Pitanje: Izvinjavam se odmah, ne želim da budem pogrešno shvaćena, ali ja sam roditelj koji veruje da je učitelj taj koji treba da bude odgovoran i da prihvati odgovornost za rezultate svog rada i toga koliko su deca zapravo naučila. Ako đaci ne postižu dobre rezultate radeći sa nekim nastavnikom, onda je nastavnik taj koji treba da bude zamenjen. Jer, složićete se, naša deca zaslužuju kvalitetan nastavni kadar.
Istina je. Učitelji bi zaista trebalo da budu odgovorni za podučavanje svojih đaka. Ali nije to ono što vi očekujete, sudeći po pitanju koje ste postavili. Vi od učitelja očekujete da postigne da deca sednu i uče, a to je nešto sasvim drugo.
Kad bi svako dete bilo potpuno dobrovoljan saradnik u procesu učenja i sopstvene edukacije, ja bih onda stao potpuno iza vaše izjave. Nažalost, to nije slučaj. Mnogo (a u nekim školama i većina) đaka nema nikakav motiv niti želju za učenjem.
Da li ste nekad pokušali da naterate dete da pojede nešto što ne želi? E, tako izgleda kad pokušavate da naučite nešto nekoga ko ne želi da uči. Dakle, ako neko nema apetit, možete pred njega izneti stotine đakonija i da reakcija potpuno izostane.
Problem je u tome što mi živimo u svetu koji ne sudi učiteljima prema tome kakve „đakonije” iznosi pred decu, već im sudimo prema apetitu te iste dece.
Učitelji koji podučavaju motivisane, disciplinovane đake, koji dolaze iz porodica u kojima se edukacija i radna etika cene, ne treba mnogo da brinu. Gladno dete ješće manje ili više, u zavisnosti od toga šta ste mu servirali. Moji najbolji đaci bi čam možda mogli da potpuno preskoče časove i provedu dane u biblioteci i da opet steknu gotovo podjednako kvalitetno znanje kao da nisu ni izostajali.
Ali ima mnogo dece u našem društvu čije porodice ne cene obrazovanje. Oni nisu odgajani uz adekvatnu disciplinu. O radnoj etici da i ne govorim. To su deca koja dolaze u školu da bi im prošao dan i većinu vremena provedu ometajući druge. Domaći zadaci, koji su neophodni da bi se učvrstilo znanje stečeno na času, nikad se budu urađeni.
Na kraju, to su đaci čiji kontrolni zadaci i usmena odgovaranja pokažu veoma nizak nivo znanja. Sad vi recite meni: da li je pošteno za to kriviti nastavnika? Da li je u redu kriviti kuvara zbog jela koje nije pojedeno, kad ga niko nije čak ni okusio?
Razne su metod izmišljene sa ciljem da se nastavnici nauče da to što žele da daju deci deluje što primamvljivije, lepše.
Ali niko još nije osmislio metod koji će pomoći da dete koje ne želi da uči tu mogućnost da uči koja mu se pruža i prihvati. Deca imaju svoju slobodnu volju i to što ste vi možda naučili da pretvorite vodu u vino ne znači da će dete želeti da ga popije.
Potpuno sam siguran da postoje pojedinci koji su zaista posebni i koji su u stanju da i najnezainteresovanije dete zainteresuju za svoj predmet. To su učitelji koji su neverovatno talentovani za posao koji rade. Ali uprkos svim pokušajima drugih nastavnika da postignu takve rezultate, oni često mogu izostati. Izgleda da sjajne učitelje ne čini samo zbir njihovih pokušaja i truda da nešto postignu.
Sve ovo nikako ne znači da treba da dignemo ruke i prestanemo da se trudimo. Treba da nastavimo borbu i nikad da ne izgubimo nadu. Ali, predlažem dve stvari.
Pre svega, očekivanja treba uskladiti sa realnošću. Ne sudimo lekarima po zdravlju njihovih pacijenata, sudimo im prema onome što su se potrudili da za njih urade. Isto tako, učiteljima ne bi trebalo suditi prema volji nekog drugog da uči, već prema tome kako su podučavali.
Drugo, moramo malo izmeniti sistem vrednosti. Zapostavljajuće roditeljstvo postaje opšteprihvaćen trend. Nešto nije u redu sa društvom koje više osuđuje učitelja zbog loših rezultata testova đaka, nego roditelje koji se ni najmanje ne trude da detetu obezbede fundamentalne uslove za uspešno odrastanje i edukaciju.
Roditelji su ti koji treba da prestanu da traže izgovore jer nisu deci usadili radne navike i stvorili motiv za rad.
Kada se ova dva uslova ispune, ja ću biti prvi koji će glasati za to da se nastavnici pozovu na odgovornost zbog neuspeha svojih đaka. Do tada, hajde da ne ne osuđujemo ruku koja upisuje ocene. Hajde da malo kritike uputimo na račun ruke koja ljulja kolevku.
Mislim da ste dobro omanuli sa ovim tekstom. Suština je u tome da je najvažniji zadatak učitelja upravo taj da motiviše decu da prate nastavu i da ih zainteresuje bez obzira na njihove početne afinitete …ako u tome ne uspeva žao mi je ali taj posao nije za njega i treba ga prepustiti nekom ko zna šta radi… Zamislite kad bi svi dobijali idealnu decu koja u prvom razredu znaju šta hoće i spremna su da uče? U tom slučaju nam zanimanje učitelj nije potrebno… Tako da se slažem sa mamom koja je postavila pitanje da učitelj treba da preuzme odgovornost i takođe se slažem da je porodica presudna ali da to nikako ne sme da bude izgovor za učitelja… uspeh je od problematičnog deteta napraviti nešto, manimo se kićenjem sa rezultatima sa izdrilovanom decom…
Jedno sam se u šali izrazio baš u duhu ovog teksta: Dajte mi normalno vaspitano dete, pomeriću školu!
Odličan tekst, potpuno se slažem s vama. Da dopunim vaše poređenje sa hranom: današnju decu ne samo da ne možete naterati da pojedu nešto što neće (neke da pojedu bilo šta), nego rizikujete i da vas gađaju tanjirom, vas ili nekog od drugara. Ja sam pobegla iz prosvete jer kao profesor matematike više nisam mogla da podnesem obesmišljavanje te divne nauke, a ni da se bavim disciplinom iz časa u čas, iz dana u dan. Divim se svim nastavnicima koji još uvek izdržavaju u ovom poslu.
Sva deca vole da idu u školu već u drugom razredu većina ne voli.šta je problem?ima motivaciju i želju.a tu želju gube., zašto???mora da se menja sistem.za mene je već kasno imam 44g.moja deca već završavaju osnovu školu i u srednjem obrazovanju verovatno će da idemo u privatnu školu da bi mogli upišemo ono što deca hoće pod uslovom da probamo da upišemo državni fakultet.već su veliki i polako shvataju da moraju da uče.ja sa mojom decom nisam mogao da učim jer sam radio po12 i više sati.žena i ona radi u proizvodnji i neki put i po mesec dana nema slobodnog dana. Ali kada sam imao vremena da radim sa mojom decom to je bio veliki napredak na odmah smo imali odličan 5. Ja sam mojoj deci rekao da ne smeju da prave problema u školi ako već neće da uče.ali ću da stanem iza njih ako se nađu u nečemu što bi voleli da rade.