Зашто све усавршенији наставници изводе на пут све лошије генерације

28 априла, 2016

У брзинама савременог друштва човек се очигледно не може снаћи без неке врсте инстант производа, нечег тренутног, лако припремивог, што ће му дати тренутну енергију и задовољство. У мору инстант производа који нам се нуде као преко потребни, на тржишту се појавио један који је окупирао просветни систем и установе у којима се тај систем спроводи. Иако од одређених производа те врсте може постојати и нека корист, од инстант знања, сигурно не. Српски просветни систем, вишегодишњи путник у беспуће, ухватио се чврсто за сламку која се зове, инстант знање. Под плаштом стручног усавршавања, том дављенику покушава се тренутно, лако и брзо упумпати дах, како би испливао на површину, или можда, како би што дуже био у улози тог путника.

Тренутно и лако не може се задобити ништа квалитетно, не може се доћи ни до чега вредног, а камо ли до знања.


У школи вас вреднују по броју бодова скупљених на тим псеудостручним усавршавањима ван установе или у самој установи. Разлике међу професорима се већ примећују, јер су појединци као из катапулта кренули да своју вредност потврде што већим бодовним салдом, док појединци видевши да та лакоћа којом се потврђује или оповргава нечији квалитет нема никакво утемељење у знању, и даље се боре с ветрењачама које и даље врте исту причу. Сви видови стручног усавршавања углавном су везани за питања методике која се наметнула као једино битан део науке, из разлога што су нам се деца одавно отргла контроли, па сада тражимо све боље начине да их приволимо да уче. Да нам је нешто и корисно понуђено на тим семинарима, као што није (90% семинара по искуству просветних радника су бескорисни), иза тог тренутно и лако набилдованог професора мора да стоји громада, стуб и тврђава знања, која ће све то да пренесе ученицима. Очигледно је лакше седети осам сати на семинару, за то добити потврду о савладаним вештинама, уз то обогатити бодовни салдо којим се ваш квалитет мери, него ухватити се у коштац са појединим студијама или валидном стручном литературом која може бројати и хиљаде страница.

Знање спаковано у бодовни папир, ученик спакован у евиденциони папир (портфолио), а резултати комично окренути наглавачке. Никада више петица и одличних ученика, а никада мање образоване и васпитане деце. Код нас је очигледно све чудно и наопако.

Појединци видевши на примеру појединих државника и политичара да се до успеха долази лако и брзо, завршавајући инстант вечерње факултете, спроводе исту политику и у свом стручном усавршавању. Семинари и други понуђени облици стручног усавршавања рај су за оне који су своје стицање знања окончали оног тренутка када су напустили факултетске клупе. Непрекидним форсирањем и наметањем таквих видова усавршавања, просветни радници се држе под сталним притиском, тако да њихов рад као облик стваралаштва може продуковати смањену креативност и квалитет. Могу се приметити бројни директори и наставници у школама који су препознали ту обману инстант знања, па не спроводе наложене мере и не посећују ту лажну творевину. С друге стране, бројни се ипак држе наложеног као пијан плота, изговарајући у свакој прилици познату мантру: стручно усавршавање, семинари, бодови. Такви директори и наставни кадрови имају жељу да се покажу пред органима власти као способни у спровођењу мера (иако су оне по просвету погубне), па су им самим тим и намере усмерене негде другде, а не у васпитање. Онај ко је жедан знања и који све стечено жели да пренесе на децу, не може се помирити задовољавањем одређене форме као мере квалитета и вредности.
Стручно усавршавање у основном и средњем образовању, могло би се спроводити као што се спроводи на факултетском нивоу, у виду симпосиума. На добро утврђена питања, проблеме и теме са којима се сусрећемо у настави, пријављивали би се учесници, који би из свог искуства изложили своја виђења и знања. Данас нам се намећу поједини „лиценцирани“ предавачи сумњивих квалитета, лиценцирани од својих политичких компањона, продајући маглу ослепелим просветним радницима. Начин на који долазе до лиценци је инстант, односно лак и брз као и њихово знање. Познавајући неке лично, могу само да кажем да оцртавају слику поменутих политичара који у животу никада нису радили и чија су прва радна места била посланичка или министарска.
Није ми јасно како све усавршенији просветни кадрови изводе на пут све лошије генерације. Када сам на седници говорио о погубним резултатима нашега стручнога усавршавања, показујући на резултате, односно на децу, добио сам одговор да ми морамо да се усавршавамо јер нам је тако наложено од министарства. Мантра коју сам раније навео и чији корен се налази у незнању, уништава наше установе знања из којих излазе незналице, и лако закључиво, учене од Нас самих незналица. Систем који и од лоших појединаца направи добру екипу која даје резултате је прави систем. У нашем случају, без обзира на квалитет играча, наш систем даје очајне резултате, те га под хитно треба мењати.
Да би се вратили на пут благостања просветног система и изронили из дубина беспућа морамо одбацити сваки вид инстант знања, наметаног нам од просветних душебрижника, као пута без алтернативе.
Вања Димитријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Зашто све усавршенији наставници изводе на пут све лошије генерације

