Разбољевaњем деца стичу имунитет

После дугог и топлог лета, малишани се враћају у вртиће и школу. Иако су свежи и одморни, доносе нове микроорганизме из средине где су боравили у току лета. Зато се почетком јесени и поласком у колектив деца готово редовно разбољевају.

Родитељи треба да знају да је то уобичајена појава и да се на тај начин ствара имунитет. Наиме, после сваке инфекције остају заштитна антитела и ћелије меморије, које штите дете при поновном сусрету са тим вирусом или бактеријом. Такође, најновија епидемиолошка истаживања показују да се у предшколском узрасту деца разбољевају шест до осам пута годишње. Те инфекције пролазе за неколико дана, углавном уз примену симптоматске терапије и не остављају компликације. За разлику од тога, инфекције као што су запаљење бронхија (бронхитис), запаљење плућа (пнеумонија) или запаљење можданица (менингитис) захтевају озбиљнији терапијски приступ, а лечење је неупоредиво дуже.
Зато је за родитеље утешно да су преко целе године, а посебно у јесењем периоду, најчешће прехладе, са симптомима као што су цурење носа, кијање и кашаљ, понекад и лако повишена температура, до 38оЦ. Наведене симптоме изазивају углавном вируси и то из групе риновируса, где има преко 100 сојева вируса. Зато се родитељима чини да су деца непрестано болесна, а у ствари се надовезује једна за другом инфекција различитим сојевима риновируса. Слични су симптоми инфекције адено вирусом, уз крмељање ока (коњуктивитис), док су код деце ређе друге вирусне инфекције уобичајене код одраслих, као што су инфекције вирусом грипа или херпес вирусима.

У јесен је честа појава овчијих богиња које изазива варичела вирус. Уобичајено је да у колективу оболи само једно дете, а болест се брзо прошири на цео колектив у виду ограничене епидемије. Вирус варичеле се може пренети капљичним путем и директним контактом, али не оболе сва деца. Према искуству педијатра, потребан је додатни фактор, и то недавно завршена акутна болест, хронична болест, мала телесна тежина, нередовно спавање и исхрана, да би дете оболело од овчијих богиња. Инкубација болести, односно од контакта са оболелом особом до појаве симптома траје 3 недеље, и ако не оболи у том периоду, дете сигурно неће оболети после тога. Kод варичеле се на почетку болести јављају симптоми вирусне инфекције, а после пар дана и карактеристична оспа на телу. Овчије богиње нису болест опасна по живот, осим у веома ретким случајевима компликација, али остављају смањење имунитета који траје најмање шест месеци.

Болест шака, стопала и уста се јавља у млађем узрасту, где се на наведеним местима јавља карактеристична оспа у виду пликова који пуцају.

Узрочници су ентеро вирус и коксаки вирус, а болест спонтано пролази за неколико дана, уз примену само симптоматске терапије. Kод тинејџера се често јавља инфективна мононуклеоза, где је карактеристична појава увећаних и болних лимфних жлезди на врату, увећања јетре и слезине и малаксалости. У циљу спречавања компликација болести као што су хепатитис или руптура слезине, саветује се дуже мировање, око месец дана.

Од бактеријских инфекција код деце је најчешће запаљење грла и крајника узроковано бактеријом бета хемолитички стрептокок групе А. Болест се одликује наглим почетком, у виду повишене температуре, бола у грлу и увећања лимфних жлезди на врату. На прегледу се често види гној на крајницима и по томе се једино може разликовати од вирусног запаљења грла и крајника. Kод деце је често запаљења ува, које изазива друга врста стрептокока и то стрептокок пнеумоние или пнеумокок. Болест се код млађе деце испољава повишеном температуром и раздражљивошћу, док се старија деца могу пожалити на бол или осећај притиска у уву, као и ослабљен слух. Све бактеријске инфекције се лече антибиотицима, које преписује педијатар на основу врсте болести. Терапија траје обично између пет и седам дана и болест пролази без последица по здравље детета.

Важне су и навике које дете има, почевши од спавања, које у зависности од узраста треба да износи најмање 8 до 12 часова. У току спавања се лучи хормон раста, али и бројни фактори имуног система. Редовна и правилна исхрана такође утиче на имунитет, где се у фази раста препоручују три основна оброка и две ужине. Треба узбегавати брзу храну и газиране напитке, а подстицати узимање свежег воћа и поврћа, зато што је ресопција витамина најбоља на тај начин. Уколико дете одбија овај вид исхране, обавезно у јесењим месецима почети примену суплемената, пре свега мултивитаминских препарата које у себи садрже оптималну дневну дозу витамина и минерала. Примена суплемената се препоручује сваке године од септембра следећа 3 месеца, затим се прави пауза од око месец дана и уколико је потребно, наставља се нови циклус суплемената од 3 месеца.

Цинк се налази у многим суплементима зато што подстиче функцију имуног система и то Т помоћничких лимфоцита, неутрофила и макрофага који су важни фактори у имуном одговору, као и NK ћелија које се боре против малигних ћелија. Поред тога, цинк има улогу антиоксиданса тако што стабилизује ћелијску мембрану и има анти-запаљенску функцију. Због свих наведених функција цинка, бројни радови потврђују да се применом цинка смањује учесталост инфекција горњих дисајних путева за 50 одсто. Препоручене дозе цинка у првој години износе 3 мг, да би се постепено повећавале током раста, тако да су код одраслих дозе знатно веће и износе 8 мг за жене, 11 мг за мушкарце дневно, највише 40 мг, колико износе максималне дозе у случајевима имунодефицијенције.

Витамин D , поред тога што је важан за раст костију и зуба и као заштита од остеопорозе у средњим годинама, има и снажно имуностимулаторно дејство. Витамин D усмерава сазревање ћелија имуног система и смањује хронично запаљење, од алергијских реакција као што су алегијски ринитис и астма, до аутоимуних болести у виду мултипла склерозе и реуматоидног артритиса. Овај драгоцени витамин подстиче стварање супстанце кателицидин, који је једини антимикробни пептид који синтетише људски организам, и то ћелије коже и ћелије имуног система у респираторном и дигестивном систему, значи све оне ћелије које су у првом контакту са страним антигеном. Kателицидин најбоље делује на бактеријске инфекције, али и на инфекције изазване вирусима и гљивицама. Због тога, када у току процеса старења долази до снижења витамина D, долази до слабљења имуног одговора, што има за последицу различите инфекције. Други ефекти витамина D се односе на превенцију настанка малигних болести, регулацију крвног притиска и нивоа инсулина, због чега учествује у превенцији болести срца и дијабетеса. Препоручене дневне дозе витамина D су 400 IJ код деце, а код одраслих су дозе између 600 и 800 IJ, мада бројна истраживања показују да дозе витамина D треба да буду многоструко веће.

Извор: dr-raketic.rs