Polaskom u školu deca ulaze u sredinu u kojoj će u krugu vršnjaka razvijati, proveravati i pokazivati svoje različite sposobnosti i osobine. Samostalno će se snalaziti u brojnim situacijama u kojima su im dosad pomagali roditelji.
Već kod prvog ulaska u školu, možemo primetiti vrlo različita ponašanja dece: neka ulaze nasmejana, radosna, neka izgledaju radoznalo, puna očekivanja, neka su zbunjena, neka izgledaju ravnodušno. Kod nekih zapažamo i strah, ima tu i suza – poneko dete se grčevito drži za roditelja i odbija da uđe u školu.
Ohrabrite svog prvaka – Dete koje je spremno za početak školovanja ima pozitivan stav prema školi, raduje se tome kao dokazu svoje odraslosti. Ovaj stav treba podržavati jer olakšava učenje i prihvatanje obaveza i savladavanje poteškoća. Ako sami nemate baš najsrećnija sećanja na školu, nemojte time opterećivati i obeshrabrivati svoje dete. Imajte poverenja u njega! Učini sve što je u vašoj moći da škola za njega postane mesto na kom će radosno, uporno i sa zanimanjem upoznavati sebe i svoje okruženje.
Spremnost školarca – Škola postavlja pred decu određene zahteve koje treba da savladaju kroz školsko učenje. Spremnost za školu odnosi se na različite aspekte dečjeg razvoja, pa tako govorimo o telesnoj, emocionalnoj i socijalnoj spremnosti za školu.
Telesnu spremnost deteta ispituje doktor:
– Dete treba da bude zdravo i da zadovoljava standarde za visinu, težinu i telesne proporcije.
– Vid i sluh moraju normalno funkcionisati, ako je potrebno uz korekciju (naočare, slušni aparatić).
– Telesna muskulatura mora biti dovoljno razvijena da detetu omogućava kretanje, stajanje i sedenje bez teškoća, kao i izdržavanje novih napora poput nošenja školske torbe, pešačenja do škole i mirnog sedenja u školskoj klupi.
– Dete mora imati razvijene navike normalnog hranjenja i kontrole organa za izlučivanje.
– Uspešna komunikacija i saradnja s vršnjacima i odraslima.
– Odvajanje od roditelja.
– Spremnost na prilagođavanje čak i kad ne uspe odmah da uspostavi komunikaciju.
Ako imate bilo kakvu dilemu oko navedenog, posavetujte se s doktorom i psihologom. Forsiranje polaska u školu može i vas i dete stajati godina nezadovoljstva zbog njegove nespremnosti i problema koji će uslediti zbog toga. Godinu dana odgađanja iskoristite za dobro osmišljen plan pomoći detetu da dosegne spremnost koja će mu omogućiti uspešno školovanje. Ako mlađe dete pokazuje izuzetnu spremnost, takođe se pri donošenju odluke posavetujte. U tom slučaju može se preporučiti raniji polazak.
Treba li da zna sva slova? – Najbolja priprema za čitanje jeste okruženost brojnim slikovnicama i dečjim knjigama koje se detetu čitaju, o kojima se razgovara i tako budi interes za slova i čitanje. Ako i ne zna da čita ili pak ne zna sva slova pre polaska u školu, dete će to vrlo brzo i s voljom savladati u prvom razredu (što i jeste zadatak prvog razreda!).
Škola je počela – Ako se dete ne privikava lako i nije odmah steklo prijatelje, to je normalno – nekoj deci treba više vremena da bi se navikla na promenu. Ako brinete zbog toga, obratite se učiteljici i možda već promena mesta sedenja ili mali razgovor ohrabrenja mogu pomoći. Ako to ne pomogne, obratite se psihologu ili pedagogu. Iako će dete o školi najčešće pričati s oduševljenjem, moguća su i razočaranja.
Saslušajte ga s razumevanjem, proverite šta se dogodilo, posavetujte ga kako da se ponaša. Ne odobravajte mu postupke ako je agresivno, svadljivo i neprijatno prema drugarima jer će to dovesti do neomiljenosti među vršnjacima.
Ako dete u početku ima problema sa pažljivim praćenjem nastave – i to je normalno! Uskoro će shvatiti i prihvatiti šta se od njega očekuje. Ako poteškoće u koncentraciji ozbiljno ometaju njegovo učenje, bez bilo kakvog ustručavanja potražite savet školskog psihologa. Možda se radi o strahu i bezazlenom poremećaju pažnje.
Neka deca mogu imati problema u savladavanju slova i čitanju i u tom slučaju mu je neophodna vaša malo veća posvećenost.
Kod svih poteškoća bitno je da roditelj postupa sabrano i smireno i ne optužuje dete, jer je njemu potrebno mnogo podrške i razumevanja, a treba imati na umu da su roditelji dece koja polaze u školu često u mnogo većoj panici nego ona sama.
Da biste olakšali prve dane evo nekoliko praktičnih saveta:
– Kada kupujete TORBU i ostalu opremu za školu, pustite dete da samo izabere. Vi se pitate samo za cenu i koliko je odabrana tašna praktična.
– Pomozite detetu da spakuje torbu, otpratite ga do škole i obavezno poljubite pre nego što uđe u učionicu.
– Ne postavljajte milion pitanja kada se vrati iz škole. Sačekajte da se odmori i samo počne da priča.
– Učinite da prvi dan bude poseban – napravite svečani ručak ili tortu koje dete voli. Možete otići i u restoran na ručak ili kolače.
– Insistirajte da od prvog dana uvek u isto vreme radi domaće zadatke. U početku samostalno, a pomozite samo kada je neophodno.
– Budite u dobrim odnosima sa učiteljicom i drugim roditeljima. Ne propuštajte roditeljske sastanke.
– Ne opterećujte dete vanškolskim aktivnostima – jezik, sport, muzika… mogu da sačekaju da se dete adaptira na školu i redovne obaveze.
– Cvetići i pčelice su bitni ali ne pravite od toga događaj za prepričavanje – pohvalite dete i zadržite se na tome, u suprotnom dete će preceniti svoje mogućnosti. Takođe, loša ocena ne zaslužuje kaznu jer ćete tako loše uticati na dečije samopouzdanje. Objasnite mu uz malo truda svaka ocena može da se popravi.
– Kada je garderoba u pitanju bitno je da odeća bude čista, a obuća udobna. Cena i proizvođač nisu bitni, kao ni to da li je vaš prvak obučen „po poslednjoj modi“.
Izvor: ucibibapl.wordpress.com