Pubertet i period od petog do osmog razreda osnovne škole mogu biti izazovni za mnoge adolescente. U isto vreme, i roditeljima može biti teško da znaju kako da pomognu.
Sva ta drama i osećaj da je svega – pa, previše – čine ovo doba teškim, kako za klince, tako i za roditelje. Da je ovaj period težak potvrđuje čak i nauka, tačnije, jedno istraživanje sa Državnog univerziteta u Arizoni koje je pokazalo da su najviše pod stresom i sklone depresiji majke dece između 12 i 14 godina, dok su majke beba i starijih tinejdžera bile u mnogo boljem stanju.
Šta može da pomogne da ovo doba prođe lakše? Za početak, znači da postavite granice, da saosećate i da u svakoj situaciji pokušate da idete jedan korak unazad. Evo detaljnijeg objašnjenja:
Granice
Važno je da deca imaju jasne granice za sve, od vremena ispred ekrana i privilegija do ponašanja i učenja. Navedite im sve. Naravno, treba biti fleksibilan, u zavisnosti od situacije, ali kada smo svi na istoj strani, sve je mnogo lakše.
Saosećanje umesto empatije
Kao roditelji ne možemo ni da zamislimo kako je biti tinejdžer u današnjem složenom svetu. Zato, kada su emocije naše dece „velike“, najbolje je da ne pokušavamo da ih razumemo sa njihove tačke gledišta, već da jednostavno prihvatamo ta osećanja kao validna i slušamo. Ovo može da bude teško, ali će značajno promeniti stvari.
Vratite se korak unazad
Vrlo je verovatno da će se vam se u nekom trenutku vaš tinejdžer obratiti s besom na koji nećete biti spremni. Nepoštovanje dolazi neočekivano i čini se – niotkuda. No kada malo dublje razmislite, možete otkriti da vaše dete zapravo prenosi na vas svoja osećanja povodom nečega što se dogodilo u školi. Da, može vam se slomiti srce, ali u isto vreme „otvara oči“. Jasnije ćete videti stvari i stoga ćete moći da ne shvatate ovo ponašanje lično. Umesto toga, kad vaš tinejdžer bude sppreman, moći ćete da pokrente razgovor na zdraviji način. Ovo će bukvalno spasiti vaš odnos sa detetom.
Koje su to brige i problemi koje imaju devojčice u ovom uzrastu?
Strah da ne razočaraju druge
Period od 12. godine do srednje škole su upravo one godine kada mlade devojke, posebno, počinju da se više fokusiraju na svoje vršnjake, što često „zaoštrava prijateljstva“ (i može dovesti do čuvene drame). Neke devojke pronalaze svoj glas, dok druge postaju previše popustljive, često na račun sopstvenih želja i potreba. To ih može dovesti u ulogu ugađanja ljudima i razviti strah da ne razočaraju druge. Rezultat može biti nekoliko problematičnih scenarija, uključujući i to da postanu meta nasilnika, žrtva perfekcionizma ili da budu podložnije pritisku vršnjaka i drugim rizičnim ponašanjima.
Roditelji mogu da pomognu tako što je ih obučiti kroz situacije da razumeju sopstvene želje, potrebe i emocije. Mladi ljudi treba da shvate da je u redu da se bave brigom o sebi i da su odgovorni za sebe.
Popularnost u školi
Do kraja 5. razreda, nestrukturirana igra sa igrališta prelazi na složeniju grupnu dinamiku i hijerarhiju. Tada popularnost postaje centar u školi. Jedna je studija pokazala da manje od 10% dece od 1. do 4. razreda smatra popularnost važnijom od prijateljstva. Taj procenat se više nego udvostručuje kada deca pređu u starije razrede. Preko 25% učenika 5. – 8. razreda smatra popularnost važnijom od prijateljstva. Ne žele sva deca da budu popularna, ali moraju da shvate kako da se kreću prema vršnjacima i statusu. Oni zapravo rade na tome da otkriju ko su izvan svojih porodica, pa je zato status vršnjaka bitan.
