Развој интелигенције детета: 10 поступака заснованих на научним чињеницама

септембар 29, 2016

 
Наука још увек није успела да да одговор на питање да ли је интелигенција урођена или стечена особина. Свакако да виши измерени IQ представља предност у основи, али без труда и рада интелигенција остаје само потенцијал. Прочитајте како можете помоћи развој интелигенције код деце.
mozza
Шта можемо, као родитељи или учитељи, да урадимо како бисмо им помогли да стимулишу своје интелектуалне потенцијале? Предлози испод се односе и на старију децу, тинејџере, а не само на малишане.
Сва испитивања која се спроводе на тему интелигенције не доносе јасне и експлицитне закључке али неки мерљиви показатељи кажу да наредних 10 ствари може да помогне:
1) Музичко образовање
Кратко и јасно: испитивања показују да похађањем музичке наставе деца постају паметнија.
Истраживање спроведено над децом која су се бавила музиком и оном која нису, показала су следеће резултате – у поређењу са децом у контролној групи, деца која су похађала музичку школу остварила су већи напредак у обухватном мерењу коефицијента интелигенције. Иако се ради о релативно малој разлици, овај напредак је забележен у свим ИQ под-сетовима, индексираним постигнућима и стандардизованој мери академског постигнућа.
У ствари, утврђено је да од учења музике корист имају сви, млади и стари; све је већи број истраживања која указују на чињеницу да бављење музиком (на различите начине) помаже ученицима да остваре боље резултате и из других предмета. Према најновијим истраживањима са Нортвестерн универзитета, часови музике помажу и бакама, ублажавајући нека од негативних дејстава старења.

Прочитајте и Доказано: За успех у школи важнији је карактер од интелигенције

2) Снага кладе ваља, да ли је тако?
Постоји уврежени стереотип да физичка снага и “глупост” иду руку под руку, јер спортски типови проводе више времена напољу него у библиотеци. Ипак, вреди размислити како да детету пружите и једно и друго.
Добра физичка кондиција поспешује способност учења. Након физичке активности, брзина усвајања новог вокабулара се повећава за 20%.
Ово су закључци истраживања које је 2007. године спроведено у Немачкој, када су испитивачи утврдили да се брзина усвајања новог вокабулара повећава за 20 одсто након физичких вежби, у односу на време пре вежбања, при чему је установљена директна корелација између ефикасности учења и нивоа Неуротрофног можданог фактора, БДНФ-а, који је задужен за раст и развој синапси у мозгу.
Тромесечни режим вежбања довео је до тридесетопроцентног повећања дотока крви у део мозга у коме је смештен центар за памћење и учење.
У овом испитивању, група добровољаца је учествовала у тромесечном режиму физичког тренинга, након чега су урађени снимци мозга сваког од учесника. На снимцима је уочена изузетно велика промена од чак 30% повећања запремине капилара у делу хипокампуса у коме је смештен центар за памћење.
3) Немојте читати својој деци, читајте заједно са њима
Ваше дете учи да чита? Не дозволите му да његова улога буде пасивна и да само гледа слике, док ви читате сав текст. Скрените му пажњу на речи – уместо да читате док оно само слуша, читајте заједно са њим. Испитивања показују да на овај начин поспешујете развој способности читања код детета. Када се заједничко читање књига пропрати додатном пажњом коју ћемо посветити развоју вештина и стратегија читања код детета, стиче се ефикасно средство за уавршавање ране способности читања, чак и код деце која спорије уче.
4) Недостатак сна заглупљује децу
Сваки ускраћени сат сна смањује интелектуалне способности ученика шестог разреда, доводећи их на ниво четвртака.

“Губитак једног сата сна раван је [губитку] две године когнитивног сазревања и развоја”

Установљено је да постоји корелација између оцена и просечне количине сна.
Ученици који су оцењени највишом оценом А су у просеку имали петнаест минута више сна на дневном нивоу од ученика који су оцењени средњом оценом Б, који су – опет – имали у просеку петнаест мнута више сна од оних оцењених са Ц, и тако редом. Подаци које наводе научници су практично идентични налазима добијеним у једном ранијем истраживању које је обављено над преко 3,000 ученика средњих школа на Род Ајленду. Иако су у питању просечни учинци, доследност налаза ова два испитивања је недвосмислена. Сваких петнаест минута је важно.
dete
5) Без самодисциплине, коефицијент интелигенције не вреди сам по себи
Уколико желимо да прогнозирамо будући успех појединца у животу, самодисциплина је важнија од коефицијена интелигенције.

