Razlika između autizma i razvojne disfazije

25 oktobra, 2021

Za roditelje koji se suočavaju sa problemima u razvoju deteta, kao i za vaspitače i nastavnike koji rade sa decom kojima je potreban drugačiji pristup, od velike je koristi da znaju i razumeju razliku između razvojne disfazije i autizma.

U nastavku vam donosimo karakteristike i jednog i drugog, uz napomenu da one nisu zamena za dijagnozu, već samo smernica roditeljima koji sumnjaju. Svakako će konačnu dijagnozu uvek dati stručnjak.

Deca sa razvojnom disfazijom obično imaju:

Normalne socijalne interakcije

Razumeju namere i emocije drugih osoba. To se ogleda u zadovoljstvu prilikom stvaranja novih društvenih kontakata kako sa odraslima tako i sa decom. Zagrljaji i poljupci im stvaraju pozitivne emocije. Normalno reaguju na osmehe. Pokazuju zadovoljstvo kada dobiju novu igračku. Imaju kontakt očima. Mogu da se ne odazivaju na dozivanje po imenu.

Učestvuju u “kobajagi” igri

Igra im je funkcionalna i kreativna. Vole da se igraju raznim igračkama i sa drugom decom.

Imaju skoro normalnu upotrebu gestova

Ili, samo blago oštećenje neverbalne komunikacije. Obično imaju pokazni gest.

Njihovi socijalni kontakti su adekvatni

Odsustvo govora kompenzuju gestovima, nemaju stereotipne obrasce ponašanja. Interesovanja su im raznovrsna, nemaju neobična ponašanja kao “lepršanje” rukama, pucketanje prstima, hod na prstima i slično.

Kod dece sa autizmom može se uočiti:

Oštećenje socijalne interakcije

Ne mogu da izvedu jednostavne zaključke o namerama drugih osoba. Nevoljnost prilikom pokušaja ostvarivanja društvenih kontakata. Deca mogu delovati preterano mirna ili čak “hladna”. Neka deca ne reaguju na osmehe i ne obraćaju pažnju na grimase lica. Ponekad mogu da fiksiraju pogledom predmete koji ih okružuju. Ne pokazuju ili vrlo malo pokazuju zadovoljstvo kada dobiju novu igračku. Mogu biti vrlo selektivni prilikom biranja bliskih osoba. Obično nemaju kontakte sa svojim vršnjacima. Obično ne traže pomoć ako im nešto treba. Ako im nešto treba uglavnom uzimaju sami bez pomoći. Ne dele zainteresovanost za neku igračku sa drugima.

Kreativna igra kasni ili ne postoji

Koriste za igru materijale čija je namena drugačija. Ukoliko im tražimo da nam nešto daju, interakcija uglavnom izostane. Ne pokušavaju da imitiraju pokrete ili zvukove.

Izostanak adekvatnog kontakta očima.
Ne odazivaju se na dozivanje po imenu.

Odsustvo govora ne pokušavaju da kompenzuju upotrebom gesta ili mimike. Izostanak ili retko pokazivanje prstom.

Često kasno progovaraju

Upotreba jezika je stereotipna i repetitivna, nakon što izgovore prve reči može nastupiti faza dugog ćutanja. Postoji sklonost ka ponavljanju reči ili fraza iz filmova, reklama, govora drugih ljudi. Sebe mogu da zovu imenom.

Imaju ograničene, repetitivne i stereotipne obrasce ponašanja interesovanja i aktivnosti

Mogu se primetiti ponavljanja aktivnosti kao što su paljenje i gašenje svetla ili otvaranje i zatvaranje slavine, ređanje objekata u pravila red. Neka deca mogu hodati na prstima, poskakivati, mahati rukama ili praviti grimase od uzbuđenja. Vole da idu istim putem. Često je poremećen ritam spavanja. Može se javiti preosetljivost na zvukove. Imaju teškoće u imitaciji, usvajanju higijenskih navika i socijalnih navika okoline.

Mogu imati preteranu ili sniženu osetljivost na stimuluse iz okoline

Buka, nelagodnost prilikom šišanja, izbegavaju da se zaprljaju, izbirljivost pri odabiru hrane, jaka svetlost može da im smeta…)

Smanjen prag bola

Autor teksta: Sanela Raičević, dipl. defektolog logoped, Centar za dečju psihologiju

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama