“Родитељи дају телефон беби, поносни што она уме да скролује по екрану”

19 јануара, 2020

Јесте ли чули да су стручњаци осмислили и створили мобилни телефон који је намењен искључиво деци!?

Нема више страха ни бојазни од тога да ће дете поломити ваш, не треба да бринете о садржају који им искаче на Youtube, ВОДООТПОРАН ЈЕ! Та дааа! Батерија је бескрајна и никад се не потроши! И наравно, кува ручак, дадиља, пере веш, прави деци доручак…

Шта кажете?!

Нисте чули за ову чудесну направицу?

Морам да вам саопштим, нисам ни ја… И не постоји!

Ок, пошто сам вам већ привукла пажњу, ајмо сада да почнемо испочетка…

Да ли сте од оних који не могу да докуче како су без мобилног живели наши родитељи, како су се уопште упознавали, одржавали контакте? Спадате ли у оне који у мобилном телефону држе цео свој живот?

Је л’ то навика, порок, или једноставно моћ и утицај ове мале направе коју свакодневно држимо у рукама?

Доба без мобилног телефона спада у новију историју. Живели су људи без ове направице не тако давно врло квалитетно. Можда чак и квалитетније него ми данас. Једно је сигурно, мобилни телефон је из нашег избора да га уопште имамо, прерастао у навику, некоме у посао, а некоме у цео свет.

Од апарата, прескупог за обичан живи свет, уз пар додатак мобилни је за непуну деценију постао приступачно средство комуникације за свакога.

Убрзо његова сврха и намена постала је ненадмашива, па се тако телефон употребљава уместо мозга. Дословно! У њему чувамо битне белешке, информације, поверавамо му живот. Прочитамо оно што нас занима, куцкамо се до бесвести, чујемо се и видимо преко њих, одрађујемо посао преко њих. Доступни смо увек, свуда и за свакога. Ови уређаји нам замењују и телевизију и радио. Они су наша глава и наша памет. Не морамо више да мислимо, па чак ни да говоримо. Он све ради уместо нас. Млади су данас на телефонима константно. С њима једу и спавају. И не само млади. Ова бољка погодила је све старосне доби. Неке више неке мање.

А онда се увукао и међу предшколце…

Родитељи дају телефон беби. Срећни и битни како јој се то допада и како уме да скролује по еркану. Мошмислити! А то што гузу не зна да обрише ни са 5 година… кога брига?!

За шта их ми то спремамо и где их пожурујемо? И да ли мислимо да их мобилни телефони заиста унапређују? Чак ни приче и музику, ако се то тако зове, на Youtube за децу, већ дуже време не производе и не певају људска бића! Не верујем да то нисте приметили.

Деца виде наше навике и полако те навике постају и њихове. Јер родитељи деци представљају први и основни модел васпитања. Ако прекидамо све да бисмо се јавили на телефон, па чак и игру са децом, деци шаљемо поруку да је мобилни телефон важнији и од њих самих. Звучи сурово, али тако је.

Па ако већ дозволимо детету мобилни, бар обратимо пажњу на садржај који му се пласира, а веома је важно дозирати његову употребу. Свакако, најбоље би било да уопште не купујемо детету таблете, мобилне телефоне и слично.

Или:

  • Не треба да се питамо зашто дете касни у говору, зашто лоше трчи и криви му се кичма;
  • Исто тако не треба да питамо васпитачицу зашто је увек наше дете у сукобима у вртићу и још мање да је кривимо што нема другаре;
  • Немојмо се чудити што су деци традиционални вртићи и играчке у њима досадне и што им се не иде.
  • И уопште не треба да нас штрецне ако нам се дете жали на главобољу и ако му одреде диоптрију у раном детињству;
  • Не треба да нас брину ни разни ментални проблеми или анксиозност, раздражљивост и видно неваспитање.
  • Сасвим је нормално да покаже и знаке агресије као и да некога уједе;
  • Уопште нећемо имати проблем око одвожења детета на спорт јер га спорт врло могуће уопште неће интересовати.
  • А о болестима, тешким стањима и зрачењу нећу, јер то су само бабске приче!
  • Уместо тога дивимо се и даље како наша чеда од бебећих дана знају да кликну yт и буду дивно дете, ма да га и не приметимо, у ћошку његове собе, а како само зна селфи да шкљоцне… Само је научило. Свака част!

Драги родитељи, тргнимо се сви заједно пре него што буде прекасно. Одвојимо нашу децу од мобилних телефона. Нађимо начин да дозирамо употребу мобилних себи, а затим и деци. Посветимо време деци. Играјмо се с децом. Па шта и ако звони…? Неће се десити ништа ако понекад пропустите позив или поруку. Али ако не пропустите… пропустићете живот са вашим дететом. То драгоцено време се никад више неће вратити.

Аутор: Бранислава Ћосић, васпитачица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама