Научне студије показују да природу деце пре свега одређују наследни фактори. Међутим, одмах након њих долази све до недавно потцењен фактор – редоследа рађања деце у породици.
Кажу да су прворођена и старија деца рођенe вођe, да су пример млађој браћи и сестрама и да често друго и треће дете теже да копирају и личе на старију децу у породици. Из сопственог искуства, многи родитељи такође кажу да прворођена деца брже одрастају, самосталнија су и одлучнија те се више придржавају породичних правила и вредности.
За прворођену децу се такође каже да су одговорнија и озбиљнија према свему што се дешава унутар и изван породице. То је, према психолозима, последица чињенице да им је урођена жеља да буду лидери, да буду најбољи, да пронађу начине за личну изврсност и победу и да увек траже одличност.
Многи сматрају да су прворођена деца чешће сјајни менаџери и руководиоци. Супротно томе, другорођена су неретко одличне дипломате и способна да преговарају о било ком питању.
Веома често самопоштовање и тежњу за изврсношћу код прворођене деце прати самопоуздање које се граничи са тврдоглавошћу. Другорођена деца су стрпљивија, прагматичнија, усмеренија, доследнија и друштвенија, што је такође корисно када дође време за изградњу каријере.
Међутим, током детињства, друго или средње дете понекад пати због недостатка пажње родитеља и старије браће или сестара, што може довести до ниског самопоштовања. То такође може бити појачано чињеницом да друго или средње дете често наслеђује играчке и одећу старијег детета у породици. Овоме се додаје чињеница да су родитељи већ прошли те прве страхове и проблеме са првим дететом, па друго третирају с много мање стреса, што млађе дете може схватити као недостатак емоционалне подршке и чак занемаривање. То је можда разлог ниског самопоштовања и несигурности.
Током пубертета, то може довести до тражења подршке ван породице и ниског уважавања породичних односа и вредности.
Сама млађа деца често су суочена са нижим очекивањима и захтевима од стране родитеља, који се чак понашају мање строго него са прворођеном децом и често чак затварају очи на неке мање преступе који старијој деци не би били допуштени.
Према психолозима, идеална разлика у годинама између двоје деце у породици је отприлике три године.
Ево како разлика у годинама између деце утиче на то како ће старије дете прихватити новог члана и који је задатак родитеља:
Годину и по
Минимална разлика у годинама деце у једној породици обично је разлог да остану блиски и кад одрасту. Таква деца су дубоко повезана, најчешће деле исти простор, имају заједничке играчке, следе исту дневну рутину и обично имају иста интересовања. Када је разлика мала, љубомора између деце је такође мала или је нема. Међутим, одгајање двоје деце са тако малом разликом је посебно тешко и препоручљиво је у њихово збрињавање укључити више људи, попут бака и деда или дадиља.
Од годину и по до три године
Према психолозима, ово је савршена разлика у годинама између двоје узастопне деце у породици. Таква разлика се сматра изузетно успешном. Старије дете је још увек снажно везано за мајку, рођење другог детета претвара прво у одговорну одраслу особу. На тај начин младо трогодишње дете одједном постаје заштитник који и даље треба заштиту, али је, уз адекватан приступ родитеља, спреман да прихвати новог члана породице и с њим дели простор и родитељску љубав.
Три до пет година
Према психолозима, ово је период који карактерише највиши степен трауматичних искустава од почетка наредног детета у породици. Прворођено дете је већ стекло одређену независност и може бити забринуто због доласка новог члана.
Таква разлика у годинама између деце обично ствара блиску везу међу њима. Старије дете је свесно својих одговорности и осећа се корисним када је укључено у негу мањег детета. Веома је важно да се сценарио догоди управо у оквиру ове шеме, тако да се старије дете не осећа изоловано и запостављено, што је гаранција да ће успешно превазићи своју љубомору према млађем детету. Ова разлика у годинама обично значи да ће млађе дете покушавати да имитира старије, а то ће довести до бржег менталног, па чак и физичког развоја. Да би се избегло стварање атмосфере риватитета међу децом, добра је идеја применити принцип истовременог комуницирања. Игре, читање књига, гледање филмова, па чак и тренуци нежности, морају бити истовремено за обоје деце ако су заједно.
Пет до осам година
У овом узрасту старије дете је сигурно свесно да је беба потпуно беспомоћна и да јој треба много неге и пажње. Вероватноћа за љубомору је минимална. Релативно је лако успоставити атмосферу поштовања, љубави и заједништва у породици. Да би се то омогућило, добро је да се старије дете не претвори у дадиљу мањег, а да је старије још увек дете.
Кад год преузме оиницијативу и понуди своју помоћ, ту чињеницу треба приметити и захвалити на детету на томе. Живот старијег детета не сме бити унапред одређен животом млађег брата и сестре.
Седам или више година разлике
Са таквом разликом, обично се не може говорити о заједничким интересима, играма и хобијима. Свако дете одраста као прво, независно и једино. Деца са тако добном разликом ретко се такмиче.
Веома је важно да родитељи не забораве да је старије дете на прагу веома компликованог и деликатног периода живота, те да ће му требати више пажње и наклоности. Зато је важно да родитељи чија деца су рођена са таквом разликом у годинама обраћају више пажње на старије дете, његове проблеме и осећања. Ни у ком случају не треба постављати превише ограничења или значајно мењати навике старијег детета због рођење бебе, већ се мора успоставити равнотежа између пажње коју посвећујете старијем детету и навика које је стекло и потреба које несумњиво има тек рођена беба.
Важна породична правила:
– Након рођења вашег другог детета, придржавајте се свих оних ритуала и правила који су успостављени раније. Не мењајте дневну рутину свог старијег детета, наставите да се шетате парком и читате књиге сваке вечери као и пре, колико год то тешко изгледало. Ако дете иде на неки спорт, веома је лоша идеја да с тим прекине због рођења новог члана.
– Никада не упоређујте једно дете са другим, јер ће то учинити дете више несигурним у сопствене способности и умањиће вероватноћу да ће деца развити осећај љубави и поштовања једно према другом.
– Подржите жељу старијег детета да вам помогне у бризи за мање. Не потцењујте то, ако вам је стало да обоје одрастају срећно.