– Sistem obrazovanja jeste star. Ali kakav je takav je, preko noći ne može da se menja. Mora da postoji dobra volja i da se nešto pokrene. Mi sad nešto pokušavamo ozbiljno da promenimo. – tvrdi stručnjak za dečji razvoj Ranko Rajović.
Šta je problem kod dece koja odgovaraju, recimo, pesmicu naučenu napamet?
– Oni su učili i zaborave jedan stih. Odgovara napamet pred celim odeljenjem i naravno javlja se strah. I onda odgovaraju danas, pa za pet, za 10 dana, pa nekad lupe nešto što nije tačno pa im se smeju… počinje da se javlja strah od odgovaranja. – objašnjava on.
A kako učitelj treba da reaguje kad dete kaže nešto što uopšte nije tačno?
Recimo, dete se javi da da odgovor na neko pitanje i kaže nešto potpuno pogrešno. Ranko Rajović objašnjava da u takvim situacijama učitelji obično reaguju na jedan od tri moguća načina.
Prvi je kratak odgovor – ne, nije tako. Drugi je najbolji i jedini ispravan način. A to je da kažete: „Hm, da, zanimljivo razmišljanje, bravo za ideju. Ali nije tako, hajde da razmislimo.“
Treći, najlošiji način je da nastavnik kaže, na primer: „Kakva je to glupost? Jesam to objašnjavao prošlog časa!? Ustani sad svi da te vide“.
– I tom detetu se sad ceo razred smeje. Znate li kad će opet da se javi? Nikad. Ne u školi, već u životu. Ja često kažem, učitelj što može da pomogne detetu, to ne može niko. Ali može i da mu odmogne. I to je sad upitno, takvih učitelja više nema. Učitelji treba da znaju da su oni zamena za mamu i tatu i zato i roditelji moraju da pokazuju veće poštovanje prema učiteljima. I zato i sistem koji postoji moramo polako da menjamo. Jer taj strah od škole često ostaje i kod odraslih. Pa onda kad su u grupi u kojoj ima više ljudi ne mogu da pričaju. To je nakupljeno iz detinjstva i to znači da mi u škole i deci moramo da vratimo SMEH. – objašnjava dr Rajović.
On daje i primer kako to učitelji mogu da urade, učeći decu lekcije kroz priču.
– Evo jedne priče koju mi na seminarima predlažemo. Jednog dana lenjivac Sid iz Ledenog doba krenuo je sa svojim ljubimcem ježom na planinu na izlet. Naišli su na tarabu i nekako su je preskočili. S druge strane tarabe pronašli su harmoniku i onda su s njom otišli u Pančevo, u rafineriju, da održe koncert.
Učitelj onda pita: Koga je Sid poveo? Gde su krenuli? Šta su preskočili? Šta su tamo našli? Gde su posle otišli?
Sve ovo što čini ovu priču zapravo je lekcija o Pančićevoj omorici, objašnjava Ranko Rajović.
– Pančićeva omorika je drvo koje je preživelo Ledeno doba i zato je glavni junak lenjivac Sid iz ovog crtaća i jedan zimski dan. Omorika je igličasto, zimzeleno drvo, a koju životinju je Sid poveo? Ježa. Oni su otišli na planinu i videli tarabu. U toj reči sakrivena je planina Tara, na kojoj raste ovo drvo. Pronašli su harmoniku koja je fonetski povezana sa omorikom. I gde su otišli? U Pančevo. Zato što je omoriku pronašao Josif Pančić – ispričao je Rajović.
On dodaje da, kada deca to vide, oni ne samo da su naučili, već im se budi radoznalost i želja da uče dalje. Oni onda traže sami nove lekcije, da bi se igrali. I tu smo mi završili posao. Kada im, u tom uzrastu, lekcija bude služila da se igraju, a ne da je uče, onda ćemo pobediti mobilne telefone – zaključuje Rajović.