  1. LJUBISA каже:

    Ja sam veoma iznenadjen ovim PITANJEM jer je ODGOVOR veoma jasan.
    U obrazovanju caruje LAZ i nepostovanje prirodnih zakona koji su iznad drustvenih po snazi biti i sustini!!!
    1. Ne postuje se matematika odnosno Gausova kriva raspodela za uspeh ucenika. To NEPOSTOVANJE Gausove krive je frapantno. Gausova kriva kazuje da ne moze biti vise od 15% odlicnih ucenika kod nas je 80%.
    2. Sadasnji Ministar LAZE. Kaze da ce se pobrinuti za kavlitet pa uvodjenjem treceg testa na zavrsnom ispitu uspeh iz skole sa 60 boda podize na 70 boda a svi smo ocekivali da ce to biti 40. boda. I time bi se cenilo pokazano znanje.
    3. Sva ta edukacija je sviranje pa za pojas zadeni, to je toliko bacanje para da sam BOG zna sta mi radimo.
    4. Ne postujemo diplome drzavnih fakulteta nego sada imamo privaten fakultete koji nisu dostojni ni srednje skole.
    5. Inkluzija je “BISER” koji svako kritikuje po kuloarima, a javno ne smeju nista da kazu (Tindina i Gasina zafrkancija (izvinite za rec) pomognuta novcem SOROSA koja i dalje traje). Oduzesmo skolovanim kadrovima (ozbiljne studije defektologije od 4 godine) i datosmo kursistima uciteljima i nastavnicima da rade sa takvom decom. A oni to rade nevoljno prko kaisa.
    6. Trajanje mandata direktora MORAMO ograniciti na dva mandata uzastopno pa prekid pa neka se onda ponovo javi. Mi smo USTAJALA BARA nema protoka ideja i sve se svodi na partijsku poslusnost i preletanje.
    7. Nepostovanje zakona i pravilnika koje smo doneli od samog Ministarstva
    8. Zakoni u obrazovanju odudaraju od zakona o radu i drugih zakona, sve smo mi lek specijalis, pa i to govori da je OBRAZOVANJE I BOLESNO.
    Jedina osoba koja ima apsolutnu kuraz da ovo vrati u normalno stanje je prof. dr Rade Doroslovacki, dekan Tehnickog fakulteta u N. Sadu.

    1. slavica каже:

      Bravo! Sve sto ste napisali je na mestu.

  2. Silvana Jankovic каже:

    Kursistima uciteljima i nastavnicima?!Sram vas bilo,mislite da mi bas zelimo da radimo po IOP_u i jos sa 24 i vise ucenika u odeljenju??Ne mozete ni da zamislite takav rudarski posao u ucionici!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама