Формирање радних навика је једно од важних питања којима се на бољи и организован начин мора бавити савремена породица. Оне се почињу формирати у раном детињству. Навике се развијају сталним понављањем целисходних радњи и понашања. Понављање и вежбање одређених радњи доводи до њиховог веома прецизног обављања и са смањеним учешћем свести у односу на почетак њиховог формирања. Многе моторне радње писање, свирање, вожња бицикла се обављају веома прецизно, а да појединац у току њиховог обављања не размишља о тачности покрета које чини. Штавише обраћање пажње на извођење појединих покрета и радњи може да омета прецизности њиховог обављања. Оно што је важно за процес формирања радних, културних, хигијенских и свих других навика је истаћи да се навике формирају свесним обављањем појединих покрета и радњи.
У формирању навика свест појединца је у почетку концентрисана на правилност обављања појединих поступака и радњи. У току учења писања слова дете размишља како да држи оловку, како да њоме притисне, како да напише неке делове слова и сл. Када стекне навику писања онда се свест са тих поступака преноси на садржај шта треба записати, а писање се аутоматски одвија.
То важи за све друге радње. Навике су аутоматизоване вољне радње. Како се у формирању навика путем понављања одмиче тако се свест у њиховом обављању смањује. Многе навике се толико чврсто утемеље да појединац и не размишља о целисходности њиховог обављања. Своје размишљање може да усмери и ослободи за планирање обављања неких других послова и задатака. Добро утемељене навике „носе“ појединца у току извршавања неких радних или хигијенских радњи. Ко ујутру размишља да ли да се умије, опере руке, почешља и сл. Те радње се обављају аутоматски без размишљања, појединац устаје и одлази у купатило, умива се. И што је најважније све то обавља са лакоћом, без трошења енергије на размишљање о томе да ли то да уради или не. Није без разлога речено да су навике друга природа човека. Оне доприносе успешности сваког појединца. Навике учења поштеђују појединца у расипању енергије већ у одређено време приступа учењу. То важи и за све друге навике. Устајање у исто време, намештање кревета одмах након устајања, одржавање личне хигијене и сл. О значају радних навика писали су многи познати научници, педагози и књижевници. Немачки филозоф Кант истиче да дете треба навикавати да ради. Њему би се учинила врло лоша услуга, ако бисмо га навикавали да све сматра за игру. Русо наглашава да његов Емил треба да ради као сељак, а да мисли као филозоф (Х. Ранчић, како родитељи да васпитавају децу, Ниш,2012)
Поједини научници су у истицању значаја навика и претеривали. Џемс је израчунао да од 1000 радњи 999 спада у навике (К. Грубачић, Основи психологије, Београд). У породици се стичу прве, али и најважније радне, хигијенске, културне и многе друге навике. Навике се стичу вежбањем, обављањем одређених радњи. Радне навике се стичу радом. Деца у породици морају имати веома конкретне обавезе. На селу деца од малена почињу да раде помажући својим родитељима у обављању појединих физичких послова. Није ни чудо што су сеоска деца полетнија у обављању појединих послова. У добро организованој породици свако обавља неке послове и задатке. У постављању стола за оброк треба да учествују деца. У прању посуђа такође. У породици деца треба да стекну основне хигијенске навике: умивање, прање зуба, одржавање хигијене тела, прање руку пре и после јела, чишћење и распремање своје собе, намештање кревета одмах после устајања, чишћење своје обуће и сл. Што су деца млађа потребна је већа помоћ, али само кад то деца затраже. Дете воли да самостално обавља поједине послове. То треба поштовати.
Навике учења се стичу у породици. Дете мора имати своје радно место, свој кутак за учење. Формирање навике учења у исто време и на истом месту је важно па и стратешко питање за квалитетнији рад и учење детета и његов каснији животни раст и развој. Стечене навике учења у исто време на истом месту, редовна израда задатака поштеђује дете расипања времена и енергије. Дете неће размишљати да ли треба да учи већ чим је село за сто почиње да учи. Као што не троши енергију за размишљање да ли ујутро да се умије тако неће трошити непотребну енергију да размишља да ли да учи. Учење детету са утемељеним навикама неће бити оптерећење већ нешто што се подразумева што се сваки дан одвија.
Неупоредиво је лакше формирати добре навике него лоше мењати. Задовољство, успех па и срећа појединца у току његовог животног и радног века условљено је квалитетом стечених навика у раном детињству. Позната је и давно изречена мисао да сваког појединца из прикрајка посматра његово детињство. Многи научници, познати психолози (Кател, Блум и др) истичу да је за развој сваког човека најважнији период до девете односно десете године. То је период када се постављају креативне линије развоја сваког појединца.
У породици се стичу многе и најважније радне, хигијенске, културне и друге навике деце које утичу на раст и развој личности сваког појединца. Породично васпитање представља темељ укупног радног, моралног, физичког и естетског васпитања.
АУТОР: др Горан Вилотијевић