Као родитељи често се запитамо да ли је развој наших малишана уредан? Да ли се функиције попут интелектуалних, моторичких, сензорних, тј. свих менталних функција, развијају нормално?
Постоје развојне норме. Помоћу њих, сваки родитељ може да се усмери и орјентише у смеру нормалног и уредног развоја свог малишана. Пре свега, треба знати да развојне норме нису строги показатељи нечијег тренутног стања. Исто тако оне не представљају оно , што дете мора да постигне у одређеном узрасту.
Некада се дешава, да се ми, као родитељи, забринемо без разлога. Опет се подсећамо, да је сваки говорно- језички развој зависи од ране стимулације, која је од великог значаја, а исто тако, је и битан показатељ за прогнозу логопедског третмана.
Овде ћемо се осврнути на развојне норме које се односе на говорно- језички развој:
Од 0 до 2 месеца
– Звонко плаче;
– Реагује на изненадне звуке и шумове;
– Добро гута;
– Добро вуче док сиса;
– Добро одвара и затвара уста.
Од 2 до 4 месеца
– Реагује на звукове, окрећући главу према према извору звука;
– Појава групе гласова Д,Г,Б;
– Гукање као облик распевавања;
– Продукција гласова БА, КА, ГА;
– Појава безвучних плозива П, Т;
– Код вокализацие трећег гласа додаје се вокал или консонант
( еае…б, еае….у…);
– Зауставља поглед на мајчиним очима ( посматра покретање мајчиних усана, приликом њеног обраћања ).
Од 4 до 6 месеци
– Повезивање вокала у слогове;
– Прати погледом кретање предмета;
– Примећује ситне предмете који се налазе на столу;
– Подизање језика;
– Овладавање основним покретима артикулационих органа;
– Појава гласова Х, Ф, В из групе фрикатива;
– Одређеном вокализацијом или гукањем даје до знања да је препознало мајку;
– Врши модулацију гласа, као при певању;
– Приликом певања дете врши промену дужине, јачине и висине гласа;
– Гласно се смеје, у неким тренуција задовољство изражава и кроз вриштање.
Од 6 до 8 месеци
– Правилно локализује извор звука;
– Плаче уз изговарање м…м…м…мммм;
– Све више неразумљиво брбља;
– Јасно спаја два слога ( ба-ба, та-та…)
– Разуме реч: НЕ!;
– Разуме и одазива се на сопствено име;
– Пљеска рукама.
Од 8 до 12 месеци
– Аудитивна перцепција је усмерена на гласове матерњег језика;
– Изговара одређени број фонема, тј. фонемских скупова;
– Формира слогове, које понављањем претаче у речи;
– Формирају се речи које су асоцијација за одређене људе и предмете;
– Појава прве смишљене речи ( мама, тата…);
– Покушава да изговори нове речи;
– Слуша и имитира звукове из своје околине;
– Уме да покаже: ,, Где је паметна глава? ,, или ,, Где зека пије воду ? ,, ;
– Зна да таши;
– Добри покрети жвакања и гутања;
– Разуме наређење ,, Дај ми то..,,;
– Извршава налоге: ,, Дођи,, , ,, Немој,, ;
– Речник се увећава за око 200 речи.
Од 1 до 2 године
– Прави просте реченице, тј. спајање именице и глагола ( Мама дај, Тата иде…);
– Именује предмете на захтев;
– Препознаје предмете на слици ( кућа, маца, куца…);
– Употребљава ружне речи;
– Одговара на питање ,, Како се зовеш?,, ;
– Одговара на питање ,, Како пас лаје?,, ;
– Тражи речима да једе и да пије;
– Саопштава своје жеље и намере;
– Аграматичне реченице;
– Има речник од просечно 300 речи;
– Зна да именује неколико основних боја;
– Води разговор са играчкама;
– Показивање делова тела;
– Може да слуша приче и да посматра слике које су везане за дату причу.