Прочитајте и Да ли је оно што одређује интелигенцију предиспозиција која се …

Навод који следи преузет је из изванредне књиге писца Чарлса Дјухига ‘Моћ навике: Зашто радимо ствари које радимо у животу и послу’:
Постоји на десетине студија које показују да се снага воље издваја као најважнија кључна навика која обезбеђује успех појединца… Ученици који су показали висок ниво снаге воље су по правилу добијали високе оцене и уписивали се у престижне школе у наставку школовања. Код ових ученика је забележен мањи проценат изостајања са наставе, док су, исто тако, мање времена проводили испред телевизора, а више у изради домаћих задатака. „Млади са високо-развијеном самодисциплином имали су бољи учинак од својих имплусивних вршњака у сваком сегменту академског учинка,” забележили су испитивачи. „Самодисциплина се показала као поузданији показатељ од Коефицијента интелигенције у предвиђању будућег учинка, као и у прогнозирању који ће ученици побољшати своје оцене током школске године, што се није могло утврдити на основуу ИQ-а… Самодисциплина има већи утицај на академски учинак од интелектуалне надарености.”

До добрих оцена долази се преданим радом, а не само захваљујући “памети”.

Успех на послу је највише повезан са савесношћу онога ко га обавља. Оно што научници истичу као посебно занимљиво у вези са савесношћу, јесте да се на основу ове особине могу прогнозирати и ствари које увелико превазилазе успех на послу. Савесни појединци постижу боље оцене у школи и на факултету, мање су склони криминалу и дуже остају у браку. Овакви појединци такође живе дуже, и то не само зато што мање пуше и пију. Код њиих је забележен мањи број можданих удара, боља регулација крвног притиска и мања учесталост Алцхајмерове болести.
Ако се, дакле, питамо ко има највише шанси да успе у животу, одговор је: деца која науче шта је истрајност.
Испитивања су показала да је најбољи индикатор успеха будућих студената управо степен развијености ове не-когнитивне и не-физичке карактерне која се обично назива ‘истрајност’ и дефинише као „упорност и ангажованост на остварењу дугорочних циљева”.

Прочитајте и Несташлук развија интелигенцију

6) Учење је активан процес
Неке онлине вежбице и игрице којима се наводно вежба мозак, док деца само прате садржај, нису делотворне. Напротив, многи верују да се њима деца заглупљују.
Ови производи једноставно немају очекивано дејство и нису произвеле никакав позитиван учинак код циљних корисника, малишана узраста 17-24 месеци. Штавише, неке од ових игара произвеле су негативно дејство. За сваки сат која су дневно провела гледајући одређене видео садржаје, деца која су их гледала разумела су у просеку шест до осам речи мање од деце која их нису гледала.

Право учење није пасивно, већ активно. Није довољно само читати, потребно је учити у пракси.

Еволуција мозга почива на нашој способности да учимо радећи ствари, а не слушајући како се нешто ради. Управо из овог разлога много боље ћемо развити многе наше способности уколико око две трећине времена намењеног учењу посветимо практичној провери свог знања, уместо његовој пасивној рецепцији. Овде важи тзв. ‘правило две трећине’. На пример, уколико желите да напамет научите одређени текст, боље је да 30 одсто времена утрошите на читање текста, а 70 одсто на проверу усвојеног знања.
mama dete
7) Награда може да помогне, уколико се даје у правом тренутку
У начелу је најбоље уколико се дете увек здраво храни. Испитивања показују да је начин исхране повезан са оценама које дете добија у школи.

Прочитајте и Савети мудрих – како да утичете на интелигенцију детета …

Опште је познато да на је дан важног тестирања важно добро доручковати. Испитивања показују да је најбоља храна богата угљеним хидратима и биљним влакнима, која се споро вари, попут овсених пахуљица. Оно што је мање познато јесте да је важна и исхрана у седмици која претходи оваквом дану. У једном испитивању извршена је провера моћи пажње и брзине реакције код 16 студената колеџа, који су затим током наредних пет дана подрвргнути посебном режиму исхране, конзумирајући храну богату масноћама и сиромашну угљеним хидратима, са доста меса, јаја, сира и павлаке. Поновљењо мерење је показало недвосмислен пад испитиваних способности.
Наравно, изузеци увек постоје. Ни једно дете се не храни савршено здраво све време. Оно што представља иронију читаве ситуације јесте чињеница да се деци ‘лоша’ храна даје у погрешном тренутку.

Испитивања показују да кофеин и шећер могу да делују подстицајно на концентрацију.

