Interesovanje dečaka za automobile i druga prevozna sredstva je, smatram, bezgranično, pa tako i mogućnost da se igra pretvori u učenje. Vožnja autića po neravnim površinama, po pravim linijama, pa u krug utiče pozitivno na razvoj krupne motorike i koordinaciju. Igrati i učiti se može kada se na stazu stave dva autića i pogleda: koje su boje, proceni koji je veći, duži, ima auspuh, kuku, koliko sedišta ima i slično. Posle „procenjivanja“ trka može da počne.
Parking je pun mogućnosti za igru i učenje: boja, brojeva, klasifikaciju prevoznih sredstava, saobraćajnih znakova… Kako bi igra zadržala svoj smisao potrebno je pratiti dete i kao saigrač koji ne poznaje pravila igre pitati npr. gde da parkiram zeleni autić, na kom broju je parkiran tvoj autobus, da li je na ovu stranu obavezan pravac…
Upoznavanje dece sa apstraktivnim simbolima može da počne veoma rano. Deca već sa dve godine prepoznaju marke automobila, saobraćajne znake, marke proizvodjača igračaka, slatkiša. Podsticanjem radoznalosti i povezivanjem sve bogatijeg iskustva usmeravamo decu ka bržem razvoju. Na ovaj način će dete kroz igru usvajati nove pojmove i biti motivisamo da uči i povezuje svoje iskustvo. Gajenje istraživačkog duha i prirodne radoznalosti jeste osnova za zdrav odnos prema učenju, preko potreban u školskim danima.
Izvor: dragoslava.files.wordpress.com