Uprkos velikoj ljubavi i entuzijazmu sa kojom školski psiholozi obavljaju svoj posao, oni se susreću sa sve većim brojem izazova u svom svakodnevnom radu – broj stručnih saradnika
zavisi od broja odeljenja, pa škole sa manjim brojem učenika moraju da biraju između psihologa i pedagoga, što u praksi znači da jedan stručni saradnik radi i kao psiholog i kao pedagog. Osim toga, status i položaj psihologa u školama urušava se na različite načine i na različitim nivoima, a zaduženja i poslovi psihologa istovremeno postaju sve veći obimniji i složeniji.
Niz zdravstvenih i društvenih kriza sa kojima se suočavamo u protekloj deceniji, počev od pandemije koronavirusa, prelaska na onlajn nastavu, učestalih dojava o bombama u školama, masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i građanskih protesta koji traju već nekoliko meseci i koji su doveli do delimične ili potpune obustave nastave u jednom periodu, doveli su i do povećanih potreba u radu na preveciji i zaštiti mentalnog zdravlja, pre svega dece i mladih. Zbog toga su se članovi proširene radne grupe Društva psiholga Srbije u prethodnom periodu bavili pravilnikom o kompetencijama psihologa u školama i pravilnikom o radu psiholoha, pravilnikom o ocenjivanju u osnovnim i srednjim školama, kojim je bilo predviđeno da direktori i sekretari škola ocenjuju rad psihologa, inicijativama da se u registrima JISP-a psiholozi prepoznaju kao nastavno osoblje, inicijativama da se donesu normativi broja učenika sa kojima radi jedan stručni saradnik, kao i inicijativom da se reguliše radno vreme psihologa, istakli su učesnici okruglog stola pod nazivom „Status psihologa u školama – šta možemo zajedno“, koji je održan na 73. Kongresu psihologa Srbije.
Kako je prilikom otvaranja ovog okruglog stola istakla Branka Tišma, koja je ceo svoj profesionalni vek provela u prosveti, većina poslova koja se obavlja sa učenicima ne može da se radi tokom nastave, a često se podrazumeva da će stručni saradnici raditi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji i to bez nadoknade. Zbog toga je, kako je naglasila, veoma važna inicijativa da se reguliše radno vreme psihologa, kao i da se reguliše status psihologa koji drži časove građanskog vaspitanja.
„U Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete (JISP) navedeno je da je psiholog nenastavno osoblje. Mi smo apelovali da se to izmeni, a dobili smo odgovor da to nije moguće, jer po ZOSOV-u poslove učenja i podučavanja učenika obavlja nastavnik, a stručne poslove obavlja psiholog. Međutim, onda se susrećemo sa paradoksom da onaj ko obavlja stručne poslove ima najmanju platu u prosveti, odnosno da učitelj koji je danas počeo da radi, a sutradan postao razredni starešina, ima veću platu od psihologa. Podaci, inače, govore da oko 2.200 psihologa i pedagoga obavlja poslove stručnih saradnika u prosveti“, istakla je Branka Tišma.
Objavljeni su i rezultati istraživanja o položaju stručnih saradnika u školama koji su urađeni na uzorku od 182 stručna saradnika (101 psihologa i 81 pedagoga) iz 117 osnovnih, 64 srednje, četiri muzičke, dve škole za decu sa posebnim potrebama i dve predškolske ustanove. Predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih Ružica Petrović Gašević istakla je da u 4,9 odsto škola radi samo psiholog, u 11,5 odsto škola radi samo pedagog, u 28,6 procenata škola rade psiholog i pedagog sa punim radnim vremenom, u 26,9 odsto škola rade psiholog i pedagog, ali samo jedan sa punim radnim vremenom, dok je u ostalim školama malo veći broj stručnih saradnika sa (ne)punim radnim vremenom.
Praksa pokazuje da je jedan stručni saradnik najčešće zaposlen u školama sa 100-300 učenika, iako ima primera da stručni saradnik radi u školi koja ima manje od sto i više od 700 učenika.
Na pitanje da li imate osnovne uslove za rad, svega 41,8 odsto stručnih saradnika navelo je da ima svoju kancelariju, 57,7 odsto njih kancelariju deli sa drugim, računar ima 94 odsto ispitanika, štampač 87,4 procenta njih, internet konekciju 92,9 odsto ispitanika, službeni telefon 40 odsto njih, što znači da prostorno-tehnički uslovi rada nisu ispunjeni u potpunosti. Podaci govore da je za 83,5 odsto ispitanika radno vreme u školi šest sati, 7,7 procenata njih kaže da radi osam sati, dok je 8,8 odsto ispitanika dopisalo da nemaju jasno radno vreme, odnosno da su dostupni stalno i da rade dok ne završe. Najveći broj učesnika u ovom istraživanju (139) žali se na previše administracije, 115 njih navodi opterećenje poslovima koji nisu poslovi stručnih saradnika, 111 njih kaže da je to rad u mnogobrojnim timovima, 101 navodi preobimnost posla, 83 stručna saradnika kaže da sve više učenika ima problem sa mentalnim zdravljem, dok 73 njih navodi nejasne zadatke od strane nadređenih u ministarstvu.
Vesna Gavrilov Jerković, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i član Izvršnog odbora DPS-a ocenila je da je tragedija koja se 3. maja 2023. dogodila u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu ogolila svu nezaštićenost pozicije psihologa u školama, jer su oni bili jedini koji su bili prozivani, kažnjavani i provlačeni kroz medije.
„Ono što je zajedničko psiholozima i pedagozima jeste da su zakonski diskriminisani, jer nisu stručni radnici, već saradnici i svakodnevno vide posledice tog statusa, pre svega kroz platu i položaj na radu. Postojeći Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti je takav da mi zavisimo od brojnih ministarstava, a kada se bude formirala strukovna komora veliki broj nadležnosti preći će na komoru“, podsetila je dr Gavrilov Jerković.
Autor: Katarina Đorđević
Izvor: Psihološke novina