Упркос великој љубави и ентузијазму са којом школски психолози обављају свој посао, они се сусрећу са све већим бројем изазова у свом свакодневном раду – број стручних сарадника
зависи од броја одељења, па школе са мањим бројем ученика морају да бирају између психолога и педагога, што у пракси значи да један стручни сарадник ради и као психолог и као педагог. Осим тога, статус и положај психолога у школама урушава се на различите начине и на различитим нивоима, а задужења и послови психолога истовремено постају све већи обимнији и сложенији.
Низ здравствених и друштвених криза са којима се суочавамо у протеклој деценији, почев од пандемије коронавируса, преласка на онлајн наставу, учесталих дојава о бомбама у школама, масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ и грађанских протеста који трају већ неколико месеци и који су довели до делимичне или потпуне обуставе наставе у једном периоду, довели су и до повећаних потреба у раду на превецији и заштити менталног здравља, пре свега деце и младих. Због тога су се чланови проширене радне групе Друштва психолга Србије у претходном периоду бавили правилником о компетенцијама психолога у школама и правилником о раду психолоха, правилником о оцењивању у основним и средњим школама, којим је било предвиђено да директори и секретари школа оцењују рад психолога, иницијативама да се у регистрима ЈИСП-а психолози препознају као наставно особље, иницијативама да се донесу нормативи броја ученика са којима ради један стручни сарадник, као и иницијативом да се регулише радно време психолога, истакли су учесници округлог стола под називом „Статус психолога у школама – шта можемо заједно“, који је одржан на 73. Конгресу психолога Србије.
Како је приликом отварања овог округлог стола истакла Бранка Тишма, која је цео свој професионални век провела у просвети, већина послова која се обавља са ученицима не може да се ради током наставе, а често се подразумева да ће стручни сарадници радити 24 часа дневно, седам дана у недељи и то без надокнаде. Због тога је, како је нагласила, веома важна иницијатива да се регулише радно време психолога, као и да се регулише статус психолога који држи часове грађанског васпитања.
„У Јединственом информационом систему просвете (ЈИСП) наведено је да је психолог ненаставно особље. Ми смо апеловали да се то измени, а добили смо одговор да то није могуће, јер по ЗОСОВ-у послове учења и подучавања ученика обавља наставник, а стручне послове обавља психолог. Међутим, онда се сусрећемо са парадоксом да онај ко обавља стручне послове има најмању плату у просвети, односно да учитељ који је данас почео да ради, а сутрадан постао разредни старешина, има већу плату од психолога. Подаци, иначе, говоре да око 2.200 психолога и педагога обавља послове стручних сарадника у просвети“, истакла је Бранка Тишма.
Објављени су и резултати истраживања о положају стручних сарадника у школама који су урађени на узорку од 182 стручна сарадника (101 психолога и 81 педагога) из 117 основних, 64 средње, четири музичке, две школе за децу са посебним потребама и две предшколске установе. Председница Републичке секције психолога средњих Ружица Петровић Гашевић истакла је да у 4,9 одсто школа ради само психолог, у 11,5 одсто школа ради само педагог, у 28,6 процената школа раде психолог и педагог са пуним радним временом, у 26,9 одсто школа раде психолог и педагог, али само један са пуним радним временом, док је у осталим школама мало већи број стручних сарадника са (не)пуним радним временом.
Пракса показује да је један стручни сарадник најчешће запослен у школама са 100-300 ученика, иако има примера да стручни сарадник ради у школи која има мање од сто и више од 700 ученика.
На питање да ли имате основне услове за рад, свега 41,8 одсто стручних сарадника навело је да има своју канцеларију, 57,7 одсто њих канцеларију дели са другим, рачунар има 94 одсто испитаника, штампач 87,4 процента њих, интернет конекцију 92,9 одсто испитаника, службени телефон 40 одсто њих, што значи да просторно-технички услови рада нису испуњени у потпуности. Подаци говоре да је за 83,5 одсто испитаника радно време у школи шест сати, 7,7 процената њих каже да ради осам сати, док је 8,8 одсто испитаника дописало да немају јасно радно време, односно да су доступни стално и да раде док не заврше. Највећи број учесника у овом истраживању (139) жали се на превише администрације, 115 њих наводи оптерећење пословима који нису послови стручних сарадника, 111 њих каже да је то рад у многобројним тимовима, 101 наводи преобимност посла, 83 стручна сарадника каже да све више ученика има проблем са менталним здрављем, док 73 њих наводи нејасне задатке од стране надређених у министарству.
Весна Гаврилов Јерковић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду и члан Извршног одбора ДПС-а оценила је да је трагедија која се 3. маја 2023. догодила у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду оголила сву незаштићеност позиције психолога у школама, јер су они били једини који су били прозивани, кажњавани и провлачени кроз медије.
„Оно што је заједничко психолозима и педагозима јесте да су законски дискриминисани, јер нису стручни радници, већ сарадници и свакодневно виде последице тог статуса, пре свега кроз плату и положај на раду. Постојећи Закон о условима за обављање психолошке делатности је такав да ми зависимо од бројних министарстава, а када се буде формирала струковна комора велики број надлежности прећи ће на комору“, подсетила је др Гаврилов Јерковић.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Психолошке новина