„Пасови лају“, „Мали зецови спавају“, „Отпокрио сам се (вруће је)“, „Јежови боду“… примери су грешака које се јављају током развоја говора, а које су заправо производ уопштавања/генерализације које сведочи о правилном мисленом развоју.
Наиме, током усвајања говора, најпре се уче правила која се генерализују, а тек касније одступања тј. изузеци.
Нпр. уколико се играмо с мачком, са зецом, зашто онда не бисмо могли да се играмо и са коњом?
Или… ако имамо слонове, пацове, вукове, зашто не бисмо имали и зецове, људове, мишове?!
Деца у раном детињству свакако нису упозната са гласовним променама, не могу да их разумеју нити примене… Али су „приморана“ да их примењују у говору.
Тако ће, нпр, будући да појма немају о томе да су се стручњаци који се баве језиком досетили да избаце „а“ тамо где ће оно рогобатно звучати те такво А назвали непостојаним, клинци уредно уметати А по принципу генерализације и говорити нпр.
„НОKАТИ“ уместо нокти, „ПАСИЋ“ уместо псић… Није ли то показатељ њихове промућурности, па њихове речи су сасвим логичне??
Или, шта клинци знају о СИБИЛАРИЗАЦИЈИ када – уместо ОБЛАЦИ кажу „ОБЛАKИ“? Па, није ли у једнини облак, а не облац?
Деца раног узраста и деца код којих је језички развој успорен пролазе кроз аналогне фазе при чему је неопходна подршка стручњака у овом другом случају како би се правилно стимулисао говорни развој у свим његовим аспектима, а родитељи информисали о карактеристикама развојних фаза те – будући едуковани – наставили да прате и правилно стимулишу дете…
Сетићемо се, овом приликом, примера у којем искуство утиче на опажање – Ескими, нпр. разликују, према облику пахуља, више од 100 врста снега – њихова перцепција је измењена у складу са учењем које је фактор опстанка у постојећим животним условима…
Радост коју им несумњиво доноси овако широко сазнање, просечни европски становник никада неће имати… никада неће „видети“ тј. разликовати толико чудесних облика пахуља…
И начини на које деца користе „речи с грешком“ су различити од детета до детета, не користе сва деца исте речи са грешком јер је и примера за уопштавање много…
Будите зато попут Ескима, уживајте са својом децом откривајући стазе и „странпутице“ у путевима њиховог развоја, учите и ви – учећи их…