Ljubav prema detetu nema granica, ali ako želite da podignete dobro vaspitano dete moraćete da uspostavite neka osnovna pravila. Evo sedam koraka koji će vam pomoći da sasečete loše ponašanje u korenu:
Postavite jasne, jednostavne granice
Ako ne ostavite prostora za tumačenje, izbeći ćete kasniju raspravu. Ako kažete detetu kako može da dobije kolač, ostavljate prostor za to da se nada da će dobiti i drugi nakon prvog. Umesto toga recite detetu kako može da dobije jedan kolač i da vas kasnije ne pita za drugi.
Držite se postavljenih granica bez obzira na sve
Svima se dogodi da kažu detetu da može da pojede samo jedan kolač, a onda krenu da razmišljaju o tome da li je to bila dobra odluka. Ovu situaciju treba sagledati u dugoročnom smislu. Možda bi i bilo u redu da dete dobije još jedan kolač, ali zapitajte se da li želite da svaki put budete u dilemi. A to će se i dogoditi ako se ne držite granica.
Ne popuštajte moljakanju
Ovo je prosto pravilo. Jednom kada popustite naučili ste dete da to prolazi.
Neka vas dete ubedi da treba da mu date dozvolu
Ako dete želi nešto oko čega niste sigurni, tražite da vas ubedi u to da treba da date dozvolu. Primera radi, ako dete želi da odgleda nešto na TV-u i obaveže se da prvo skloni igračke ili odrema, možete se složiti da je u redu da odgleda željenu emisiju.
Zahtevajte da dete prvo završi obaveze, pa onda da se igra
Popustljivošću ne činite nikakvu uslugu detetu. Studije pokazuju da to što ste striktni po pitanju obaveza i odgovornosti, razvija kod deteta sposobnost da se izbori sa frustracijama. Ovo važi čak iako dete ima jednostavne obaveze po kući, kao što je sklanjanje igračaka na mesto, ili vam pomaže da očistite nered koji je napravilo.
Nemojte se plašiti razočarenja
Niko ne voli da gleda kako mu je dete tužno, ali ono ne može svaki put da dobije ono što hoće. Dok uči kako da prihvati razočarenje dete ujedno razvija sposobnost da se u kasnijem životu suoči sa emocionalnim stresovima.
Učite dete da zaradi da dobije to što želi
Mnogi stručnjaci veruju da deca postaju razmažena ukoliko lako dobijaju ono što žele. Kao posledica toga, takva deca sve uzimaju zdravo za gotovo. Ako dete želi novu igračku postavite sistem nagrađivanja u kome će, malo po malo, zaraditi tu lutku svojim dobrim ponašanjem.
Čovek mora sebe da unesreći u svojoj biti da bi mogao da ima motiva da uživa u traženju užitka.
Nema ničeg lošeg u tome kada malo dete poželi da mu roditelj kupi igračku. Realna potreba deteta je da se igra sa igračkama. Ali ako u nemogućnosti roditelja da mu zadovolji tu potrebu, dete nastavi da insistira na zadovoljenju te potrebe, ono će morati da sebe u biti unesreći da bi imalo motiva da i dalje želi igračku, uprkos osujećenju njegove realne potrebe. Tada detetom ovladava želja za igračkom koja nije više odgovor na realne potrebe deteta, već na nezadovoljstvo u koje je to dete palo u pokušaju da zadovolji svoju realnu potrebu. Unesrećivanjem čovekovog duha nastaju potrebe Ega za satisfakcijom koje nisu realne potrebe čoveka. Ako bi realna potreba deteta za igračkom sada i bila zadovoljena, unutrašnje nezadovoljstvo bi i dalje ostalo, dete bi vrlo brzo pokazalo nezadovoljstvo igračkom koju je dobilo, i sublimiralo bi svoje nezadovoljstvo u neprestanu i neumerenu potrebu za igračkama.
Vidimo da postoje razlike između realnih potreba života i unutrašnjih potreba za satisfakcijom koje su izraz unutrašnjeg nezadovoljstva duha. Dete može da padne u unutrašnje nezadovoljstvo ne samo osujećenjem realne potrebe za ljubavlju i pažnjom, već i preteranim ugađanjem koje prevazilazi njegove realne potrebe. Detetu tako postaje iskušenje da zloupotrebljava ljubav i pažnju radi traženja satisfakcije u doživljajima ljubavi i pažnje, što ga čini ravnodušnim prema potrebama drugih ljudi i prema sopstvenim realnim potrebama.