Кофеин и глукоза могу да поспеше когнитивне способности… Пошто су ово сегменти који се повезују са способношћу дуготрајне концентрације и процеса радне меморије, резултати указују на то да комбинација кофеина и глукозе може да поспеши ефикасност појачане пажње.
Игром случаја, ове супстанце су присутне и у наградама које деца воле да добијају.
Уколико деца већ повремено добијају слаткише и газиране напитке, можда је боље да то буде онда када уче, а не када се одмарају.
8) Задовољно дете = успешно дете
Задовољна деца имају више шанси да се развију у успешне, остварене појединце.
Задовољство је огромна предност у свету у коме је све подређено успеху. У просеку, појединци који су задовољни су исто тако и успешнији од оних који нису задовољни у послу и љубави. Задовољни појединци добијају боље оцене за свој учинак, боља радна места и веће плате. Веће су им шансе да ступе у брак, у коме су исто тако срећнији.
Који је, дакле, први корак на путу да наше дете буде задовољно? Очигледно, да детету дамо лични пример задовољног родитеља.

Прочитајте и Рајовић: Развој интелигенције код деце

9) Утицај генерације
Генетске предиспозиције родитеља имају огроман утицај на формирање вашег детета. Да ли би се исто могло рећи и за начин на који васпитавамо децу? Одговор је, бар према већини истраживања, зачуђујућ: не, утицај васпитања није ни приближно тако велики.
Када су у питању особине као што је интелектуална способност и одређени аспекти профила личности, биолошка деца су у великој мери слична својим родитељима. Када су у питању усвојена деца, добијени резутати показују веома чудне трендове и немају практично ништа заједничко са резултатима њихових старатеља. Упркос чињеници да су их током шеснаест година одгајили, хранили, облачили, читали им, подучавали их и волели, сличност карактерног профила старатеља и њихове усвојене деце није ни мало већа него што би била да се ради о двоје случајно одабраних пролазника на улици.
Шта је то онда што врши тако велики утицај на понашање вашег детета? Одговор је – група вршњака у којој одрастају.
Када се говори о утицају окружења вршњака, то је обично у негативном контексту такозваног притиска групе или социјалног притиска. Истина је, ипак, да је овај утицај много чешће позитиван.
Уколико живите у добром суседству, и уколико се постарате да вам дете иде у добру школу дружи се са добром децом, остварићете велике предности у његовом васпитању.

Не постоји лакши начин да ученик колеџа поправи свој просек оцена од одабира паметног цимера.

Моћ овог утицаја добро илуструју реузултати испитивања које је на Дартмаут колеџу спровео Брус Сакердот. Према његовим налазима, студенти са ниским просеком оцена су успели да свој просек у доброј мери поправе само захваљујући томе што су почели да се друже са бољим студентима. Сакердот наводи да у оваквој комбинацији студената ‘очигледно долази до међусобног утицаја у смислу преноса добрих и лоших навика учења, тако да цимер са високим просеком повлачи за собом свог цимерар са лошијим оценама.”

Прочитајте и Пустите децу да скачу, то развија интелигенцију

10) Верујте у своје дете
Уколико верујте да је ваше дете паметње од просечног детета, на њега ће то деловати подстицајно.
Деца за коју је наставницима речено да су бистирија заиста су постигла боље резултате, иако се заправо радило о насумично одабраној деци.
Утицај похвала је испитиван и давне 1968. године када је двоје научника наставницима у основној школи рекло да међу њиховим ученицима има правих ‘академских генијалаца’. Истина је била да су ови ученици насумице одабрани и да истраживачи нису учинили апсолутно ништа друго по питању даљег одабира деце за ово испитивање. Ипак, до краја школске године 30 одсто деце која су проглашена за посебно надарену повећало је свој IQ за огромна 22 поена, док су готово сва деца из ове групе остварила повећање од најмање 10 IQ поена.
Једна завршна напомена: Није све у интелигенцији. Без моралности и саосећајности, људи који су несумњиво паметни могу да делују застрашујуће.
Као што је Патрик Џејк Орурк једном рекао:
Истина је да се не дешава често да интелигентни људи изазивају туче у кафани, али је исто тако истина да глупи људи не праве хидрогенске бомбе.
Извор: Magazin Time /eci-pec.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Један коментар на "Развој интелигенције детета: 10 поступака заснованих на научним чињеницама"

  1. Radica Ristic Stojilkovic каже:

    Interesantan tekst, ali ipak nije sveobuhvatan. Pre svega, do 3. godine kod dece ne mozemo meriti inteligenciju. Tada govorimo o socijalno-emocionalnoj zrelosti. Na razvoj inteligencije utice toliko faktora da bi bilo tesko pobrojati ih sve, od sredine u kojoj dete zivi do nekih naslednih predispozicija. Ovo je oblast koja je veoma siroka i nedovoljno istrazena.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама