Психолог Виолета Зораја: Лек за дечју зависност од цртаћа је само један

фебруар 7, 2019

 

Дечак са непуне две године живота барата као од шале мобилним телефоном и шета друштвеним мрежама, а двоипогодишња девојчица је на одвикавању од гледања цртаног филма “Пепа прасе”. Ово су само неки од све бројнијих случајева деце који доказују да је интернет све чешћа играчка код најмлађих у Србији.

Држава, притом, не само да се озбиљно суочава са интернет зависношћу, већ је се и старосна граница код деце зависника све више спушта и долази готово на ниво бебе. Мали пацијент психолошкиње Виолете Зораје има свега 21 месец, а већ с невиђеном лакоћом улази на Јутјуб, вешто мења и гледа садржаје на тој мрежи.

– Чим му се одузме телефон добија хистерични напад – указује ова психолошкиња Дома здравља “Др Сима Милошевић” Чукарица на понашање које говори да је реч о интернет зависности.

На питање како је уопште дошло до зависности код тако малог детета, она каже како његови родитељи имају четворо деце и премало слободног времена. Дете су, према њеним речима, углавном препуштали старијој браћи и сестрама на чување, а они га смиривали телефоном да им не смета.

– Одговорност је на родитељима који су дужни да заштите децу од штетних утицаја, али у данашње доба родитељи све више одсуствују од куће, па је породица све мање на окупу. То доводи код деце до пораста утицаја околине и друштва, па тако и до проблема – појашњава Зораја.

Лек за ову озбиљну бољку је, према њеним речима, проводити више времена са децом.

– Дете се игра на интернету када нема шта, односно када му није понуђено ништа од других садржаја којима би се забавило. Глобална мрежа не сме родитељима да буде замена за мир, већ морају малишанима да понуде алтернативу. Ако децу хоћемо да рађамо, онда морамо о њима да водимо рачуна – поручује ова психолошкиња родитељима.

На одвикавању од екрана код клиничког психолога Влајка Пановића била је девојчица од 2,5 година, која је, како је открио током лечења, непрестано гледала цртани филм “Пепа прасе”. Колики је утицај популарни цртаћ имао на њу, Пановићу је било јасно из њеног понашања идентичног оном који има познато прасе.

– Дете је данима по седам сати дневно гледало овај цртани и почело несвакидашње, односно бизарно да се понаша. Завлачило се под сто, скичало као прасе, мирисало стопала гостима – каже за “Вести” Пановић како је открио и питао родитеље да ли дете можда гледа цртани “Пепа прасе”. Они су одговорили да тај цртани обожава.

– Ако него упија неки садржај толико дуго, он код детета постаје доминантан, а у случају мог малог пацијента је овај цртани филм постао доминантни део искуства према реалности, па је зато дете репродукувало научено понашање – каже Пановић.
Проблем се, каже овај стручњак, решио када су по његовом савету почели да излазе напоље и дете почело да упознаје друге малишане, да се игра са њима, да одлази на љуљашке, клацкалице…

Живе у другом свету

Зависност од интернета је масовна код основаца и тинејџера, а Виолета Зораја износи и пример девојчице од 12 година коју је лечила, јер је нон-стоп била на друштвеним мрежама.
– Потпуно је била одсутна и није ни са ким разговарала. Према родитељима је показивала вербалну агресивност кад јој нешто кажу, а када би мајка покушала да јој одузме телефон, знала је и физички да насрне на њу – прича Виолета Зораја.

Болесне игрице

Зависност од компјутерских игара Светска здравствена организација је службено класификовала као ментални поремећај. Да је реч о зависнику од видео-игрица потврђује понашање гејмера. Они се повлаче у собу, прекидају контакт са пријатељима, полако почиње и изостајање из школе, а монитор постаје њихов свет.

Аутор: Д. Декић

Извор: Вести онлајн

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама