Рецитације за Савиндан

27 јануара, 2021

 

 

Сунце златног кова

У тами незнања, пре много векова, засјало је сунце златног кова!

Засјало је сваком на путу знања, огрејало сваког на путу покајања!

Од тада је прошло векова и векова, ал сунце се рађа изнова и изнова, рађа се и греје све оне што славе то златно сунце – име Светог Саве!

Време рађа борце

Цареваше некад незнање и беда, цареваше некад – док не беше њега!

Али време рађа јунаке, јунаке и учењаке, време рађа људе праве, људе попут Светог Саве!

Време рађа храбре борце, да од вере дижу дворце, у дворцима данас ђаци славе, и иду путем Светог Саве!

Цареваше некад незнање и беда, цареваше некад – данас слика бледа, ко не види, нека погледа ову златну децу, ђаке првог реда!

Икона Светог Саве

Научиле очи да те гледају, научиле срцу љубав да дају, љубав и веру да ме води реком живота што се броди.

Научиле очи да те гледају, научиле, ко да не знају,  да могу гледати и гледати тај лик свети и никада се неће нагледати!

Икону Светог Саве (са слике) израдио је наш уметник Владимир Мирковић. Владимир је по струци професор педагогије, а по опредељењу иконорезбар. Живи и ствара у Вучићу код Раче. Аутор је великог броја православних икона у дуборезу. До сада је организовао више од шездесет самосталних изложби. Излагао је у Београду (у Студентском културном центру (СКЦ-у), кући Ђуре Јакшића, Етнографском музеју…) и у многим местима широм Србије.

Јован Јовановић Змај

На Светога Саву

Кад сте јуче, мила децо, сви радосни били, чистом душом свете песме угоднику вили,

песме вили на његову и на своју дику, Светом Сави, српског рода првом просветнику,

на ме паде, не знам зашто, нека брига љута, уздан`о сам тога дана  неколико пута.

Сећ`о сам се црна мрака и борбе крваве, па сам глед`о у икону Светитеља Саве.

Одвеле ме брижне мисли до оних крајева где још ни сад српској деци српске школе нема.

Како је то њима тешко лутати по тами, у туђини, у несвојти видети се сами.

Благо вама, мила децо, којима се даје да у свакој драгој школи прибирате знање!

Где с језиком миле мајке свака врлост буди, где с` учите да будете и Срби и људи.

Штујте школе као темељ будућности праве, црпску школу к`о аманет Светитеља Саве.

Благо вама идућ, к знању по српскоме путу, ал, ја плачем кад год видим грану откинуту.

 

Јован Јовановић Змај

Под иконом Светог Саве

Болна лежи добра мајка, не силази с одра свога, удовица ј’ деце има, једно мање од другога.

Друга нема, – деце има за децу би живот дала, али ако душу пусти, шта ће, шта ће деца мала?

Мрак би био, али није: болесници више главе кандиоце тихо гори пред иконом Светог Саве.

Ил’ је зебња, ил’ је страва, ил’ је слутња, ил’ што више; Око мајке деца с’ купе, мајка врло брзо дише.

Поноћ куца, деца бледе, најстарији и најјачи, кад отаре сузе своје, таре сузе својој браћи.

Мајка б’ хтела децу спасти од зла што се на њих спрема, хтела би им нешто каз’ти, али гласа више нема.

Ко би знао мисли њене, ко би знао њене муке! Најстарији синак приђе и ледне јој љуби руке.

Ти пољупци даше снагу дахом младе душе здраве, мајка диже руку нагу ка икони Светог Саве.

“Знаш ли што бих хтела рећи?” то говори, рука пада; око стаје, срце стаје, али јоште има нада.

Има наде у првенца, да ће знати, да ће хтети – “Разумем те мајко драга, и држаћу у памети.

У груд’ма ће мојим живет’ мис’о твоја, твоја жеља, ја ћу водит’ браћу своју путем овог светитеља.

Окаљат’ нам образ неће ни сто људи, ни сто беда, схватићемо, памтићемо да смо српске мајке чеда”.

Ове речи замедљаше горки пехар задњег часа: на устима болне мајке благ се осмех заталаса.

Кандиоце затрепета пред иконом Светог Саве деца стоје, цвет до цвета – венац око мртве главе.

Војислав  Илић

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

на капији затвореног светогорског манастира?

„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,

седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –

ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,

и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата

и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну

и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,

са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

али чело узвишено божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,

јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Матија Бећковић

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

Када је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свога рођења,

Док се звао Растко,

Као што иде и сада,

Само га не видимо,

А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,

Ка Савином извору

На Савином врху,

Куда и ми идемо,

Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана

Наишао Савином страном,

Напали су га пси,

Као што и сад нападају

Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,

Како је одредио да се и ми крстимо,

Плашећи их законом

Од кога су још више побеснели,

А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,

Али камење беше замрзнуто,

Свезано за земљу студеним синџирима,

Јер беше јака зима,

Као и ове године,

Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,

Савин кук и Савин лакат,

По продолима и јаругама земље

Због које је подељен свет,

Кад је Сцети отпасао мач уста,

Једино оружје које је носио,

А које је и нама оставио,

Говорећи ове речи:

— Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.

Драгана Константиновић

СВЕТИ САВА

Био је дете од главе до пете,

звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.

Зато је устау у рану зору

и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира

учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,

светитељ српски – Свети Сава.

Милорад Поповић Шапчанин

Светом Сави

Оставио бабов замак и варљиве дворске сјаје, отишао с духовници у незнане туђе краје. На атонској испосници, у иночкој црној ризи, проводио дане дуге у молитви и подвизи.

Срце ти је за род било, чистоћом си вере сјао, милом роду и Господу на службу си себе дао. Међу браћом утулио жесток пламен борбе личне, поставио главе Цркви и темеље непомичне.  Отрок, себар и властелин пред тобом су били равни, сви чланови једног тела неразлучни, пуноправни. Беседама твојим, оче, трептала је света Жича. Ах, што стара, хладна, не зна да их твојој деци прича.

Око собе скупљао си децу малу, српску наду, учио их речи Божјој, ситној књизи, светом раду; Сејао си те њивице једрим зрном Божјих слова, а жетву си ишчекив’о од Божјега благослова.

О, научи и нас слабе узор- Србе, свече врли, васпитати и учити, вршит’ пос’о неумрли; одрицат се таштих части, крст терета сносит` вољно, а у грудма вазда носит` срце чисто, задовољно…

Милан Петровић

СВЕТИ САВА

Са товаром блага с Немањиног Раса,

пошао је пастир са брадом до паса!

Заст`о је у гори, крај студен воде,

да отпева Богу и да крст пободе:

„Са висова, оних, мермер да се скида,

и на овом месту црква да се зида!“

И кад јекну звоно на новоме храму,

Сава прође даље к`о сунце кроз таму!

Кроз себарско село кроз које је грео,

он ниједног ђака с књигом није срео:

„Са висова, оних, мермер да се скида,

и у овом селу школа да се зида!“

И царичин бисер и царево злато,

све је царско себру за кап зноја дато!

И кад диже лавре син предака славни`,

од Атонских гора до Панонских равни,

он уморне руке преко груди склопи,

и с блаженством умре на христовој стопи!

На бескрајном путу векови се нижу,

смртни људи газе, а бесмртни дижу!

И кад Синан виде крај Савиног гроба

са крстом о врату потурченог роба,

он Савине кости изгоре на жару,

а из праха ниче црква на Врачару!

СВЕТИ САВА

Српкињица једна мала

волела је много знати;

што год види она пита:

„Шта је ово, мила мати?“

Преврћући књигу неку,

спазила је слику малу

и на слици децу многу,

међу њима Светог Саву.

„Је ли, мати, ко је ово

са дечицом што се бави,

што му рука десна лебди

на дечијој малој глави?

Реци, мајко, ко је, реци

ја ту слику врло волим,

не знам зашто, ал` бих често

да се пред њом Богу молим“.

„И моли се, ћерко мила,

та је слика света глава,

тај што децу благосиља,

то је, `ћери, Свети Сава.

Краљевић је српски био,

ал` му круна не би мила

у животу монашкоме,

душа му се посветила.

Одреко се света, блага,

сиромахе дух му тражи,

пролазио свуда он је,

да их теши, да их блажи.

Волео је српство своје

па му школе стога дао,

да га спасе од незнања

просветом га опасао.“

Боривоје Вукомановић

Слово о Светоме Сави

Сунце пио, Србију опио,

опио је надом и лепотом

прах од цвета био пред голготом.

Молитва му била сапутница

Србија му распевана тица

чува гусле да не буду неме

да им песма никад не занеме.

Срцем хтео снове да распева

душом хтео птице да натпева

на ломачи остао је јачи.

На лицу му видим Студеницу,

јаву плео и снове исплео.

Свети Саве претке васкрсава.

Војислав  Илић

Српкињица

– Српкињице селе, Српкињице млада,

Где си до сада била? Куда мислиш сада?

– У игри, у пољу провела сам лето,

Па весело сада у школу ме ето.

Ах, како је лепо, кад би мого знати,

Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!

Мој најлепши венац, што сам пољем брала,

Учитељу своме баш јутрос сам дала-

Тим најлепшим цвећем, као даром славе,

Да икону кити светитеља Саве.

Будимир Стефановић

Молитва Светитеља Саве

Пред престолом Свевишњега Свети Сава Бога моли, Бога моли, сузе рони И овако он говори:

“Род је српски драги Боже, У последње ове дане Тешко Теби сагрешио, Од Тебе се отпадио.

Али имај јоште срца Која Ти се, Боже моле: То су деца, деца српска, Она Тебе, Боже воле.

Старији су занемогли, Срцем својим отежали, А деца су химне Теби Понајлепше испојали.

И за њих се, Боже, молим: – Дај им, Боже, снаге нове Да обнове цркву српску, Твоју славу на векове.”

 

Милица Миладиновић-Кесеровић  РАСТКО НЕМАЊИЋ-СВЕТИ САВА 

Био си принц  Немањићког витештва  и сунце просветитељства  српске ренесанске зоре  и из скромних убогих соба  истерао си мрак  и широм отворио прозоре  да уђе светлосни зрак.

Био си духовни див  и као јуначки соко сив  дигао си се до плава неба  да са висине погледом обухвати  оно што нико није могао да схвати  да је као насушна кора хлеба  потребно просветити вид  скинути с очију стид  незнања.

Тебе је родио Немања  предодређен да створи ново доба  ослободивши духовног роба  и да у том чврстом ходу  оснажи палу веру  и пода јој нову меру  створивши цркву самосталну  самохрану,свом српском роду.

Био си светац-духовник  и монах испосник:  одрекао си се дворске трпезе  и постао јединство синтезе  од молитве Богу до службе роду.  Од скиптара,сабље и мача,  твоја је вера била јача.

Ти си био творац  и чудотворац:  подизао си школе  где те сва деца воле  и до данас ти се моле.  Градио си манастире  у њима скупљао пастире  и показао свету  српску просвету  на прагу империје  моћне Византије.

Био си прави дипломата  измиривши два рођена брата  завађена до самог рата.  Државник-правник од дара  учинио си да препоруком цара  будеш изабран за владара,  носиоца духа и отпора  свих српских злотвора,  између две царске силе  Твоје су идеје јаче биле.

Ти си творац чисто српског  славља Светосавља.  Нека се и наша колонија мала  што је све за цркву дала  на данашњи дан Теби најави са:  Ускликнимо с љубављу  Светитељу Сави!

Следеће > 

 

Песма Светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи О духовном пићу и о живој води: Блажен ко њу пије у овоме веку, Реке ће од њега живе да потеку.  У српскоме роду нико знао није Живом водом себе к’о ти да опије. Зато су из тебе реке се излиле И сву земљу српску дивно натопиле:  И милост и правда и истина света, И нада и братство и смерна просвета, Снажно родољубље, нежно братољубље То су твоје воде, све дубља од дубље.  Појио си њима живи ти рукосад, Појио си до сад, појићеш и од сад. К’о што Мисир нема воде изван Нила Тако ни без тебе твоја домовина.

Српска Слава

Данас широм белог света, свугде где се српски збори, “Ускликнимо Светом Сави” побожна се песма ори.  Данас свака српска кућа, уз молитве Богу свете, Светом Сави свећу пали и зелене венце плете.  Данас Срби, сви и свуда, славе једну исту славу: прослављају светитеља свога српског – Светог Саву.

На Светога Саву

Малено сам ђаче, малено ми знање: тек сам упознала буквар и читање, али већ знам и ја за Светога Саву и разумем лепо данашњу прославу.  Свети Сава беше син краљевске крви; велики учитељ, просветитељ први; он је отварао прве цркве, школе и учио Србе да се Богу моле.  Зато цело Српство данас славу слави и с љубављу кличе Светитељу Сави, па му и ја кличем, иако сам мала: “Светитељу Саво, слава ти и хвала!”

 

Војислав  Илић Свети Сава

Над атонским храмом, још у давно време, подиже се бура усред ноћи неме.  И док мрачним крилом за небо се хвата, неко живо лупну у храстова врата. – Игуман се диже. На уласку самом стајало је момче, увијено тамом.  У његовој руци, што је горе диже, с упаљена луча рујни пламен лиже.  Дим се вије, мота – и котури јуре у капију тврду и зидине суре.  Ко је ово момче? који јад га слама? и шта тражи ноћас од Божијег храма?  Црн, себарски плашт му млада плећа краси, по коме су пале сребрнасте власи.  А по витком стасу што га дичи тако, тврдом се је ликом опасао јако.  И он смерно стоји. О његову врату само крст трепери у сувоме злату.  То бејаше Растко. Син Немањин то је, што је царске дворе оставио своје –  Јер га љубав гони, јер га жеља слама, да постане слугом Божијега храма.  Црн себарски плашт му млада плећа краси, по коме су пале сребрнасте власи.  И над лепом главом, у дубини мрака, сјајан колут сија од најлепшег зрака.

 

Жеља Светог Саве

Двадесетог овог века Свети Сава на нас чека. Са висине он нас гледа, Где брат брату мира не да, Па се моли Вишњем Богу Да нам даде љубав, слогу. Он позива браћу милу Да чувају српско славље И да држе православље.  Да се српски језик шири, Да се брат са братом мири, Да се слави српска слава То нам жели Свети Сава.

 

Мићо Јелић Грновић Успаванка за српску дјецу

Свети Сава с дјецом спава. Он их чува да их немир не одува. Светом Сави  вечна хвала што са  српском дјецом спава.

 

Јован Јовановић Змај Сузе Светог Саве

Пало иње, ал` не пало само, С њим падоше сузе са небеса Нико не зна сузе чије ли су, Само знаде проигуман Павле: То су сузе светитеља Саве. А што плаче, за невољу му је: Неће Боже да га пусти доле, Да зачини попу поповање, Да олакша школо школовање. Још му вели Боже Саваоче: „Саво, сине, не хај за Србине. Њин си био, њих си просветио, Ако су ти запамтили речи Њина срећа, ничија несрећа. Ако су се њима оглушили, Јадни били, сваком робовали, Међ собом се трли и поклали, Сами себи гроба ископали!“

 

Алекса Шантић Свети Сава на голготи

Са овога мјеста, ђе грешни људи Распеше тебе, о Христе наш! Молим се теби из чистих груди Да моме роду покоја даш!

Штити га, крепи; на сваком дјелу Милости твоје даруј му моћ! Води га миру и среће врелу, Разгони таму и мрклу ноћ.

Жаром прегнућа, вјере и нада Његовог духа рашири лет! Не дај му клонут` у сили јада – За славу нек је слободан мрет!

Љубављу, слогом, напој га, крепи, И благослови сав народ мој! А дивљи душман нек муком стрепи Кад Српство стане у један строј!

Савин монолог

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих  слутња тешка замахати црним огромним крилима, и браће моје кроз срца витешка страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села, на домаку светогорских тихих манастира, клечаћу већ крај манастирског прага бела пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи до властеле наше и кнежева, резаће већ свети оци моје власи; и душа под небом јутарњим као шева биће високо.

А кад мати моја пружи убогом комад хлеба и помене у молитви име изгубљеног чеда, срце ће куцати моје испод свештеничког руха и спазићу где ме Христос  право у очи гледа.

Куцнуо је час светог завета. Никад више видети нећу мили очински кров, ни слушати благог мајчиног савета, ни с браћом младом кренути у лов.

Никад више са ових кнежевских трпеза нећу чути звук купа и кондира, и одоре своје царске од златнога веза заувек скинућу.

А кад манастирске прекорачим праге мирне, у осамљеничка кад ступим дворишта и удахнем мирис свете смирне, душа моја од живота више ништа неће тражити.

Молићу се тада за спас српског рода, за родитеља својих благ и побожни крај, и да браћа моја кроз живот иду светла хода, као анђели кроз рај.

 

Будимир Стефановић Молитва Светитеља Саве

Пред престолом Свевишњега Свети Сава Бога моли, Бога моли, сузе рони и овако он говори:  “Род је српски, драги Боже, у последње дане ове тешко Теби сагрешио, од Тебе се отпадио.  Али има јоште срца која Ти се, Боже моле: то су деца, деца српска,                                                         она Тебе, Боже воле.                                                          Старији су занемогли, срцем својим отежали, а деца су химне Теби понајлепше испојали.  И за њих се, Боже, молим: – Дај им, Боже, снаге нове да обнове Цркву српску, Твоју славу на векове.”

  Свети Сава

Јутрос ме је пробудила, велећ` моја мајка драга: “Устај кћери моја, освиће нам српског рода Свети Сава”.  Устала сам, обукла се, пошла радо, ево, амо да заједно, мили гости, Светог Саву прославимо.  Сваки Србин данас пева: “Ускликнимо с љубави” а његова песма лети, у небеса Светом Сави.

  Реч Светога Саве

И ја дете бејах, знадох за весеље, са децом се играх, љубих родитеље, ал` кад видех децу горко уплакану где мајци ил` оцу иду на сахрану, од бола се стресох, и ја пролих сузе. – Ко то малој деци родитеље узе? – То их Творац узе –одговор ми дође. Ја убрисах сузе и жалост ме прође. Прилепих се срцем Оцу небескоме са љубављу већом него земаљскоме.

И ја младић бејах у друштву младића окружен и ласкан китом од племића. Јесте младост красна, ал` окове кује, у страст окована страстима робује. Млад се човек спрема и на мегдан хити замишљен како ће другог победити. Све ово видећи, ја ћу себи рећи: ко победи себе, јунак је највећи. Зато мегдан себи ја од себе створих и победним кључем небеса отворих.

И ја старац бејах, са старцима ходих, разговоре слушах, разговоре водих. Зачудих се многим на ивици гроба где се хвале собом из прошлога доба. Удови од жена, ал` не од сујете, мало неки од њих смрти да се сете. А ја себи викнух: смрт је близу сада, прошлост су ти греси, а будућност нада, с покајањем хитај док су живе кости, дисањем се моли: Господе, опрости!

  ПОЗДРАВ

Срећна вам слава, Срби честити

Светога Саве који вас штити.

Данас се слави Светитељ Сава

Цркве и школе Врховна глава.

Слава је ово значаја ретка

Велики Ускрс Великог Петка.

Србин је тлачен, Србин је гино,

Свети му Сава окове скино.

Његова мисо није му дала

Трпети ропство, ни покор зала

Србин је све то храбро поднео,

Док није свано данак му бео.

Много ти хвала, наш Свети Саво,

Поносна славо, врховна главо

Шта је сад Српство са свију страна

Једнога крова – једнога стана.

И Теби хвала, о, Боже правде,

Што Светога Саву Србима даде.

