Размажена деца су несрећна јер их родитељи нису припремили за изазове реалног живота
Очигледно, „епидемија“ размажене деце, последњих 20 година узима све више маха, јер су родитељи у заблуди да је њихов задатак да своје наследнике учине срећним, тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе.
– Дете млађе од годину дана, реагује само на оно што му прија, јер то је за њега добро, а што му не прија, то је лоше. Када му је пријатно, задовољно је, а када је гладно или мокро, плачем сигнализира да нешто није у реду. Када родитељ отклони узрок непријатности, опет је задовољно. Овакво понашање је нормално за дете у пеленама, објашњава саговорник „Живота Плус“, упозоравајући да проблем настаје када родитељи и касније наставе да се тако понашају.
– И дете и родитељ сматра да су други дужни да испуњавају његове жеље и да га усреће. Али, дужност родитеља није да подигне срећно, већ самостално дете које ће бити способно да постави реалне циљеве у животу и да их оствари, јер само тако може да буде задовољно и срећно, каже Митровић.
Наш стручњак истиче да су размажена деца у суштини несрећна јер их родитељи нису припремили за изазове реалног живота.
– Из најбоље намере, учинили су им медвеђу услугу, штитећи их од непријатности као што су намештање кревета, поспремање играчака или брисање прашине. На тај начин, родитељ поручује детету да ће га усрећити јер оно то не може само, каже Мирко, упозоравајући да та деца постају неспособна и несамостална.
– И када одрасту, стално ће тражити некога на кога ће се ослонити, ко ће поправљати њихове слабе оцене и грешке и трпети њихове несташлуке и поред кога ће се осећати сигурно, каже наш саговорник.
Друга последица оваквог начина васпитања је ограничена способност за љубав према другима и себи.
– Размажена деца нису имала потребу да се боре за нешто јер су им други испуњавали све жеље, па нису научила да цене себе, односно нису стекла осећања самопоуздања и самопоштовања. Такође, нису научила да цене друге, они су им само инструменти за задовољење жеља.
Међутим, родитељ зна да постоје пријатне а штетне ствари, али и оне коју су непријатне а корисне.
– Дете не зна да, ако поједе пола килограма чоколаде, то може да му шкоди, али родитељ зна и то треба да пренесе детету, пре него што оно дође у додир са „пријатностима“ као што су марихуана или хероин, упозорава наш стручњак.
С друге стране су непријатне, а корисне ствари, учење, помагање око кућних обавеза и ограничавање пријатности на одређену меру.
– Данашње „мекано“ васпитање потенцира похвалу и награду, а занемарује критику, због чега деца расту у неуспешне особе незадовољне својим животом, каже Мирко.
Кључ васпитања деце која ће одрасти у самосталне и успешне људе је у одмереној и избалансираној примени контроле и васпитања, односно похвале и критике, закључује наш саговорник.
(Новости)