Kako svaka faza razvoja ličnosti izaziva različite prijatne doživljaje, ona može postati objekat zloupotrebe radi satisfakcije i na taj način omesti pravilnu funkciju sposobnosti koja se u toj fazi razvija. Na taj način i zloupotreba polnih sposobnosti u vreme njihovog pubertetskog razvoja rezultuje nesposobnošću čoveka da odgovori na potrebe za koje je odgovoran u kasnijim fazama razvoja njegove ličnosti, a to su bračne i društvene odgovornosti. U slučaju zloupotrebe seksualnih i emotivnih sposobnosti, osoba više voli seksualni užitak i osećanja koja mu izaziva partner, nego samog partnera. Jednostavno rečeno, potreba za užitkom postaje čoveku važnija od njegovih egzistencijalnih potreba i odgovora na potrebe za ljubavlju svog seksualnog partnera. Osoba postaje spremna da ugrozi svoju egzistenciju radi užitka.
Razvojne sposobnosti imaju za svrhu da njima čovek odgovori na realne potrebe života, ali ako postanu izvor satisfakcije, one dovode do zaostajanja u daljem razvoju čovekove ličnosti. Učvršćivanje (fiksacija) na određenoj fazi razvoja je utoliko jače ukoliko je dete više osujećivano u svojim težnjama i potrebama, ali i u slučaju njegovog preteranog zadovoljavanja. Pogledajmo koje su sve posledice učvršćivanja (fiksacije):
„Nedovoljno ili preterano uživanje u bilo kojoj fazi može dovesti do fiksacije u toj fazi i do razvoja karakterističnih osobina te faze.“ (Spencer A. Rathus, Psychology: Concepts and Connections, pg 427)
„Osim toga, preterano uživanje ili frustracija u bilo kojoj fazi može dovesti do regresije, što je tendencija da se vratite na prethodni psihoseksualni nivo u susretu sa sukobom ili stresom.“ (Irving B. Weiner, W. Edward Craighead, The Corsini Encyclopedia of Psychology, Volume 2, pg 529)
„I preterano uživanje i preterana frustracija mogu oblikovati prirodu punoletnih karakternim osobinama, kao i neurotičnim prilagođavanjima.“ (E. Jerry Phares, Introduction to personality, pg 96)
„Psihopatologija ili problemi sa mentalnim zdravljem takođe mogu biti izazvani fiksacijom na bilo kojoj od ovih faza razvoja. Fiksacija se može razviti kao posledica prekomerne frustracije ili preteranog zadovoljenja.“ (Poul Rohleder, Critical Issues in Clinical and Health Psychology, pg 24)
Dobri roditelji umeju da razlikuju prave potrebe deteta od njegovih želja i hirova. Oni uvek odgovaraju na potrebe, ali moraju da umeju da postave granicu i da ne povlađuju detetu u svemu!
Poštovani, ja imam ćerku koja februara puni dve godine. Pošto znam da razume puno toga u mom obraćanju njoj, ja primenjujem ove principe već sad. U većini slučajeva mi uspeva, ili bar jeste do skora. Onda se u njoj javilo potpuno neobuzdano jogunstvo, za koje pretpostavljam da je faza. ali je izuzetno naglašeno. Ja verujem da je potrebno da budem dosledna u svom stavu, i da joj ne popuštam pred napadima besa, ali, meni je izuzetno neprijatno kad ona krene na red ulice da viče intenzitetom ranjenog slona, zbog toga što na primer ja insistiram da me drži za ruku dok preazimo ulicu, a ona smatra da ona treba da sama šeta. Ili npr kad odemo u prodavnicu i padne joj na pamet da treba da dobije čokoladu, aniti je vreme za čokoladu, i kući ih ima već puno, ona krene da vrišti i to traje dok ne stignemokući. Pošto ja više vremena provodim s njom nego suprug, iako on deli moje stavove i na isti je način vaspitava, ona tražži tatu čim joj nešto nije po volji.
Da li samprerano počela sa strogim vaspitvanjem? Jer ja ne smatram da je to slučaj.
Molim vas da mi pomognete, kako da se nosim sa ovim problemima, oni u meni izazivaju jaku frustraciju jer sebe ne smatram dobrim roditeljem zato što mi je dete po trećinu dana histerično.
http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/kada-bih-ponovo-mogla-odgajati-svoje-dete/
Pade mi na pamet da kad već spominjete čokoladu nije možda ishrana u pitanju i da pokušate da joj ukinete slatkiše pa da vidite ima li neke razlike u ponašanju.Čitala sam negde o tome i verujem da ima tu nečega. Moje dete je takođe imalo tu fazu kroz koju smo samo prošli bez preteranog razmišljanja o svim ovim teorijama nisam bila tako strogo dosledna u nekim zahtevima i vaspitavanju i sada je najmirnije dete u celoj školi. Moje je mišljenje da bi se nekom strogoćom u tom uzrastu dete samo naučilo na svađanje. U situaciji kao što je prelaženje ulice ne sme da se popušta naravno.Takođe ne podržavam besmisleno kupovanje gomile igračaka. Inače najslađe je zabranjeno voće pa tako i ono što detetu najviše braniš biće mu najinteresantnije a ako mu to dozvoliš posle nekog vremena neće više ni tražiti.