Подај му и сад челичне снаге И много Твоје помоћи благе.

Срећан вам празник, децо и људи!

Срећна вам слава Српчад и Срби!

 

Тихомир Тодоровић НАШ УЧИТЕЉ ПРВИ

Српкиња сам мала, дете српског соја,

а Србија драга ј` домовина моја!

У њојзи су мени успомене миле

што су српску земљу целу украсиле.

 

Цркве, манастири по њојзи се беле

у њима постоје успомене целе

и у њима наук за свакога стоји:

то су прве школе прадедова моји`.

 

Ту се српство учи да поштено ради,

да ближњем свом ничим, никад не досади,

да се Богу моли и ближњега воли,

гладног да нахрани и жеђ да утоли;

болног да обиђе, тужног да утеши,

завађене мири и сужња одреши.

 

Тај наук мам даде наш учитељ први,

он је Србин био и од српске крви, –

име му је било Светитељу Сава.

На свему овоме хвала му и слава!

 

ЗАВЕТ

На дан овај Светог Саве

кад га Срби свуда славе,

да Господу завет дамо,

да Му тврдо обећамо:

 

„Ићи ћемо путем славе –

старим путем Светог Саве,

живећемо ми у слози!

О Господе, ти помози!“

Последњи пут ажурирано ( Thursday, 20 December 2007 )

Моја вера Запитају мене често: што сам увек ведра лика, како грубу судбу сносим без вапаја и без крика?

Кажем тада: у мом срцу једна светла искра има, која звезда даје смисла мом животу и сновима.

Само с правом вером човек и у беди мира нађе, с пута правде и истине у животу ретко сађе.

Јер и кад нас судба кињи, а невоља груба тера, патње ће нам лакше бити кад нам живот штити вера.

Вера не зна шта је мржња, шта самоћа, шта досада, Вера диже, вера крепи, ко верује не пропада.

Вера душу нашу бодри, од ниских је страсти чиста, ко верује не зна шта су гадне злобе и зависти.

У највећим страдањима над њима се вера нија, када мислиш несрећан је блаженство му душу вија.

Ето, стога у животу када клоне душа мени моја вера дошане ми: човек буди ! напред крени !

И зато сам увек ведар јер ми вера живот слади а вера је животворна од човека дива гради.

Молитва О, мој Боже драги, мален Ти се молим: поучи ме како да све људе волим; док сам јоште ‘вако у данима младим, од јутра до мрака да весело радим; да научим наук што за живот трба, да умем заслужит’ насушнога хлеба, и да сносим вољно све што ми се деси. Чуј молитву моју Оче на небеси!

Молитва мале Данице Добро јутро, добри Бого! ја сам мала, ја ти не знам ништа рећи, само хвала! Хвала што је зора тако лепа, мила! Хвала што ме мајка моја пољубила! Хвала што је отац добар – за нас ради, хвала што нам кора хлеба тако слади! Хвала што се играт могу с братом малим, Хвала што се могу на свем да захвалим.

На Светога Саву  

Малено сам ђаче, малено ми знање: тек сам упознала буквар и читање, али већ знам и ја за Светога Саву и разумем лепо данашњу прославу.

Свети Сава беше син краљевске крви; велики учитељ, просветитељ први; он је отварао прве цркве, школе и учио Србе да се Богу моле.

Зато цело Српство данас славу слави и с љубављу кличе Светитељу Сави, па му и ја кличем, иако сам мала: “Светитељу Саво, слава ти и хвала!”

Свети Сава Над атонским храмом, још у давно време, подиже се бура усред ноћи неме.

И док мрачним крилом за небо се хвата, неко живо лупну у храстова врата. – Игуман се диже. На уласку самом стајало је момче, увијено тамом.

У његовој руци, што је горе диже, с упаљена луча рујни пламен лиже.

Дим се вије, мота – и котури јуре у капију тврду и зидине суре.

Ко је ово момче? који јад га слама? и шта тражи ноћас од Божијег храма?

