Nekadašnju srednju klasu u jugoslovenskom društvu činili su inženjeri, lekari opšte prakse, profesori, prosvetni radnici, pravnici u javnim institucijama – ljudi čiji je društveni položaj bio daleko od „luksuza“, ali je bio stabilan, predvidiv i dostojanstven. Ključna reč bila je sigurnost, a ne bogatstvo.
Danas ta klasa u tom obliku ne postoji. Prosvetni radnici su najvidljiviji dokaz sloma: ekonomski potisnuti, simbolički obezvređeni, izloženi stalnom administrativnom pritisku i društvenoj sumnji, oni se nalaze na socijalnoj margini, daleko od sredine društvene piramide. Činjenica da se mnogi „spasavaju“ bračnim partnerstvima samo potvrđuje dubinu problema: profesija sama više ne nosi klasni status.
Važno je reći ono što se često prećutkuje uz frazu – nema više srednje klase. Nije tačno, ima je: srednja klasa u Srbiji i danas postoji, čak u tri segmenta – niža, srednja i viša srednja. Međutim, pitanje je: na osnovu čega je ona formirana?
U razvijenim društvima srednju klasu definišu relativna ekonomska stabilnost, profesionalna kompetencija, dugoročna „zapošljivost“, kulturni kapital i institucionalna predvidivost. Kod nas su kriterijumi bitno drugačiji. Značajan deo današnje srednje klase čine ljudi povezani sa državnim aparatima moći, partijski kadrovi, posrednici između politike i kapitala, administrativno-privilegovane profesije i deo privatnog sektora koji egzistira na državnim tenderima. Drugim rečima, nije u pitanju njihova tržišna neophodnost, nego politička blizina koja često odlučuje o klasnom položaju.
Kapitalizam neminovno proizvodi raslojavanje – to je tačno. Ali ne proizvodi svuda isto raslojavanje. U stabilnim kapitalističkim društvima, poput Nemačke i skandinavskih zemalja, prosvetari su deo srednje klase, negde, kao u Luksemburgu ili Švajcarskoj, čak i više srednje klase, dok su univerzitetski profesori na prestižnim američkim univerzitetima bogati ljudi.
Njihov status možda nije svuda isti kao nekada, ali nije ponižen, profesija ima društveni autoritet, a obrazovanje je strateški interes države. Kod nas je problem u kombinaciji kapitalizma i klijentelizma, odnosno u sistemu u kojem tržište nije slobodno, institucije nisu nezavisne, profesionalni standardi nisu presudni, a politička lojalnost ima veću težinu od stručnosti. To nije „kapitalizam u razvoju“, već parazitski oblik hibridnog sistema.
Jedno od najosetljivijih, ali ključnih pitanja koje se nameće jeste da li je naša današnja srednja klasa kulturno i vrednosno dorasla svom položaju. U velikom broju slučajeva – nije. Postoji izražen raskorak između materijalnog statusa, obrazovnog nivoa, kulturnih potreba, javnog ponašanja i etičkih standarda. Mnogi koji su „uspeli“ ne pokazuju ni interesovanje ni odgovornost karakterističnu za srednju klasu u razvijenim društvima. Umesto kulturnog kapitala imamo potrošački snobizam, demonstraciju moći, agresivnu samouverenost, prezir prema slabijima i podsmeh znanju i profesijama koje ne donose profit. To je srednja klasa bez građanske svesti, bez javne odgovornosti i bez dugoročnog horizonta.
Gde su tu prosvetari? Prosvetni radnici su (naravno ne svi), paradoksalno, ostali nosioci vrednosti srednje klase (obrazovanje, odgovornost, društvena uloga), ali bez ekonomskog i simboličkog priznanja. Oni su danas društvena grupa koja daje više nego što prima, snosi krivicu za sistemske neuspehe, nema mehanizme odbrane i služi kao „tampon zona“ društvenog nezadovoljstva. To nikako nije slučajna greška, već svesna politička strategija: slaba prosveta znači slab kritički potencijal društva.
Epilog je sumoran, ali jasan. Društvo koje iz srednje klase izbacuje prosvetare, a u nju uvodi politički podobne, ne gradi stabilan kapitalizam, već nestabilnu hijerarhiju. Bez snažne, profesionalne i vrednosno utemeljene srednje klase raste socijalna frustracija, urušava se poverenje, nestaje društvena kohezija, obrazovanje gubi smisao, a budućnost postaje puko preživljavanje. Takvo društvo neće možda potonuti naglo – ono se polako mrvi, iznutra.
Tekst je komentar na Lični stav Biljane Vasić, profesorke srpskog jezika iz Šapca, objavljen na našem portalu 24. decembra. Autor komentara je Viktor.