Поводом Светског дана становништва, истраживања о млађој популацији у Србији доносе контрадикторне податке – док млади у теорији и даље високо вреднују породицу, реалност их приморава на драстично одлагање кључних животних одлука. Иако већина прижељкује двоје или троје деце, први брак и прво дете најчешће долазе тек између 35. и 39. године живота.
Истраживачица и доктор права Зорица Мршевић у разговору за Euronews Srbija истакла је да проблем није у недостатку жеље, већ у суровим друштвеним и економским условима.
Мршевић наводи да се млади данас суочавају са огромним притиском да истовремено реше стамбено питање, напредују у каријери и стекну професионалну конкурентност. Све то резултира дубоко укорењеним страхом.
„Оно што можда у неким демографским истраживањима није јасно изречено јесте страх од сиромаштва. Млади људи у касним двадесетим или почетком тридесетих морају да реше кров над главом, професионалну компетентност и породицу. Постоји бојазан да ће, ако нису потпуно посвећени послу, стагнирати или бити истиснути, што је у суштини страх да својој породици неће моћи да обезбеде ни минимум онога што су имали њихови родитељи“, објаснила је Мршевић.
Она је додала да овај притисак нарочито погађа жене, јер одлагање родитељства због каријере и егзистенције директно утиче на биолошки сат, што у неким случајевима може довести и до потпуног губитка могућности за родитељство.
Новац није довољан, потребне су системске промене
Иако држава нуди одређене видове финансијске помоћи, стручњаци упозоравају да једнократна давања не решавају суштину проблема. Према речима Мршевић, Србија се по овоме не разликује много од остатка Европе, али су успешније оне земље које фокус стављају на друштвене услове.
„Успешније земље у подстицању демографије су оне које више улажу у друштвене услове, а мање у једнократна новчана давања. То је добро и потребно, али не мења ситуацију дугорочно. Демографску слику мења стамбена политика и могућност осамостаљивања“, нагласила је она.
Поред стамбеног питања, кључни фактори су и сигурност посла, доступност вртића, као и могућност усклађивања приватних и професионалних обавеза. Мршевић је такође указала на проблем асиметрије у родитељским улогама, где се у нашем друштву и даље очекује да мајка буде знатно присутнија у подизању детета, што додатно отежава одлуку о заснивању породице у годинама које су биолошки најснажније, али и најизазовније за грађење каријере.
Извор: Euronews Srbija