Деца данас од малих ногу одрастају уз телефоне, а врло рано улазе и у виртуелни свет друштвених мрежа.
Др Ранко Рајовић стручњак је за рани развој деце, а његове савете родитељи обожавају. Иако није баш пријатно када на основу његове приче схвате да у нечему греше, др Рајовић у својим излагањима ипак никога не осуђује, већ покушава да усмери родитеље како би на што бољи начин одгајали своју децу да искористе своје потенцијале.
Гостујући у подкасту Lood, Рајовић је говорио о томе колико у развоју и васпитању деце утицај има окружење, у којем су некада главни били родитељи, баке и деке, а данас – непознати људи који кроз друштвене мреже утичу на нашу децу.
„Шта усмерава наше понашање? Причали смо о томе како када дете хоће да хода и када прохода, ми кажемо браво. Похвала њима значи да су урадили нешто добро. Па онда када хоће да науче да возе бицикл… Муче се један дан, два дана, пет метара, падну, три метра држимо их, и ево га, одједном, 20 метара крећу. Већина деце стане, то је отприлике четири-пет година, гледају тату, маму, пролазнике, као да хоће да кажу ‘ја знам да возим бицикл’, можда и вриште од среће. Мозак је научио, ово је било тешко и то си научио, они су срећни. А шта раде мама и тата? Браво! Бака, дека кажу браво… Значи, похвала нама говори да радимо нешто добро и то нас усмерава. Међутим, када добију друштвену мрежу и када ставе неки снимак, ако дете опере са татом ауто и то ставе на Јутјуб, колико ће добити лајкова? Пет, и то је пуно. Али ако ураде нешто лоше, ужасно, колико добију лајкова? Двеста, триста, петсто. То је, значи, похвала, и шта им мозак каже? Е, ово смо супер урадили, добили смо 500 похвала! Они раде ствари за лајкове. Значи, нас усмерава непозната група људи са друштвених мрежа, која нам говори браво и наше дете понашање усмерава према лајковима. Кад је то било? Никад!“, рекао је др Рајови, па наставио:
„Кад су родитељи пре 30, 50 година дозволили да непознати људи усмеравају наше дете? Па не би то никад дозволили, али то се дешава на друштвеним мрежама. Ми смо децу пустили у тај свет. Ја се бојим да не платимо велику цену, мора да се то регулише. Ја 10 година причам, дајте телефоне, немојте пре 12. године, немојте ни пре 14. Нико не слуша. Као, па имају сви, па има и мој син. Чекај, не ради се о твом сину или ћерки. Они овде улазе у једну замку, где не могу да се извуку. Јер овде се зависност јако брзо јавља, за 15 дана готово, већ крећу свађе, већ они не дају свој телефон, онда преваре маму и тату… Држе га у соби и онда укључе телефон од један до три ујутру, ми и не знамо шта они раде. Значи, то је таква превара да они улазе у виртуелни свет, а тамо се све брзо дешава, добију похвале, све иде јако брзо, мозак им трепери. И шта је онда проблем? Када изађу у реалан свет, њима је све досадно. Не могу да седе, не могу да пишу, да уче, немају концентрацију, па ми то видимо данас“. – упозорава, поново, Ранко Рајовић.
Извор: Мондо