Značajan broj dece danas skoro i da nema vremena za bilo kakvu spontanu, jednostavnu i nestruktuiranu aktivnost. Oni su na času stranog jezika, ili na času glume, ili na plivanju, u igraonici ili pohađaju školicu skijanja ili… lista aktivnosti nema kraja.
Odgovaramo na zahteve već prihvaćenog sistema vrednosti. Svest o umerenosti i senzitivnost za sadržaje koji odgovaraju baš Vašem detetu, ostavljaju prostor za otkrivanje, istraživanje, sanjarenje, dosadu. I detetu je potreban odmor i vreme da obradi svakodnevne aktivnosti i informacije.
Prekomerno angažovanje može doneti, obično i donosi stres, umor, emocionalnu disregulaciju. Dete tako najmanje vremena provodi sa svojom porodicom.
Ako nema slobodnog vremena u kome će dete postaviti pitanja, pokušati da nađe rešenje, da napravi, osmisli svoj plan, kako će saznati ko je, šta zna, šta voli – odvojeno od onoga što drugi kažu?
U vreme stalne stimulacije, dete oseća nelagodu ako nema šta da radi. Upravo ovo podstiče inicijativu i rešavanje problema, jer se dete mora osloniti na sebe. Dosadu je potrebno sagledati kao priliku, šansu, a ne kao teškoću i frustraciju. Roditelji naravno imaju svoju ulogu, a nuđenje gotovih rešenja deci ne doprinosi razvoju.
Nestruktuirana igra nudi mogućnosti za razvoj različitih veština. Deca osmišljavaju scenarije, pamte i isprobavaju ideje, rizikuju, preuzimaju inicijativu. Pružajući im mogućnost da isprobaju stvari po sopstvenoj volji razvijamo njihovu radoznalost i pomažemo im da istraže šta im donosi radost, o čemu žele da znaju više, šta žele da razumeju.
Autor: Nataša Radosavljević, psiholog