Rečce

• potvrdne i odrične: potvrdna rečca da i odrična rečca ne;
• upitne: li, da li, zar, ;
• za izricanje zapovesti: neka;
• uzvične: ala;
• zaključne: dakle;
• isključne: samo, jedino;
• poredbene: kao;
• pokazne: evo, eto, eno;
• za isticanje ličnog stava (modalne rečce): sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja;
• za posebno isticanje: upravo, baš, bar;
• za isticanje suprotnosti: međutim, pak.

Primeri:
Sutra ću sigurno obuti nove cipele.
Kupujem knjigu baš za tebe.
Svakako ću sutra doći kod tebe.
Nikako ne mogu da stignem to da uradim.
Evo sveske za domaći rad.
Zar to da propustim?
Ne mogu da da stignem čak ni do sutra.
Verovatno znaš o čemu pričamo.
Neka Milan uradi taj zadatak.
Dakle, završili smo prebrojavanje.
NAPOMENA:
U rečce se još ubrajaju i reči: inače, takođe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima su rečce:još, tek, već, čak. Rečcom se najčešće smatra i enklitika se (u sklopu povratnih glagola: boritise, ljutiti se, dešavati se itd)
VAŽNO!
Upitna rečca li se uvek piše odvojeno od glagola, npr: razumeš li, dolaziš li, jesi li uradio…
Piše se:  Je l’ se sećaš?
Rečca li je srasla sa nekim veznicima pa se piše: negoli, nekamoli, kamoli, npr:
Nije se ni javila, a kamoli došla.
Više voli da se igra, negoli da uči.