Rano učenje – dugoročna šteta

avgust 12, 2023

Deca koja su počela da čitaju sa 5 godina, tokom kasnijeg školovanja lošije su čitala  od dece koja su čitanje savladala kasnije. “Mnogi vaspitači žale mi se da su pod velikim stresom, toliko da razmišljaju o otkazu, zbog pritiska da malu decu podučavaju akademskim znanjima i da…
dete i [kola

“Mnogi vaspitači žale mi se da su pod velikim stresom, toliko da razmišljaju o otkazu, zbog pritiska da malu decu podučavaju akademskim znanjima i da ih ocenjuju. Oni su svedoci koliko su deca zbog toga nesrećna i misle da bi deca mnogo više toga naučila kroz igru i druženja. A nauka potvrđuje njihov stav” piše razvojni psiholog Piter Grej.

Brojne studije pokazale su da rano učenje školskog gradiva, mada u početku poboljšava rezultate, zapravo na duži rok dovodi do nazadovanja, naročito u pogledu društvenog i emocionalnog razvoja, objašanjava on.

U Nemačkoj je još tokom 70-ih vršeno poređenje između 50 obdaništa usmerenih na dečiju igru i 50 usmerenih na učenje školskog gradiva. Uprkos boljem predznanju dece iz druge grupe, do četrvrtog razreda osovne škole deca iz prve grupe znatno su ih prevazišla u svakom pogledu. Rani učenici lošije su stajali sa matematikom i čitanjem, kao i po pitanju društvene i emocionalne zrelosti. Zbog ovih saznanja, u Nemačkoj su, uprkos globalnom trendu, odustali od ranog učenja i vratili se igranju u obdaništima. Slična istraživanja u SAD dala su iste rezultate. Početni uspesi i prednost u odnosu na decu koja se igraju, kod dece koja rano počinju sa učenjem brzo blede. Štaviše, kako je pokazalo jedno dugogodišnje istraživanje, u uzrastu od 23 godine, deca iz grupe koja je rano počela sa učenjem imala su više šanse da počine krivično delo nego njihovi vršnjaci koji su predškolske dane proveli u igri!

Šta može biti uzrok ovakvih posledica ranog učenja? Grej smatra da stavljanje naglaska na uspeh i napredovanje ostavlja negativne posledice na decu koja se podvrgavaju ranom učenju akademskih znanja. Za razliku od njih, deca koja se mnogo igraju uče da se slažu sa drugima, da planiraju svoje aktivnosti, da prevazilaze razlike i postaju odgovornija.

I drugi stručnjaci za dečiji razvoj naglašavaju pogrešne predstave o tome kako deca uče, koje vladaju kod današnjih kreatora obrazovnih politika.

“Igra se često smatra nezrelom aktivnošću kojom se ništa ne postiže, ali bez nje nema razvoja, kontrole osećanja i pažnje” kaže Dejvid Vajtbred, psiholog sa Kembridža.

Iskustvo igre menja neuronske veze u prednjem delu mozga, čega bez igre nema, kaže Sređo Pelis, sa Alberta Univerziteta u Kanadi. Te promene su neophodne da bi sazreo cetar za kontrolu izvršnih funkcija mozga, koji reguliše emocije, planira, rešava probleme. Igra priprema mlad mozak za život, ljubav, učenje. “Ova igra mora biti potpuno slobodna – bez trenera, pravila, uputstava” naglašava on. “Bilo da je u pitanju koškanje, pravljenje zamka od peska ili nešto treće, deca sama moraju da donesu pravila. Nadčeoni korteks tako stvara nova neuronska kola koja regulišu složene društvene odnose,” objašnjava Pelis.

Proučavajući životinje, naučnici su otkrili da igra aktivira čitav neokorteks, i da se trećina gena koje su proučili značajno menja nakon samo pola sata igre. “Kod ljudi, igra razvija društvene veštine koje vode boljem uspehu u školi” objašnjava Pelis, pozivajući se na studiju koja je pokazala da deca sa boljim društvenim veštinama u trećem razredu, imaju bolje ocene u osmom. “To je verovatno i razlog zašto zemlje koje imaju duže školske odmore – imaju i bolje đake,” zaključuje on.

Džej Gid, neuronaučnik sa Univerziteta u San Dijegu posvetio je karijeru proučavanju načina na koji se mozak razvija od rođenja do zrelosti. Njegovo mišljenje je da deca mlađa od 7-8 godina nisu prilagođena didaktičkom objašnjavanju već aktivnom istraživanju. Kod predškolske dece, klasično učenje ubija želju za istraživanjem.

Naročito je pogubno pritiskanje male dece da uče čitanje. Pismenost postoji tek 6.000 godina i mozak nije evolutivno predodređen za tako kompleksan zadatak. To nije veština koja se spontano stiče poput hodanja. Jedna novija studija iz Nemačke, iz 2012. godine, pokazala je da deca koja su počela da čitaju sa 5 godina tokom kasnijeg školovanja lošije stajala sa čitanjem od dece koja su ga savladala kasnije.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: detinjarije.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


17 komentara na "Rano učenje – dugoročna šteta

  1. Radmila kaže:

    Ne kaže se “stojala”, nego “stajala”. Postoje deca koja upravo zahvaljujući svom istraživačkom duhu i radoznalosti nauče rano da čitaju, broje, računaju, itd. Osim toga, mnoga znanja mogu da se steknu kroz igru. Ovaj članak može da se zloupotrebi od strane onih koji smatraju da decu ne treba ničemu učiti dok su mala, što nije tačno. Bitan je način učenja i pristup deci različitih interesovanja i talenata.

    1. Marina kaže:

      Slažem se Radmila sa Vama, u potpunosti. Ja sam sa 5 godina čitala i ćirilicu i latinicu, i sada sa 24 godina ne osećam da je to imalo negativan uticaj na moj društveni i emocionalni razvoj.

    2. Sanja kaže:

      Bravo za tekst! Vec je postala moda da mame decu uce da citaju i pisu pre trece godine zivota (A pri tome ne znaju ni same pravilno pisanje) U isto vreme ih ne uce da se sami svuku, da vezu sami sebi pertle, da se sami ocesljaju, umiju, nameste za sobom krevet, skupe svoje igracke. Podju u skolu i ne znaju da se sami obuju!Da ne pricam da ne umeju da bace loptu. Ovakvih tekstova treba sve vise, sa pomenutim istrazivanjima, pa bar jednog roditelja da urazumite da je dete samo dete, da treba igre i skrabanja a ne akademske vestine pre skole. Bravo jos jednom!

    3. Sandra kaže:

      Kakve sad to veze ima,cu deca koja su sa 5 god.citala,kasnije losije citaju od vrsnjaka..Pa koji debil je ovo istrazivao? Evo ja sam citala od 5 god.,i dalje odlicno citam,i pisala sam od 5,jel to znaci da sam losije pisala od svojih vesnjaka kad smo bili 8.raz.E covek svakakve gluposti moze ovde procitati,pa citao on dobro ili ne..

    4. Vesna kaže:

      Slažem se!

  2. Soki kaže:

    A sta je onda sa onim da se inteligencija razvija najvise u uzrastu 3-5 god,a mali procenat do 12-te? To je onda kontradiktorno ovom clanku!Mislim da je ovaj clanak ne vidjena gluplst i da decu treba uciti j dlova i br.ako zele,naravno,i ako pokazuju interesovanje!

    1. Marina kaže:

      Inteligencija nema veze sa ucenjem!Ona se razvija i stice i to najvise kroz određene igre.

  3. Srpski seljak kaže:

    U tekstu se lepo kaže da rano sticanje akademskih znanja šteti jer dete nije sazrelo za taj nivo svog razvoja. Poznato je da hteli ili ne hteli učimo celog života: formalno, neformalno i informalno.
    Formalno obrazovanje je dobro ako je dete zrelo a zrelo je (tako nauka kaže) za formalno obrazovanje sa 7 godina (zato deca tada polaze u školu). Kao što znate dete počinje da razvija sposobnosti za apstraktno mišljenje negde oko 10-12 godine.
    Igra je važna jer je priroda odredila da kroz igru steknemo znanja, veštine i stavove za preživljavanje. Pre industrijskog doba sticala su se znanja za preživljavanje u sredini koja je bila bliska prirodi te su i interesovanja dece bila vezana za igre koje omogućavaju da se u prirodnom ambijentu preživi.
    U veštačkom ambijentu potrebna su neka druga znanja i naš program razvoja koji je nasleđen u genima još tome nije prilagođen. Možda će kroz izvestan broj generacija čovek biti isprogramiran (od strane prirode) da odmah posle rođenja počne da se akademski obrazuje (u što sumnjam). Mada u rečeno čisto sumnjam jer bez bez mnogih sposbnosti koje se razvijaju u ranom detinjstvu dobijamo ograničeno funkcionalnu jedinku.
    Ja onako seljački a vi učeni kako hoćete.

  4. Zika kaže:

    I tako sam poceo i ja,sa 5 godina i tamo negde u drugoj godini srednje stigao do 2000 knjiga i onda prestao da brojim.I sad sam ucitelj i lose citam bla bla bla…Hvala!

    1. Psiholog kaže:

      Žiko, pa zar sa takvim startom takav talenat, posle toliko knjiga, tek učitelj?
      Čini mi se da to ima veze sa sustinom ovog članka.

      1. Jel kaže:

        Tek učitelj? Smešni ste. Bravo za broj 2000.

  5. Statistika bre kaže:

    Ovde neki ne razumeju elementarniu ideju zvanu PROSEK. Grakću “evo ja, evo ja” a ne razumeju da ozbiljno istraživanje mora da obuhvati na hiljade uzoraka. To što vama “ništa ne fali” a naučili ste da pišete sa 2 godine vrlo malo govori o PROSEČNOM detetu.

    1. Natasa kaže:

      Slazem se …. a svi tekst posmatraju iz sopstvene optike, a ne vide big picture….a zasto nam je danas logoped neophodan svakom cetvrtom detetu?

  6. Natasa kaže:

    Postoji tehnicko citanje i citanje sa razumevanjem. Samo tehnicko citanje i nije toliko bitno….mozda za nekog ko ce biti spiker i sl, no pre ili kasnije svi nauce da citaju. Stoga je mnogo znacajnije deci u tom uzrastu citati i sa njima razgovarati o procitanom,’postavljati pitanja, podsticati na razmisljanje nego insistirati na samom tehnickom citanju.

    1. Daca kaže:

      Potppuno se slažem sa Vama Nataša. Mislim da je bitnije decu drugim stvarima naučiti u tom dobu, nego tehničkom čitanju. Ovo izimam, ukoliko se dete samo zainteresuje za to. Isto je i sa stranim jezicima.

  7. Sasa kaže:

    Nisam prosvetni radnik i u kontaktu sa decom ali se ne bih slozio da deca koja pre nauce da citaju kasnije tokom skolovanja losije citaju.

  8. Branko kaže:

    Slazem se,

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama