Првог дана мале матуре министар најавио ЛОВ НА ВЕШТИЦЕ
Тестом из српског језика данас је почео завршни испит за осмаке, њих око 70.000, а министар просвете Младен Шарчевић поручио је данас наставницима да ће “ове године ићи у лов на вештице” уколико се утврде неправилности, односно установи да су помагали ђацима и решавали тестове уместо њих.
– Послали смо писмо којим смо ободрили школске управе и директоре школа, али су јасно могли да прочитају да смо врло озбиљни и да тражимо максималну посвећеност да тестови прођу како ваља. Анализираћемо после сва одступања, где се појављује други рукопис, друга хемијска, углавном то раде наставници и људи који прегледају и јасно им поручујемо да ћемо ове године ићи у лов на вештице – рекао је Шарчевић.
Ово су резултати теста из српског језика
Правопис им иде од руке, али књижевност… Осмаке на тесту из српског намучили ТОМ СОЈЕР И ЂУЛИЋИ
Упитан на која одступања мисли, министар је рекао да неким срединама у 30 одсто случајева има одступања онога што деца раде.
– Рецимо да су задаци који су већ урађени, дописани, поправљани, туђом оловком, не дечјом руком. Говоримо о томе да у тим стварима учествује много одраслих и то није тајна. То ћемо итекако анализирати – рекао је министар.
Решење завршног теста из матерњег језика биће доступно школама и јавности после 12.30 јер је у Основној школи “Доситеј Обрадовић” у Осаоници, код Новог Пазара, почетак испита каснио 54 минута, саопштило је данас Министарство просвете.
Додаје се да, кашњење испита “ни на који начин није угрозило регуларност, јер су супервизори и дежурни наставници, који су пратили спровођење тестирања радили у пуном саставу и поштовање процедуре”.
Више места у школама него осмака
из Министарства просвете поручују и да ђаци немају места за забринутост, јер у средњим школама има више места него што је свршених осмака.
Четрдесет осмака ОШ “Стари град” нестрпљиво је чекало почетак теста. Док су се неки ученици против треме борили играјући се оловкама и прибором, други су се задиркивали и смејали.
– Више треме је било синоћ него сада. Ипак, не знам како ће бити сутра, пошто се више плашим математике него српског – каже нам једна од ученица.
Чоколадице и вода које су осмаци добили од школе, као и прибор и тестови, једино је било дозвољено држати на клупи, док су телефони, скупљени на гомили, били под будним оком дежурних наставника.
– Верујте у своје знање и добро читајте задатке. Пре него што предате тестове, проверите још једном шта сте написали и да ли сте све прешли хемијском оловком. Желим вам сву срећу – истакла је директорка Сања Радмиловић.
Ђаци су нестрпљиво отворили коверат, а затим почели да раде.
Завршни испит, мала матура, траје три дана – данас у девет почео је тест из српског језика, за сутра у исто време је заказан тест из математике, док ће у петак осмаци полагати комбиновани тест – биологија, хемија, физика, историја, географија.
Шарчевић: Интереси ђака на првом месту
Министар Младен Шарчевић пожелео је срећу свим осмацима. Он је рекао да је први пут ове године рационално планиран број ђака када је у питању упис у средње школе тако што се пре свега водило рачуна о интересима деце.
– Неће бити патуљастих одељења, ничега сто није у интересу деце – рекао је Шарчевић новинарима у Основној школи “Бранко Ћопић”, где је пожелео матурантима срећу уочи почетка теста из српског језика.
Шарчевић поводом пребијања ромског дечака: Није фер да се школа сматра одговорном
Шарчевић је навео да око 70.000 осмака полаже матуру, укључујући и ђаке са Kосова и Метохије, где су тестови јуче стигли без проблема.
За сада, додаје, све протиче без било каквих неправилности, али ће након завршетка полагања матуре сва одступања бити анализирана.
Он је казао да су пре три месеца надлежни консултовали људе на локалу да кажу шта је актуелно и перспективно, али и да консултују привреду и тржиште рада.
– У том смислу имали смо јасну формилу – колико деце је прошле године завршило осми разред, колико их је аплицирало, шта је остало неуписано, и држећи се тога, мислим да смо мало одступања направили, негде око пет одсто – рекао је Шарчевић.
Kако каже, надлежни су форсирали упис у гимназије, у тој мери да су неке вароши по први пут добиле гимназију, попут Голупца или Ушћа, док су поједине гимназије добиле ИТ одељења.
– Гимназије су повећане за 0,7 одсто у односу на прошлу годину, али не по цену да оборимо цензус уписа у њих. Мислим да смо направили добру полазну основу да следеће године сви знају на који начин се води политика уписа – подвукао је Шарчевић.
Шта колико бодова доноси
Сви ученици морају полагати малу матуру, која представља званичан завршетак основношколског образовања.
На сваком од три теста ученици максимално могу освојити по 10 поена. Бодови са теста сабирају се са бодовима освојеним на основу успеха на крају шестог, седмог и осмог разреда и чине основ за рангирање ученика за средњу школу.
На основу општег успеха у основној школи ученици могу имати максимално 70 бодова, а бодовање се обавља тако што се успех на крају шестог разреда, заокружен на две децимале, помножи са четири, а општи успех на крају седмог и осмог разреда помножи са пет.
Од прошле године уведен је праг од 50 бодова, колико матуранти морају да имају да би уписали четворогодишњу школу. Уколико имају мање бодова, морају да упишу трогодишњу средњу школу.
Прелиминарне резултате завршног испита школе ће објавити 18. јуна, након тога следи период за жалбе ученика, тако да ће коначни резултати бити објављени 23. јуна.
По објављивању коначних резултата следи предаја листе жеља, а распоред ученика по школама биће објављен 3. јула, док је 4. и 5. јула предвиђено да се обави упис ученика у средње школе.
Прошле године највеће интересовање малих матураната било је за медицинске и економске школе.
Тестови за малу матуру ове године биће ТЕЖИ ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ јер у њима има НОВА ЦАKА
Све што треба да знате о полагању мале матуре и шта осмаци данас НИKАKО НЕ ТРЕБА ДА РАДЕ
Ове године 127 школа уписаће ученике по дуалном моделу образовања – учење кроз рад.
У 49 школа уведено је 19 нових образовних профила, док је 43 профила са елементима дуалности усклађено са тржиштем рада у још 78 школа.
Други уписни круг за кандидате који нису уписани у првом кругу, почиње 7. јула када се предаје листа жеља.
Ове године штампано је 72.232 теста, а у средњим школама има скоро 76.000 места.
Сигурно је да нико неће остати неуписан у средњу школу, али је добар успех на завршном испиту и успех из средње школе важан како би се уписала жељена школа.
Танјуг , Милица Рашић , Бета