестило наше министарство просвете. Или јесте, али им је мисија оно прво. Додуше, на добром су путу, јер су бар схватили шта су суштински важни предмети – српски, математика, страни језик, историја, географија, хемија, физика, вештине – ликовно, музичко, физичко. Не беше у ТВ настави ни руку у тесту, ни играчака, ни рачунара, ни веронауке, грађанског и других чудеса које нам бар 40% непотребно оптерећују распоред, а могу другачије да се реализују!
Чујем вас!
Вриште информатичари, веручитељи, просветари на одређено…
Кад би свака школа добила стручног сарадника информатичара, не би плаћали одржавање сајта, мреже и других чудеса, у распореду би било слободног места за протеране часове вештина, а информатичари не би доживљавали нервни слом у време мале матуре и уписа!
Кад би се министарство позабавило истинском променом курикулума држећи се принципа изграђивања мислећих креативних појединаца, а не задовољења форме и норме, 70% глупости и 30% предмета могло би да се избаци/трансформише/удружи у тематску/пројектну/модуларну поподневно/целодневну/зимску/летњу/рекреативну…наставу. А кад исплате отпремнине свима који то желе, истински усаврше оне који то желе и упосле најквалитетније а чекаче државне плате и селфирекламере отпрате из просвете, решиће се и проблем незапослених.
С обзиром да су и најкреативнији наставници ограничени прописима и дописима, мој родитељски план за наредну школску годину је следећи:
1.док сам ја на послу, потомци спавају, па од 12 до 14 заврше захтеве учитељице/професора.
2. Заједно пратимо учитељицу и уџбенике и одрађујемо задатке без много буке и гњаваже (основац) или проверавамо извршење професорских захтева и заједно учимо из уџбеника суштински битне предмете (средњошколац).
3. Најмање сат времена читања (макар под претњом и уз уцене) и други сат за лепоту – цртање, певање, музика ма колко гласна!
И после 2 сата трчања, игре на отвореном, вожње бицикла, ролера, чишћења лишћа или снега…прихватам сат времена буљења у мобилни!
Џокер – сат смисленог читања за сат мамине наставе на близину!
Да, још ово – нека неко јави овим стручњацима да је онлајн настава – настава на даљину исто колико је и Power Point презентација пример ИКТ у настави!
Извор: majaradoman.