Црн, себарски плашт му млада плећа краси, по коме су пале сребрнасте власи.

А по витком стасу што га дичи тако, тврдом се је ликом опасао јако.

И он смерно стоји. О његову врату само крст трепери у сувоме злату.

То бејаше Растко. Син Немањин то је, што је царске дворе оставио своје –

Јер га љубав гони, јер га жеља слама, да постане слугом Божијега храма.

Црн себарски плашт му млада плећа краси, по коме су пале сребрнасте власи.

И над лепом главом, у дубини мрака, сјајан колут сија од најлепшег зрака.

Српска Слава  

Данас широм белог света, свугде где се српски збори, “Ускликнимо Светом Сави” побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа, уз молитве Богу свете, Светом Сави свећу пали и зелене венце плете.

Данас Срби, сви и свуда, славе једну исту славу: прослављају светитеља свога српског – Светог Саву.

На Светог Саву  

Где год има српско дете Венац славе данас плете, Где се српски пише, збори, Тамо свећа данас гори. Где су српске цркве, школе, Данас Српчад Бога моле Да им пружи руку свету Да достигну жељну мету. Славе деца своју славу Царског сина – Светог Саву. Лица су им пуна миља, Јер их Светац благосиља.

Жеља Светог Саве  

Двадесетог овог века Свети Сава на нас чека. Са висине он нас гледа, Где брат брату мира не да, Па се моли Вишњем Богу Да нам даде љубав, слогу. Он позива браћу милу Да чувају српско славље И да држе православље.

Да се српски језик шири, Да се брат са братом мири, Да се слави српска слава То нам жели Свети Сава.

Свети Сава  

Јутрос ме је пробудила, велећ моја мајка драга: “Устај кћери моја, освиће нам српског рода Свети Сава”.

Устала сам, обукла се, пошла радо, ево, амо да заједно мили гости, Светог Саву прославимо.

Сваки Србин данас пева: “Ускликнимо с љубављу” а његова песма лети, у небеса Светом Сави.

Молитва Светитеља Саве  

Пред престолом Свевишњега Свети Сава Бога моли, Бога моли, сузе рони И овако он говори:

“Род је српски драги Боже, У последње ове дане Тешко Теби сагрешио, Од Тебе се отпадио.

Али имај јоште срца Која Ти се, Боже моле: То су деца, деца српска, Она Тебе, Боже воле. Старији су занемогли, Срцем својим отежали, А деца су химне Теби Понајлепше испојали.

И за њих се, Боже, молим: – Дај им, Боже, снаге нове Да обнове цркву српску, Твоју славу на векове.”

РАДУЈТЕ СЕ ДЈЕЦО

 

Ја добро знам шта су добра дела,

 

 ја знам шта данас слави земља цела!

Слави мир, љубав и знање, слави доброту и даривање, слави велика и добра дела која ћеш видети, будеш ли хтела…Видећеш да књига у школи царује, видећеш манастир што веру дарује! Видећеш да Саву следи земља цела, видећеш будеш ли хтела… Ја добро знам шта су добра дела, ја знам шта данас слави земља цела! Слави свога Светитеља Саву, радујте се децо, горе главу!

 

С НЕБА ГЛЕДА СВЕТИ САВА

Свети ј Сава –српска слава, Српска слова писо Српска му је била душа, Српска света мисо.

С неба глада Свети Сава, Плаче и уздише, Кад год српче туђа слова , А не српска пише.

С неба гледа Свети Сава, Па се обрадује, Када српче ћирилицу воли и поштује.

Радујте се децо!

Ја добро знам шта су добра дела,  ја знам шта данас слави земља цела!

Слави мир, љубав и знање,  слави доброту и даривање,  слави велика и добра дела  која ћеш видети, будеш ли хтела…

Видећеш да књига у школи царује,  видећеш манастир што веру дарује!  Видећеш да Саву следи земља цела,  видећеш будеш ли хтела…

Ја добро знам шта су добра дела,  ја знам шта данас слави земља цела!  Слави свога Светитеља Саву,  радујте се децо, горе главу!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама