Просветни радници траже повишицу од 15 одсто

Синдикат образовања Србије, ГСПРС „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије (СРПС) затражили су повећање цене рада за 15 одсто за наредну буџетску годину.

Према тој рачуници почетна плата наставника који сада прима око 59.000 динара, повећала би се за нешто мање од 9.000 динара, објашњава за Данас Слободан Брајковић, председник СРПС-а.

Он напомиње да просветни радници траже оно што им је обећано пре три године.

– Тада је речено да ће наше плате да се повећају за 34 одсто. У међувремену смо добили две повишице, што је укупно 19 одсто и преостаје тих 15 одсто да би Влада испоштовала договор – каже Брајковић.

Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, додаје да је плата наставника са 20 година стража око 65.000 динара и да се и сам министар просвете Бранко Ружић изненадио када су му на недавном састанку предочили колики је додатак по основу радног стажа у просвети.

Илић указује да су пре умањења зарада за 10 одсто сви запослени у систему образовања имали исту цену рада. У основном и средњем образовању и ученичком стандарду она сада износи 3.412 динара, а у високом 3.104 динара.

Синдикати траже изједначавање цене рада за запослене у свим делатностима образовања, као и корекцију коефицијената свим запосленим до увођења платних група и разреда.

Брајковић указује су посебно погођени благајници и шефови рачуноводства, чије зараде су мало веће од минималца, због чега су у неповољнијем положају од „теткица“, јер када оду на боловање примају 65 одсто зараде, док је запосленима који су на минималцу он загарантован и док су на боловању.

– Премијерка је обећавала да ће овај проблем бити решен и својевремено задужила министра просвете да прерачуна колико је радника у ове две категорије и колико би новца требало да се то реши. Ми смо пет, шест пута слали дописе и подсећали је на договор, али он до данас није реализован – каже саговорник Данаса.

Што се тиче јединствене цене рада, Брајковић истиче да синдикати на томе инсистирају већ дуже време али да је оправдање надлежних увек био да се предшколство финансира из локалних буџета, а високо образовање има и сопствене приходе.

Валентина Илић указује и на лош материјални положај запослених у студентском стандарду, подсећајући да су Синдикат образовања Србије и ГСПРС „Независност“ и због тога тражили разговор са министрима финансија и просвете.

„Основна цена рада запослених у студентском стандарду није иста са ценом рада запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду. Имајући у виду структуру запослених у овој делатности, где више од 80 одсто ради са ИВ и нижим степеном стручне спреме и прима минималну зараду, сматрамо да је овај вид дискриминације недопустив и захтевамо изједначавање цене рада за све запослене у систему образовања. Систем коефицијената није исти за све запослене у студентском стандарду. Он је различит за установе са више од 40 радних јединица и установе са мање од 40 радних јединица, што доприноси још већем незадовољству запослених у овој делатности“, упозоравају из одбора делатности ученичког и студентског стандарда два поменута синдиката.

И Унија хоће преговоре

Четврти репрезентативни синдикат образовања – Унија синдиката просветних радника Србије, 5. новембра на конференцији за медије испред Владе Србије затражила хитне преговоре о висини зарада запослених, као и наставак преговора о платним разредима, чија примена је најављена од 1. јануара 2021. Унија не одустаје од много пута поновљених захтева, међу којима су исплата Светосавских награда за последњих шест година, исплату сваком запосленом по 25.000 динара из уштеда остварених смештањем технолошких вишкова, као и корекцију коефицијената ненаставном особљу са IV, V, VI степеном стручности.

Извор: Данас