Kada su u četvrtak studenti iz Beograda krenuli peške za Novi Sad, mnogi građani su došli da ih isprate, da im pruže podršku i pokažu im koliko u njih veruju.
Jedna posebna grupa ljudi koja nije propustila da im mahne i poželi sreću bila je među onima koji u njih polažu velike nade.
To su roditelji dece sa smetnjama u razvoju.
Naime, samoorganizovana grupa roditelja dece sa smetnjama u razvoju, iz Beograda, u četvrtak je ispratila studente na dug i naporan put.
„Za nas, kao roditelje dece sa smetnjama u razvoju i za našu decu, godinama unazad sve stoji! Ne želimo u ovom trenutku da ističemo naše probleme. Ali, zbog osećaja nepravde i neodgovornosti u radu mnogih državnih institucija s kojima se nažalost već predugo susrećemo u našem svakodnevnom životu, želimo da pružimo našu punu podršku studentima, u njihovoj borbi za bolje sutra.“ – kaže mama Tamara Marković.
Ona kaže da je grupa roditelja dece sa smetnjama u razvoju odlučila da podrži studente jer, kako kažu, nešto mora da se menja.
„Verujemo da je studentska borba ujedno i borba za našu decu, jer oni traže da institucije počnu da rade svoj posao, da se ceo sistem menja, a kada se to bude desilo biće bolje i našoj deci. Institucije će tad raditi i za njih.“ – kazala je Tamara.
Govoreći o problemima s kojima se susreću roditelji dece sa smetnjama u razvoju, ona kaže da njih ima mnogo, ali da država tim povodom ništa nije činila.
„Mi smo za njih nevidljivi. Prvo što nam treba je zakon roditelj-negovatelj jer veliki je broj roditelja koji ne mogu da radi zato što brinu o deci koja nisu samostalna, već im treba nadzor 24 sata. Mi se zbog toga borimo da oni dobiju platu, da im ide radni staž. Drugo, izuzetno je teško dobiti personalnog asistenta za dete sa smetnjama u razvoju. Takođe, treba nam i veći broj dnevnih boravaka, kako ne bi više postojale liste čekanja“ – objašnjava Tamara.
Ona kaže i da je jedna od najvećih briga koju ima svaki roditelj deteta sa smetnjama i ta šta će s njihovom decom biti kad njih, roditelja, više ne bude.
„Odrasle osobe sa smetnjama su nevidljive. One za sistem ne postoje.“, naglašava ova mama dodajući da spisku problema tu nije kraj. Nedovoljan broj terapeuta, logopeda, defektologa u domovima zdravlja razlog je zbog kog su roditelji prinuđeni da sve te usluge plaćaju, uprkos tome što imaju zdravstveno osiguranje.
Tamara kaže i da je osećaj kada su u četvrtak videli i ispratili studente bio neverovatan.
„Ta energija, ta ljubav koja se širila, slikanje sa studentima, zagrljaji s njima, to je nešto fantastično. Videli smo da su i oni nama pružili podršku za našu borbu.“ – zaključuje mama Tamara.