3 године
– Може да броји до три;
– Понавља два од три бесмислена слога;
– Себе зове именом;
– Користи заменицу ЈА;
– Може да упоређује одређене боје;
– Зна да рецитује песмицу;
– Од шест показаних предмета, дете тачно именује три;
– Показује прстима колико има година;
– Правилно црта круг;
– Има фонд од 600 до 800 речи;
– Употребљава прилоге, предлоге и придеве;
– Именује једноставне радње;
– Користи негативне реченице;
– Разуме питање: ,, Шта лети,шта скаче,шта плива?,, ;
– Поставља питање: Ко, Шта….
4 године
– Речник садржи од 1200 до 1500 речи;
– Понавља три од пет бесмислених слогова;
– Броји до пет;
– Говори о догађајима;
– Показује леву и десну страну;
– Зна да нацрта квадрат;
– Зна песмице од две и три строфе;
– Имитира говор и понашање одраслих;
– Комбинује предикат и објекат;
– Пажња детета тј. његова игра може да траје до 10ак минута;
– Игра се измишљених игара;
– Зна да разликује супротности ( велико- мало, бата- сека, отворено-затворено, пуно-празно..);
– Користи придеве који се односе на величину;
– Правилно употребљава прошло време: Видео, седео, ишао…;
– Прича причу на основу слика;
– Погађање ствари, на основу употребне дефиниције.
5 година
– Потпуно граматичан говор;
– Речник се састоји од 1800- 2200 речи;
– Правилно изговара све гласове матерњег језика ( са 5,5 година);
– Разликује јутро од вечери;
– Правилно и по редоследу препричава причу;
– Броји у низу до десет;
– Познаје сва четири годишња доба;
– Може да понови четири од пет бесмислених слогова;
– Зна да нацрта троугао;
– Зна да разликује основне боје;
– Може да изврши три узастопна наређења;
– Постављање питања: Када , Како? ;
– Пажљиво слуша причање приче и до пет минута;
– Разуме поређење; лепо, лепше, најлепше;
– Може да опише предмет, играчку и слику.
6 година
– У речнику има преко 2000 речи;
– Правилно изговара све гласове матерњег језика;
– Препознаје римовање речи;
– Употребљава речи које се односе на след догађаја: пре и после;
– Зна да броји до 10, унапред и уназад;
– Користи речи: јуче, сутра, јутро, подне;
– Проналази реч у пару супротности;
– Зна да наброји дане у недељи;
– Може да користи и до 15 синонима за ,, ИЋИ,, (ходати, марширати, скакати, трчати, јурити…);
– Користи просто проширене реченице;
– Разуме значење речи ,,у средини,, или ,,између,, ;
– Зна да напише своје име;
– Зна да каже своје име и презиме.
7 година
– Правилно изговара све гласове матерњег језика;
– Распон активног речника је о 3000 до 4000 речи;
– Реченица се састоји од 7 до 10 речи;
– Објашњава нешто на питање:,, Зашто,, ;
– Састаља приче на задату тему;
– Зна да броји до 20, унапред и уназада;
– Слике описује сложенијим појмовима;
– Врши анализу и синтезу речи од 4,5 гласова;
– Прави разлику између годишњих доба;
– Може да користи и до 23 синонима за ,, ИЋИ,, ;
– Пита за значење непознате речи;
– Зна да каже своју адресу, број телефона….;
– Зна да пише и да ћита властито име и презиме;
– Разговара са групом вршњака о сличним искуствима.
Ово су пре свега неки од показатеља правилног и уредног говорно- језичког развоја. Ако сматрате да Ваше дете у неким ставкама или у већини свега што је наведено, заостаје, или не испуњава неке од ових показатеља, потребно је да се посаветујете са вашим логопедом, који ће Вам дати објашњења и упуства која требате следити.
Тамара Васић
мастер дефектолог- логопед
Извор: deteplus.rs