Болести дисајног система као што су прехлада и грип су најчешћи узрок посета лекару и бројних изостанака са наставе или посла. И прехлада и грип спадају у вирусне болести, а другом речју их називамо вироза. А како препознати када нас је напала само прехлада, а када имамо посла са грипом?
Прехлада
Од прехладе најчешће оболимо у јесењим зимским месецима, од септембра до априла. Узрок могу бити први дани школе, а истина је такође да се по хладном времену чешће и дуже задржавамо у затвореним просторијама, што повећава могућност преноса вируса. То се брзо види у вртићима, школама и унутар породице јер се тамо инфекције најбрже шире. Прехладу узрокују вируси из више различитих породица вируса. Познато је више од 100 различитих вирусних подтипова прехладе и зато од њих можемо оболети веома често.
Како се јавља инфекција са прехладом?
Већина вируса због којих оболимо од прехладе налази се у секрету из носа, а највише се излучује од другога до четвртог дана болести.
Можемо се инфицирати:
– директно, односно преносом секрета из горњих дисајних путева оболеле особе на кожу и слузокоже. Инфекција је могућа путем контакта са предметима на којима се налази секрет из горњег дела дисајног система;
– капљично, односно већим честицама секрета из горњега дела дисајног система који долазе у ваздух кијањем или кашљањем, а затим на кожу и слузокоже будућег болесника.
Прехлада у наше тело најчешће улази кроз нос, али може и кроз очи. У задњем делу носа и крајницима се вируси затим размножавају и везују за рецепторе на слузокожи. Тако улазе у ћелије и подстичу инфламаторну реакцију због које се постепено јављају карактеристични симптоми прехладе: кијање, кашаљ, запаљење очију и болови код гутања.
Симптоми се могу појавити 10 сати после инфекције.
Какви су симптоми прехладе?
Знаци и симптоми прехладе се разликују од болесника до болесника, а сви су благи. Инкубациони период за прехладу је кратак и већином траје од 2 до 5 дана.
Обично се могу јавити:
– секрет из носа, који може бити гнојан,
– зачепљење носа,
– кашаљ,
– болно гребање и пецкање у ждрелу.
Други симптоми и знакови су ређе присутни:
– висока температура (обично код мале деце),
– опште лоше стање тела,
– болови у мишићима,
– кијање,
– промуклост,
– осећај пецкања у очима,
– губитак чула окуса,
– болови у ушима.
Како лечити прехладу?
Прехлада је блага болест која после 7 до 10 дана пролази сама од себе. Кашаљ и опште лоше стање могу да трају и до три недеље. Код деце тегобе трају дуже него код одраслих, а у правилу нестају за 10 до 14 дана. Лечење прехладе је симптоматско, што значи да лечимо, односно олакшавамо симптоме. За лакше дисање могу се узети деконгестиви, који ће очистити слузокожу носа, а за ублажавање болова могу се узети парацетамол и нестероидни антиреуматици.
Прехлада сама по себи није опасна, али због ње можемо бити подложнији другим болестима или се могу погоршати друга патолошка стања. У приближно 0,5% до 2% случајева прехладе болест се компликује због друге бактеријске инфекције, нпр. упале параназалних синуса, средњег уха или пнеумоније, а могуће је и погоршање хроничне болести плућа. Бројни вируси који код одраслих узрокују само прехладу код одојчади и мале деце могу да изазову бронхиолитис.
Прехлада или грипа?
Обе болести, и прехлада и грип, су вирусне болести дисајног система, односно вирозе, али се ипак прилично разликују. И вирус грипа се јавља нарочито у зимским месецима, а због велике инфективности грип се јавља у облику већих или мањих епидемија, понекад чак пандемија. Сви симптоми грипа избијају одједном и обично трају једну недељу: висока температура, суви кашаљ, болови у мишићима и главобоља.
За разлику од прехладе, где се симптоми јављају постепено један за другим, грип започиње изненада.
Доц. др Матеја Логар
специјалиста инфектолог, Инфективна клиника Љубљана
Извор: Имуноглукан