Rad u kombinovanom odeljenju – prednosti i mane (plus primer pripreme za čas)

3 marta, 2020

Rad u kombinovanom odeljenju nije nešto sa čim se možete detaljnije upoznati tokom školovanja na nekom od fakulteta za obrazovanje budućih učitelja. Tačnije, tokom školovanja ćete čuti da postoje kombinovana odeljenja, ali nećete dobiti nikakva značajnija uputstva ili smernice za organizaciju rada u specifičnim uslovima kojima se kombinovano odeljenje odlikuje. Kada uđete u kombinovano odeljenje i zatvorite vrata učionice, ostajete prepušteni sami sebi i svojoj umešnosti da iskombinujete sve ono što ste učili na fakultetu, kako biste pronašli najbolji način da učenicima omogućite kvalitetno obrazovanje. A šta je, zapravo, kombinovano odeljenje?

Foto: Canva

Kombinovana odeljenja postoje u malim seoskim školama, gde se zbog malog broja učenika u jedno odeljenje spaja nekoliko razreda. Najčešće su to dva razreda, mada nisu retki slučajevi da su kombinovanim odeljenjem obuhvaćeni svi učenici mlađih razreda. Ukoliko se kombinovano odeljenje sastoji od dva razreda, preporuka je da se kombinuju 1. i 3, 2. i 4. razred, mada su u praksi moguće sve kombinacije. 

Mali broj učenika je ono što se može smatrati prednošću ovog odeljenja, jer učitelj ima priliku da dobro upozna mogućnosti svakog učenika i posveti mu više pažnje. S druge strane, otežavajuća okolnost je to što u isto vreme učitelj mora da realizuje nekoliko različitih programa nastave i učenja. To ga, uprkos malom broju učenika, donekle sprečava da svakom učeniku posveti onoliko vremena koliko je potrebno. 

Ono čime se karakteriše rad u kombinovanom odeljenju jeste kombinovanje frontalnog oblika rada sa jednim razredom i nekog drugog oblika rada sa drugim razredom (individualni, rad u paru i sl). Frontalni oblik rada se može postepeno smanjivati, kako učenici postaju stariji i naviknutiji na školu, kao iškolske obaveze i specifičnosti odeljenja koje pohađaju. 

Univerzalni obrazac rada u kombinovanom odeljenju ne postoji, a mnogo je pitanja i nedoumica. Jedno od pitanja je da li u oba razreda realizovati čas istog nastavnog predmeta ili u jednom razredu realizovati čas srpskog jezika, a u drugom čas matematike. Realizacija dva različita predmeta na jednom času deluje nekako „neprirodno”, ali se učenici veoma brzo naviknu na ovakav način rada i jednostavno se „isključe” za ono što se dešava u drugom razredu. Realizacija nastavnih sadržaja istog predmeta ponekad je teže ostvariva zato što može da se dogodi da se učenici zbune. Oni nesvesno čuju i one nastavne sadržaje koji su predviđeni za drugi razred. Ukoliko su nastavni sadržaji slični, učenici ih mogu „pomešati” i tako steći pogrešnu predstavu o proučavanom nastavnom sadržaju. S druge strane, sličnost nastavnih sadržaja ima i svoje prednosti. Učenici mogu upotpuniti i proširiti svoja znanja. 

Drugo pitanje koje se najčešće postavlja je da li kombinovati obradu u jednom razredu i utvrđivanje u drugom, ili u oba razreda istovremeno realizovati čas obrade. Kombinovanje časa obrade u jednom razredu i časa utvrđivanja u drugom razredu je zahvalno zato što se tokom utvrđivanja učenici manje oslanjaju na pomoć učitelja i on tada može više pažnje da posveti učenicima sa kojima obrađuje nastavni sadržaj. Naravno, da bi realizacija časa bila uspešna, potrebno je pažljivo osmisliti aktivnosti i materijale za čas utvrđivanja, kako bi učenici drugog razreda mogli samostalno da rade na njima. Kada je reč o času obrade u oba razreda, to nije neizvodljivo, ali je potrebna veća priprema. Za jedan razred treba dobro osmisliti nastavni materijal pomoću kojeg će učenici samostalno proučavati planirani sadržaj. U tome učitelju od velike pomoći mogu biti digitalni udžbenici i savremene IKT, posebno video-zapisi, različite animacije i simulacije koje će učenicima pomoći da potpunije shvate određene nastavne sadržaje, bez dodatnih objašnjenja učitelja. Isto tako, interaktivni zadaci omogućavaju učenicima da bez  učitelja dobiju povratnu informaciju o uspešnosti i tako usmere svoj dalji rad u potrebnom pravcu.

Dobra strana kombinovanog odeljenja je to što učenici relativno brzo postaju samostalniji u radu i manje se oslanjaju na pomoć učitelja. To im omogućava da zaista budu aktivni u procesu izgradnje sopstvenog znanja i da znanja stečena na časovima budu trajnija. Nedostatak je to što se zbog malog broja učenika retko može realizovati grupni oblik rada. Časove fizičkog vaspitanja je teško realizovati, posebno kada je reč o elementarnim i sportskim igrama koje zahtevaju učešće dve ekipe sa određenim brojem igrača. Neretko se tokom realizacije časova ovog nastavnog predmeta spajaju dve slične nastavne jedinice u oba razreda i svi učenici su uključeni u njihovu realizaciju. Slična je situacija i sa časovima muzičke kulture, gde je potrebno iskombinovati obradu pesme po sluhu i osnove muzičke pismenosti, povlačenjem jasne granice između ishoda za svaki razred. 

Rad u kombinovanom odeljenju je svakodnevni izazov. Nama ostaje da dobro upoznamo učenike, napravimo jasnu procenu i oslonimo se na sopstveno iskustvo. U tome nam, svakako, može pomoći dobra priprema sa precizno osmišljenim aktivnostima i vremenskom artikulacijom časa, jer u kombinovanom odeljenju vreme brže prolazi, sve je dinamičnije i ne sme postojati prazan hod. 

Primer jednog nastavnog časa u kombinovanom odeljenju, uz pomoć IKT, možete pogledati u Zborniku radova programa „Digitalni čas 2”

Download (DOCX, 30KB)

Auror: Slavica Gomilanović, radi kao učiteljica u OŠ „Đura Jakšić” u Oreškovici, u kombinovanom odeljenju. Diplomirala je na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, a na istom fakultetu završila je i postdiplomske specijalističke studije (smer obrazovna tehnologija). Autorka je udžbenika za Svet oko nas i Prirodu i društvo Izdavačke kuće „Freska”. U svom radu posebno je zainteresovana za primenu IKT u nastavi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama