Ранко Рајовић: Екрани су само један од ШЕСТ фактора који успоравају развој деце

Специјалиста интерне медицине, неуроендокринолог, шеф Катедре за неуронауке у васпитању и образовању на Педагошком факултету у Копру, Ранко Рајовић, већ годинама упозорава родитеље, наставнике и васпитаче на грешке у одгоју и образовању које утичу на то да су деца из генерације у генерацију све слабија.

У емисији “Живот у балансу” на Блиц ТВ Рајовић је подсетио и да је задатак свих нас да децу учимо да мисле, а не да знају напамет.

“Деца почињу да мисле и уче да мисле много пре школе. Зато је важно кренути са тим активацијама мисаоних процеса. То је сензо-моторно-асоцијативна интеграција. Морамо почети са неким доказаним неуро-научним процесима да помогнемо деци. Јер ако их ми пустимо да се сами развијају, погрешићемо, неће се развити.” – каже Ранко Рајовић.

Он тврди да знања из медицине морамо примењивати у раду с децом. Како објашњава, окружење се брзо мења, а с њим и мозак наше деце. Ако ми то не схватимо, имаћемо сваку нову генерацију с већим проблемима.

“Свака нова генерација је све слабија и то траје већ 10-15 година. Не само код нас. Ево на пример у Хрватској ове године 4.000 деце није примљено у први разред. То је 10% генерације. И годинама су говорили и надали се да ће бити боље, а сад су ме звали с Факултета за спорт у Загребу да објаснимо шта се дешава.” – открива Рајовић и додаје да телефони о којима и он сам говори нису једини проблем.

Екрани су, према његовим речима, један од шест фактора који могу да успоре развој детета.

Ранку Рајовићу често се замера и то да се, као лекар, интерниста, “меша” у посао образовања и васпитања. Он је објаснио и каква је тачно повезаност његове струке са педагошким радом.

“Али, ако то оставимо по страни и видимо да је проблем који имамо стар 10 или 15 година, запитајмо се, да ли решење можемо наћи у књигама или теорији или у ономе што смо учили пре 10 или 15 година? Па не можемо. Зашто га онда тамо тражимо? Е зато је важно примењивати неуронауке у образовању и васпитању. Да бисмо нова знања донели и да би их људи који креирају програме за вртиће и школе и који раде с децом искористили” – казао је Рајовић.

Фактори који утичу на успорен развој деце

Враћајући се на тему успореног развоја деце и фактора на који то утичу, он је открио и резултате новијих истраживања о коришћењу мобилних телефона код трудница, баш у Србији, Хрватској и БиХ.

“Око 50% трудних жена користи телефон пет сати дневно. Телефон је у реду, али ако сте у положају тако да га пет сати дневно држите изнад главе фетуса, можда тиме стварамо неки проблем. Ми немамо доказе ни апарате у медицини који мере ту штету. Знаћемо за 10 или 15 година. Али истраживања јесу вршена на малим животињама. Женка, рецимо, која има бебу, односно фетус и ако она живи у пољу мобилних телефона, имаће последице.”

Као други фактор који утиче на успорен развој, Рајовић наводи храну.

“Храна нам је препуна микропластике. Ми смо толико загадили планету, а микропластика може да утиче на формирање мозга код фетуса. Па су ту токсини и тешки метали у храни. Морамо мало више да причамо о томе да би макар та трудноћа прошла уз здраву храну” – објашњава овај стручњак за неуронауке.

“А онда кад се беба роди, мама узме да је доји, па с њом уради десет селфија, па изабере један и пошаље мами, куми другарици. И тако сваки подој по десет селфија. То је жена која је била трудна, недавно се породила, доји. Она је беби потребна. Шта она ради док доји бебу или кад беба заспи? Спусти телефон ту негде код главе. Ја саветујем младим мамама, причајте с бебом као да све разуме. Гледајте у њу, успоставите контакт очима, јер њен мозак расте од љубави.”

Још један проблем који не треба занемарити је и презаштићивање, за које Рајовић каже да чак може да оштети неке делове мозга и успори развој. Добар пример је начин на који мама носи бебу, најчешће прву. Она је инстинктивно штити држећи је уз себе са потпуно фиксираном главом, а беби је, напротив потребно да може да је окреће лево-десно и развија рефлексе. На срећу, каже Рајовић, ту су тате које то не раде, док им маме не “забране”.

“А онда кад их питам ко им је рекао да тако држе главу, они кажу педијатар. Није тачно. Педијатар ће вам рећи да главу новорођенчета придржавате, не да је фиксирате. Ја не осуђујем маме, то је природан инстинкт, али у тој равнотежи између маме и тате расте здраво дете.”

Едукација је родитељима неопходна

Да морамо да се едукујемо и да не можемо, као наши преци, децу да одгајамо по инстинкту, није никаква новост. Рајовић објашњава и због чега је важно да родитељи и наставници уче.

“Кажу многи како су наши родитељи могли да одгајају нас, нису им требале едукације ни психолози. Тачно је, али заборављају да је то тако могло јер се окружење није мењало. Сада се окружење мења невероватном брзином и наша децу су врло рано подложна различитим утицајима. На њих више утичу друштвене мреже него родитељи. Зато родитељи морају да се едукују да се у томе снађу.” – казао је Рајовић.