Zabrinutost oko prihvatanja, odbacivanja i popularnosti je na maksimalnom nivou za decu i njihove roditelje tokom ovog perioda i prvih godina srednje škole. Kroz stalne razgovore, roditelji mogu pomoći deci da povećaju svoju društvenu svest i neguju veštine koje podržavaju zdrave odnose. Ovo uključuje slušanje bez osuđivanja, širenje njihove perspektive da bi razumeli važne kvalitete ljudi, razvijanje društvenih/prijateljskih veština i modelovanje čvrstih odnosa.
Društvene mreže
Čak i ako vaše dete nema telefon ili društvene mreže, to ne znači da ne može da skroluje na tuđem uređaju. Poznato je da je upotreba društvenih mreža povezana sa višim nivoima depresije, anksioznosti i usamljenosti kod tinejdžera.
Problem leži u činjenici da roditelji nisu često spremni da se nose sa problemima koje predstavljaju društveni mediji. Primera radi, devojčica koja skroluje kroz Instagram otkriva da je izostavljena sa prijateljeve zabave. Ona postaje razumljivo uznemirena i traži savet od svojih roditelja. Ovakve situacije mogu biti uobičajene, ali to ne znači da će odrasli uvek znati šta da kažu.
Neka deca izgleda više vole da se povežu na mreži od drugih, posebno ako imaju stariju braću i sestre u kući. Tehnički gledano, tinejdžeri uopšte ne bi trebalo da budu na društvenim mrežama (zakonski uzrast je 13 godina), roditelji moraju da odvoje vreme da postave granice, razgovaraju o riziku i nauče svoju decu kako da pravilno koriste internet i ove platforme. Naša deca ne odrastaju kao mi i naša je odgovornost da im pomognemo da se kreću svetom punim ekrana.
Druženja
Ponekad su stariji razredi u osnovnoj školi poput hodanja kroz minsko polje. Prijateljstva koja su nekada bila jednostavna mogu postati sve složenija. Nova interesovanja, „zle“ devojčice, dolazak učenika iz različitih škola, menjanje učionica i hormonske fluktuacije mogu izazvati haos u nekada stabilnim vezama.
U ovom periodu roditelji treba da odustanu od učestvovanja u stvaranju prijateljstava svog deteta. Ipak, to ne znači da ne treba da uočavaju znake da postoje problemi (tamo gde ih ima). Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu pomoći da dete lakše prevaziđe probleme sa drugovima, Mogu, na primer, da podstaknu dete da učestvuje u aktivnostima koje mu pomažu da upozna nove prijatelje, da dublje ulaže u trenutna prijateljstva. Krajnji cilj je da pomognete tinejdžeru da nauči kako da identifikuje i neguje odnose koji su zdravi i produktivni – a to je često nešto što mora sam da otkrije.
Akademski uspeh i stres
Stariji razredi osnovne škole su sasvim sigurno vreme kada ocene počinju da postaju sve važnije, a često i prvi put kada se deca dele u različite grupe. Učenik u predtinejdžerskom uzrastu može doživeti stresne faktore kao što su opterećenje domaćeg zadatka, postizanje određenih ocena, upravljanje zauzetim rasporedom, anksioznost prilikom testiranja, ocene, teži kursevi i još mnogo toga.
Roditelji mladih devojaka treba da obezbede da njihovo samopoštovanje ne bude isprepleteno sa njihovim ocenama ili akademskim napretkom (ili bilo kojim postignućem). Pošto mladi tinejdžeri često žude za odobrenjem roditelja, za mame i tate je od suštinskog značaja da nagrađuju i hvale trud i ne postignuće. U svetu u kojem su adolescenti bombardovani negativnim porukama, od ključne je važnosti podrška.
Uz sve to, imidž tela predstavlja veliki problem za devojčice. To je vreme kada naše ćerke misle da su previsoke, preokrugle, suviše ravne, previše bubuljičaste ili samo – previše. Nerealne fotografije im se plasiraju u svakom trenutku, a filteri postaju norma. To je vreme kada njihovo samopoštovanje često opada, a osećaj nespretnosti i neadekvatnost nikada ne nestaje.
Roditelji treba da budu izuzetno svesni svog jezika kada govore o izgledu (kako svom tako i tuđem), hrani, vežbanju i zdravom životu, kao i modelovanju pozitivnog ponašanja. Važno je razgovarati o porukama koje njihova deca dobijaju iz medija i o tome kako funkcionišu tehnologije poput filtera i fotošopa.
Takođe, dobar je trenutak da pređete na higijenske navike, kao što su redovno tuširanje, dezoderans, pranje zuba, itd. Ponekad tinejdžeri ne smatraju ove zadatke važnim, ali oni su deo razvoja zdravog imidža tela. Osećati se dobro (i čisto) je pola bitke.
Perfekcionizam
Jedna anketa iz 2018. godine pokazala je da više od polovine tinejdžerki oseća pritisak da budu savršene, dok tri od četiri devojčice brinu o neuspehu. Između 12 i 13 godina, procenat devojčica koje kažu da im „nije dozvoljeno“ da ne uspeju raste za neverovatnih 150 procenata.
Na kraju krajeva, perfekcionizam može biti pozitivna osobina kada podstiče tinejdžere da teže izvrsnosti i postignu svoje ciljeve. Međutim, to može dovesti i do negativnih posledica kada ih ometa.
Kada se devojčica perfekcionista topi i oseća se kao da je neadekvatna, poslednja stvar koju želite da uradite jeste da joj kažete da su njena osećanja pogrešna. Ovo samo pogoršava stvari jer se mlada devojka može osećati nevidljivo.
Umesto toga, ohrabrite je da se fokusira na trud i napredak, a ne na savršenstvo. Podsetite je da je u redu praviti greške i da iz njih može da uči. Naglasite da je cilj da se poboljša, a ne da bude savršena.
Maltretiranje
Maltretiranje je problem star koliko i vreme, ali učenici u starijim razredima osnovne mogu biti neumoljivi. Stalno maltretiranje i uznemiravanje mogu uzrokovati nisko samopoštovanje, probleme mentalnog zdravlja i povećati rizik od samopovređivanja i samoubistva.
Znakovi da vašeg tinejdžera možda maltretiraju:
- Glavobolje, bolovi u stomaku, umor ili loše navike u ishrani
- Izostajanje iz škole, izjave da ne voli školu ili ima lošiji školski uspeh nego ranije
- Samodestruktivna ponašanja, kao što je bežanje od kuće ili nanošenje štete sebi
- Razmišljanje o samoubistvu ili pokušaj da se izvrši samoubistvo
- Neobjašnjive povrede
- Izgubljena ili uništena odeća, knjige, elektronika ili nakit
- Poteškoće sa spavanjem ili česte noćne more
- Iznenadni gubitak prijatelja ili izbegavanje društvenih situacija
Važno je imati na umu da mnogi mladi ljudi koji su žrtve maltretiranja – ili oni koji maltretiraju druge – imaju poteškoća da traže pomoć. Oni koji su maltretirani mogu biti posramljeni zbog onoga što se dešava, mogu biti zabrinuti da će se situacija pogoršati ako progovore ili jednostavno žele sami da se izbore sa tim. Ako verujete da je mlada osoba maltretirana, nemojte odlagati traženje pomoći. Rana intervencija je ključna za rešavanje problema.
Emocije i samopoštovanje
Ono što znamo o pubertetu i razvoju mozga adolescenata sugeriše da se mozak devojčica razvija pre dečaka. Ujedno, tu su i hormoni koji se poput teniskih loptica ispaljuju iz automatskog topa različitim brzinama. Oni eksplodiraju u vidu svih ovih snažnih osećanja, onemogućujući bilo kome da se nosi sa njima, što dovodi do plača, promene raspoloženja i stavova. Način na koji roditelji reaguju na ovo može uticati na samopouzdanje mlade devojke.
Adolescentkinje moraju da shvate da ne gube razum i da ovi moćni hormoni podstiču mnoge od intenzivnih emocija koje doživljavaju. Biće promena koje prate i menstrualni ciklus, pa je važno da sa ćerkom razgovarate o načinima za „upravljanje“ promenama raspoloženja.