Мала матура се ближи, а осмацима је она, без сумње, највећи и најважнији испит до сада. Ове године одржаће се 23, 24. и 25. јуна, а за мале матуранте, али и њихове родитеље, то је период надања, али и великог стреса.
Јесу ли деца спремна да донесу тако важну одлуку, као што је избор професије. Шта ако погреше? Смем ли ја, као родитељ, да покушам да утичем, или је боље да се држим по страни. Питања је много, а тачног одговора који би био једнак за сву децу – нема. Зато што нису ни сва деца иста.
”Размишљања о одабиру средње школе најчешће се крећу у кругу сопствених интересовања, одлуке коју је донео најбољи пријатељ, популарних образовних профила или сугестије родитеља. Ретко када се узимају у обзир личне способности, наставни предмети и садржај предмета који ће се учити, па чак и остварен број бодова за упис.” – упозорава Марија Боројевић, психолог у Националној служби за заспошљавање Филијале у Београду.
Марија је, иначе, задужена управо за рад са матурантима, с којима спроводи професионалну оријентацију, помажући им да открију своје склоности и крену правим путем.
”Тестовима професионалне оријентације у Националној служби проверавамо способности ученика (опште и посебне), особине личности и професионална интересовања. Сами тестови и резултати на њима су само део процеса професионалне оријентације. Важан део, ако не и најважнији, јесте индивидуални разговор са психологом. На основу постигнућа на тестовима и низа информација које психолог добије од ученика током разговора, заједнички се долази до најбољег предлога за наставак образовања.” – објашњава Боројевић.
Професионална оријентација је, иначе, бесплатна услуга на коју сви мали матуранти имају право. Национална служба пријаве прима путем мејла Одељења за планирање каријере и каријерно информисање, доступног на сајту Националне службе.
”С обзиром на то да већ од почетка септембра интересовање родитеља и ученика за услугу професионалне оријентације постане интензивно, родитељима будућих осмака препоручујемо да нам се обрате већ током летњих месеци.” – наводи Марија, говорећи о генерацији будућих осмака.
Да ли су осмаци довољно зрели да сами донесу одлуку?
Осмаци, каже наша саговорница, често нису довољно зрели за одлуку о будућој професији.
”То је са једне стране добро, јер не осећају велики притисак везан за доношење исправне одлуке. С друге стране, интересовања се мењају, а себе, своје склоности, таленте или препреке у савладавању неке области упознајемо током целе своје каријере. Другим речима, великог разлога за осећање узнемирености нема. Тим више што одлука о упису у средњу школу није одлука о коначном избору професије. Са већом зрелошћу и са детаљнијим информисањем, на крају средње школе ученици се могу одлучити да промене правац образовања. Није изузетак ни да се одлука о промени професије донесе и током каријере.” – истиче Марија Боројевић.
Додаје и да су саветници за каријерно информисање Националне службе ту су да помогну изразито неодлучним ученицима да упознају себе, свет занимања, тржиште рада и донесу за себе најбољу одлуку о наставку школовања.
”Психолог кроз разговор са учеником сазнаје много о његовим интересовањима (везаним за поједине школске предмете или учење ван школе), евентуалним тешкоћама да се неко градиво разуме и усвоји, радним навикама, преферираном начину учења, омиљеним начинима да се проведе слободно време, радним навикама, личној мотивацији да се одабере одређена школа… Сви ови подаци кроз разговор у који су ученици активно укључени доводе до дефинисања најбољег пута за даље образовање.” – објашњава наша саговорница.
Каква је улога родитеља?
Оно што може створити узнемиреност код малих матураната јесте чињеница да су по први пут пред одлуком која утиче на њихову будућност. У овој ситуацији улога родитеља јесте подршка током читавог процеса.
”Родитељи треба да буду ту да дају смернице и подстицај за самостално доношење коначне одлуке. Ученике треба подстаћи да се што боље информишу о школама које су предмет интересовања. Важно је упознати се са свим информацијама доступним на сајту школе (образовни профили, предмети који се уче, потребан број бодова за упис сваког профила), искористити прилику и посетити Дан отворених врата у средњој школи. Такође, разговарати са учеником који већ похађа или је завршио жељену школу и анализирати локацију школе и начин одласка и повратка из школе…” – казала је психолошкиња Марија Боројевић.
Упозорава да никада није добра идеја наметати лични став, колико год да је он добронамеран или чак исправан.
”Уписати средњу школу под притиском родитеља неизоставно утиче на мотивацију за учење и школски успех.”
Колико год да је то тешко, наша саговорница родитељима саветује да буду објективни. И, наравно, оставе простор ученику да сам донесе одлуку.
”Бити објективан значи узети у обзир коментаре наставника током целокупног школовања. Према којим предметима је ученик испољавао склоност или показао таленат? Да ли су наставници предлагали одлазак на такмичења? Да ли је ученик увек имао потешкоће са оценама из неког предмета? Да ли је јасно говорио да неки предмет не воли и учи га уз велики напор? Какве радне навике ученик има? Да ли је испољавао неко изразито интересовање за учење ван школских предмета? Задатак родитеља јесте да о свему овоме разговарају са малим матурантима. Чују њихова размишљања и аргументе за одабир школе. Изнесу своје аргументе зашто сматрају да нека одлука није добра или јесте добра. А затим коначну одлуку препусте малом матуранту.” – каже Боројевић за наш портал.
Уколико ученик остаје неодлучан, додаје она, тада је потребно потражити стручну помоћ. Ову врсту помоћи ученику могу пружити стручни сарадници школе коју ученик похађа или саветници Националне службе.