Значајан број деце данас скоро и да нема времена за било какву спонтану, једноставну и неструктуирану активност. Они су на часу страног језика, или на часу глуме, или на пливању, у играоници или похађају школицу скијања или… листа активности нема краја.
Одговарамо на захтеве већ прихваћеног система вредности. Свест о умерености и сензитивност за садржаје који одговарају баш Вашем детету, остављају простор за откривање, истраживање, сањарење, досаду. И детету је потребан одмор и време да обради свакодневне активности и информације.
Прекомерно ангажовање може донети, обично и доноси стрес, умор, емоционалну дисрегулацију. Дете тако најмање времена проводи са својом породицом.
Ако нема слободног времена у коме ће дете поставити питања, покушати да нађе решење, да направи, осмисли свој план, како ће сазнати ко је, шта зна, шта воли – одвојено од онога што други кажу?
У време сталне стимулације, дете осећа нелагоду ако нема шта да ради. Управо ово подстиче иницијативу и решавање проблема, јер се дете мора ослонити на себе. Досаду је потребно сагледати као прилику, шансу, а не као тешкоћу и фрустрацију. Родитељи наравно имају своју улогу, а нуђење готових решења деци не доприноси развоју.
Неструктуирана игра нуди могућности за развој различитих вештина. Деца осмишљавају сценарије, памте и испробавају идеје, ризикују, преузимају иницијативу. Пружајући им могућност да испробају ствари по сопственој вољи развијамо њихову радозналост и помажемо им да истраже шта им доноси радост, о чему желе да знају више, шта желе да разумеју.
Аутор: Наташа Радосављевић, психолог